Старати се за старатеља — како други могу помоћи

„ЛОРИ и ја смо били у браку 55 година — пуно времена — и како су то биле срећне године! Да сам га икако могла задржати код куће, урадила бих то. Али здравље ми се почело погоршавати. На крају сам морала да средим да оде у старачки дом. Страшно ми је тешко кад причам о томе. Волим га и дубоко поштујем и посећујем што чешће могу. У физичком погледу, не могу да урадим ништа више“ (Ана, 78-годишња жена која се више од 10 година стара за свог мужа који има Алцхајмерову болест и која се такође у задњих 40 година старала за њихову кћерку која има Даунов синдром).a

Анин случај никако није неуобичајен. Једна анкета на Британским острвима открила је да је „у неким старосним групама (40-годишњаци и 50-годишњаци) чак свака друга жена старатељка“. Као што је раније осмотрено, емоционални немир и проблеми с којима се старатељи суочавају могу понекад изгледати неподношљиво.

„Мислим да бар 50% старатеља падне у депресију у првој години старања“, каже др Фредерик Шерман из Америчког геријатријског удружења. За старије особе као што је Ана, снага која их напушта и нарушено здравље могу учинити да ситуација буде знатно тежа да се носи.

Да бисмо помогли старатељима да се носе са својим одговорностима, треба да будемо свесни њихових потреба. Које су те потребе и како можемо реаговати на њих?

Старатељи треба да разговарају

„Морала сам да се растеретим“, рекла је једна жена која је помагала у нези око пријатељице на самрти. Као што је показано у претходном чланку, с проблемима се често може лакше суочити и носити кад се о њима може разговарати с увиђавним пријатељем. Многи старатељи који се у својим околностима осећају као у замци налазе да им разговарање о њиховој ситуацији помаже да разјасне своја осећања и да се растерете притиска који држе у себи.

„Било ми је драго кад су пријатељи схватили да је нама обома потребна морална подршка“, присећа се Џини о времену кад се старала за свог мужа. Она објашњава да је онима који пружају негу потребно охрабрење и, понекад, раме за плакање. Јалмар, који је помагао у нези око болесног зета, слаже се: „Био ми је потребан неко ко би саслушао моје страхове и проблеме и ко би разумео како се осећам.“ Јалмар додаје о једном блиском пријатељу: „Било је јако лепо отићи код њега, чак и на само пола сата. Он би ме саслушао. Стварно је бринуо. После тога сам се осећао освежено.“

Старатељи могу да добију огромно охрабрење од увиђавног слушача. ’Будите брзи да чујете, а спори да говорите‘, мудро саветује Библија (Јаков 1:19, Ча). Један извештај у The Journals of Gerontology открио је да је „само знати да подршка стоји на располагању често довољно да се пружи неопходно олакшање“.

Међутим, осим некога ко ће слушати и моралне подршке, шта је још потребно старатељима?

Пружити практичну помоћ

„Болеснику и породици користи сваки начин на који се може изразити љубав и охрабрење“, примећује др Ернест Розенбаум. Пре свега, таква „љубав и охрабрење“ могу да се изразе током личне посете, у телефонском позиву или у краткој поруци (уз коју можда може да буде цвеће или неки други поклон).

„Било је утешно кад су наши пријатељи долазили у кратке посете“, присећа се Су о подршци коју је добила њена породица кад је њен отац умирао од Хоџкинове болести. „Једна пријатељица је“, наставља она, „одговарала на телефонске позиве и помагала код прања веша и пеглања за све нас.“

Подршка старатељима може, и треба, да укључи специфичну, опипљиву помоћ. Елза се присећа: „Користило ми је кад су пријатељи понудили практичну помоћ. Они нису само рекли: ’Ако могу нешто да урадим, само ти реци.‘ Уместо тога, рекли су: ’Идем у куповину. Шта ти треба?‘ ’Могу ли да се побринем за врт?‘ ’Ја могу да седим код болеснице и да јој читам.‘ Још нешто за шта смо установили да је практично било је да уредимо да гости оставе писане поруке у бележници кад је моја болесна пријатељица била уморна или је спавала. То је свима нама донело доста радости.“

Специфичне понуде за помоћ могу укључити било који од извесног броја задатака. Роуз објашњава: „Ценила сам помоћ приликом намештања кревета, писања писама за болесника, угошћавања посетилаца болесника, набављања лекова, прања косе и фризирања, прања посуђа.“ Породица и пријатељи такође могу помоћи старатељу тиме што наизменично припремају оброке.

Тамо где је подесно, такође може бити практично да се помогне код основних аспеката неге болесника. На пример, старатељу је можда потребна помоћ приликом храњења или купања болесника.

Обзирни чланови породице и пријатељи могу понудити практичну помоћ у раној фази болести, али шта ако је болест дуготрајна? Ако смо заокупљени властитим испуњеним распоредом, лако можемо превидети стални — и вероватно растући — притисак с којим се старатељи суочавају. Како би било жалосно ако би веома потребна подршка почела да бледи!

