Како се борити са осећањима

ДА ЛИ се тренутно старате за озбиљно болесну вољену особу? Ако се старате, можда доживљавате неке емоције које вас збуњују и плаше. Шта можете урадити? Осмотримо осећања с којима се боре неки старатељи и практичне предлоге који им помажу да се суоче с тиме.

Непријатност. Понекад понашање особе која је болесна може да вам створи непријатност пред другима. Али ако пријатељима и комшијама објасните природу болести вашег вољеног, то им може помоћи да разумеју и можда ће их такође покренути да покажу ’саосећајност‘ и стрпљење (1. Петрова 3:8, Ча). Ако је могуће, разговарајте с другим породицама које су у сличној ситуацији. Можда ће вам бити мање непријатно док измењујете искуства. Су објашњава шта јој је помогло: „Осећала сам такво сажаљење према оцу — то је засенило свако осећање непријатности. А помогао је и његов смисао за хумор.“ Да, смисао за хумор — од стране болесника и оних који се старају за њега — дивно је средство да се опусте напети нерви. (Упоредите с Проповедником 3:4.)

Страх. Незнање о болести може да буде ужасно застрашујуће. Ако је могуће, потражите стручан савет о томе шта очекивати док болест напредује. Научите да пружите негу под тим околностима. За Елзу је један од најважнијих фактора у борби са страхом био разговарање с другим старатељима и сестрама из старачког дома о томе шта очекивати док се болесниково стање погоршава. Џини саветује: „Суочите се са својим страховима и контролишите их. Страх од онога шта би могло да се догоди често је гори од реалности.“ Др Ернест Розенбаум препоручује да ма шта да је узрок ваших страхова, о њима треба „разговарати кад се појаве“. (Упоредите с Причама Соломуновим 15:22, ДК.)

Туга. Није лако носити се с тугом, посебно у ситуацији кад треба пружати негу. Можда тугујете зато што сте изгубили друштво, посебно ако вољени болесник више не може да говори, да јасно разуме или да вас препозна. Други можда не разумеју одмах таква осећања. Ако о својој тузи разговарате с увиђавним пријатељем који ће слушати стрпљиво и саосећајно, то може донети веома потребно олакшање (Пословице 17:17).

Љутња и фрустрација. То су нормалне реакције на старање о озбиљно болесној особи чије понашање понекад може бити тешко. (Упоредите с Ефесцима 4:26.) Будите свесни да је за мучно понашање често одговорна болест, а не болесник. Луси се присећа: „Кад бих се стварно наљутила, завршила бих у сузама. Онда бих покушала да себе подсетим на болесниково стање и на његову болест. Знала сам да је болеснику потребна моја помоћ. То би ми помогло да идем даље.“ Такав увид може вам ’успорити гнев‘ (Пословице 14:29; 19:11).

Кривица. Осећања кривице су уобичајена међу старатељима. Ипак, будите сигурни да обављате један неопходан, мада веома тежак посао. Прихватите чињеницу да нећете увек реаговати савршено у речи или на делу. Библија нас подсећа: „Сви ми у многоме грешимо. Али ко у речи не погреши, тај је савршен човек и он може и цело тело зауздати“ (Јаков 3:2; Римљанима 3:23). Немојте дозволити да вас осећања кривице ометају у томе да сада предузмете позитивну акцију. Кад сте узнемирени због нечега што сте рекли или урадили, врло вероватно ћете установити да ће се вама и вашем болеснику поправити расположење кад кажете „жао ми је“. Један човек који се старао за болесног рођака саветовао је: „Урадите све што можете под постојећим околностима.“

Депресија. Депресија је веома уобичајена — и то разумљиво — у породицама које се боре с озбиљном болешћу. (Упоредите с 1. Солуњанима 5:14, NW.) Једна старатељка која пати од депресије објашњава шта је њој помогло: „Многи би нам захвалили за пружање неге. Само неколико речи охрабрења могу вам пружити подстрек да идете даље кад сте веома уморни или депресивни.“ Библија наводи: „Брига у срцу обара човека, али добра реч га развесели“ (Пословице 12:25). Други неће можда увек осетити да вам је потребно охрабрење. Зато понекад ви можда морате први да отворено изразите ’бригу‘ у свом срцу да бисте од других добили ’добру реч‘ охрабрења. Ако осећања депресије потрају или постану још тежа, међутим, можда је препоручљиво да се консултујете с доктором.

Безнађе. Можда се осећате беспомоћно кад се суочите с ослабљујућом болешћу. Прихватите реалност своје ситуације. Будите свесни својих граница — није ваше да контролишете болесниково здравље, али можете пружити саосећајну негу. Немојте очекивати савршенство од себе, вашег болесника или од оних који вам помажу. Уравнотежен приступ не само што ублажава осећања безнађа већ такође олакшава бреме рада. Многи који се старају за вољену особу мудро саветују: научите да сваки дан гледате засебно (Матеј 6:34).

[Истакнути текст на 8. страни]

„Суочите се са својим страховима и контролишите их. Страх од онога шта би могло да се догоди често је гори од реалности“

[Оквир на 7. страни]

Охрабрујуће речи старатеља̂

„НЕМОЈТЕ да вас муче негативне мисли о вама самима. Оне су нормалне под таквим околностима. Сигурно је да не треба да прикривате своја осећања. Поверите се некоме о томе како се осећате и ако можете, предахните — отидите негде на кратко — како бисте се могли освежити“ (Луси, чији је посао на клиници укључивао помагање извесном броју како старатеља тако и болесника).

„Ако има чланова породице или пријатеља који стоје на располагању и вољни су, дозволите им да вам помогну. Битно је да тај терет поделите с другима“ (Су, која је неговала свог оца пре него што је умро од Хоџкинове болести).

„Научите да негујете смисао за хумор“ (Марија, која је помагала у нези око драге пријатељице која је умрла од рака).

„Одржавајте јаку духовност. Приближите се Јехови и молите се непрестано (1. Солуњанима 5:17; Јаков 4:8). Он пружа помоћ и утеху преко свог духа, своје Речи, својих земаљских слугу и својих обећања. Покушајте да будете што је могуће организованији. На пример, помаже кад се направе распореди за лекове и спискови имена оних који помажу“ (Јалмар, који се старао за свог зета на самрти).

„Научите све што можете о природи болести вашег болесника. То ће вам пак помоћи да знате шта да очекујете од болесника и од себе и како да се старате за болесника“ (Џоун, чији муж има Алцхајмерову болест).

„Имајте на уму да су се и пре вас други борили и да вам Јехова може помоћи да се суочите с било чиме што се деси“ (Џини, која се старала о свом мужу пре него што је умро).

[Слика на 8. страни]

Да бисте умирили своје страхове, сазнајте што је могуће више о болести

[Слика на 9. страни]

Разговарање с увиђавним пријатељем може донети доста олакшања