Ако се то догоди, можда је препоручљиво да старатељ сазове један породични састанак да би се осмотрила нега болесника. Често је могуће ангажовати помоћ пријатеља и рођака који су показали спремност да помогну. То су урадили Су и њена породица. „Кад су се појавиле потребе“, прича она, „присетили смо се оних који су се понудили да помогну и позвали смо их. Осећали смо да их можемо замолити за помоћ.“

Дајте им предах

„Апсолутно је неопходно“, наводи књига The 36-Hour Day, „и за вас [старатеља] и за [вашег болесника] — да имате редовне прилике да ’побегнете‘ од двадесетчетворочасовне неге хронично болесне особе... Узимање слободног времена, без старања око [болесника], једна је од најважнијих ствари коју можете урадити да бисте себи омогућили да наставите да се старате за некога.“ Да ли се старатељи слажу с тиме?

„Свакако да се слажем“, одговара Марија, која је помагала у нези око блиске пријатељице која је умирала од рака. „Периодично ми је било потребно да ’предахнем‘ и да неко други преузме негу за неко време.“ Џоун, која се стара за свог мужа који има Алцхајмерову болест, дели исто мишљење. „Једна од наших највећих потреба“, запажа она, „јесте да ту и тамо будемо слободни.“

Ипак, како они могу бити слободни од притисака својих одговорности? Џенифер, која је помагала у нези око својих остарелих родитеља, показује како је она добила помоћ: „Једна породична пријатељица је понекад на један дан преузимала мајку да бисмо ми предахнули.“

Можда можете омогућити да старатељ предахне тиме што ћете понудити да на кратко време негде одведете болесника, ако је то практично. Џоун каже: „Окрепљује ме кад неко изведе мог мужа тако да неко време могу да будем сама.“ С друге стране, можда можете да будете с болесником у његовом дому. Било како било, омогућите да онај ко пружа негу добије веома потребни одмор.

Ипак, задржите на уму да старатељима није увек лако да предахну. Можда осећају кривицу зато што нису са својом вољеном особом. „Није лако одвојити се од те ситуације и рекреирати се или одмарати“, признаје Јалмар. „Осећао сам да желим да стално будем тамо.“ Али он је нашао већи душевни мир тиме што је предахнуо кад је његов зет захтевао најмање пажње. Други организују да њихова вољена особа неколико сати буде збринута у неком центру за дневну негу одраслих.

Крај свих болести

Сасвим је сигурно да је старање за вољену особу која је озбиљно болесна огромна одговорност. Међутим, старање за вољену особу може бити веома испуњујуће и задовољавајуће. Истраживачи као и старатељи указују на ојачане односе с породицом и пријатељима. Старатељи увек науче нове особине и вештине. Многи доживљавају и духовне користи.

Што је најважније, Библија показује да су Јехова и његов Син, Исус Христ, најсаосећајнији старатељи. Библијско пророчанство нам засигурава да је близу крај свих болести, патње и смрти. Ускоро ће човеков брижни Створитељ наградити праведне становнике земље вечним животом у савршено здравом новом свету — свету у коме „нико од становника неће рећи: болестан сам“ (Исаија 33:24, ДК; Откривење 21:4).

[Фусноте]

[Истакнути текст на 11. страни]

Добробит болесне особе директно зависи од ваше добробити

[Истакнути текст на 12. страни]

Подршка добрих пријатеља ће доста допринети да успешно прођете кроз најтеже ситуације

[Оквир на 12. страни]

Старање може да буде награђујуће

’НАГРАЂУЈУЋЕ?‘ може неко да се пита. ’Како је то могуће?‘ Молимо да запазите шта су следећи старатељи рекли за Пробудите се!:

„Одрицање од властитих циљева и жеља не значи да је неко мање срећан. ’Више има среће у давању него у примању‘ (Дела апостолска 20:35). Старање за некога кога волите може бити веома испуњујуће“ (Џоун).

„Био сам захвалан што могу помоћи сестри и зету у време стварне потребе — а да они то нису могли да ми узврате. То нас је зближило. Надам се да ћу једног дана моћи да употребим искуство које сам стекао да помогнем неком другом у сличној ситуацији“ (Јалмар).

„Док сам пуно пута разговарала с болесном пријатељицом Бети, добијала сам далеко више него што сам давала. Научила сам се уживљавању и стрпљивости. Научила сам да је могуће задржати позитиван став и под најтежим околностима“ (Елза).

„Постала сам јача особа. Потпуније сам сазнала како изгледа да сваког дана зависиш од Јехове Бога и како он удовољава мојим потребама“ (Џини).

[Оквир на 13. страни]

Кад посећујете старатеља

• Слушајте с уживљавањем

• Пружите срдачну похвалу

• Понудите специфичну помоћ

[Слика на 10. страни]

Пружајте подршку старатељима тако што ћете им куповати и кувати, или помагати им да се старају за болесника