Зашто организовани криминал напредује?

АЛ КАПОНЕ, озлоглашени гангстер из ере прохибиције у САД (1920-33), тврдио је да је он само један бизнисмен који задовољава закон — закон понуде и тражње. Један адвокат за највећи синдикат јакузе у Јапану, рекао је: „Не можете порећи да постоји јака потражња за [сексуалним, наркоманским и коцкарским] активностима.“ Та потражња потхрањује организовани криминал. Иако нико не жели да буде жртва криминала, неки се могу окренути криминалним организацијама и користити њихове услуге.

Узмите, на пример, рекете које бандити у многим земљама користе као извор прихода. Иако они, повремено, циљају на поштене власнике радњи, они обично вребају оне који раде сумњиве послове. Један власник казина у Шинјукуу, у Токију, који ради свој посао под параваном салона за игре, рекао је: „Један касир био је убоден ножем, и опљачкали су му 2 милиона [јена (20 000 долара)]. Али не бисмо звали полицију.“ Зашто не? „Пошто се бавимо илегалном активношћу (коцкањем), не желимо да имамо никаква посла с полицијом. Кад нека муштерија постане груба у нашој радњи, ми зовемо јакузу.“ Овај власник казина плаћа јакузи 4 000 долара месечно, малу цену кад се упореди са зарадом од 300 000 долара коју згрне путем своје илегалне делатности током тог времена. Одакле тај новац долази? Из џепова оних који уживају у илегалном коцкању.

Исти је случај са уваженим компанијама које желе да избегну проблеме. Један њујоршки стручњак је израчунао да је један молер предузимач који годишње зарађује 15 милиона долара уштедео 3,8 милиона долара тако што је платио гангстерима. То је предузимачу омогућило да користи раднике који раде за мању плату и да избегне сукоб са од банде контролисаним синдикатом. У Јапану, током периода економског напретка, финансијери су улагали свој новац у некретнине и порушили старе куће и радње да би направили места за раскошне зграде. Када се станари не би одселили или када не би продали своју земљу, инвеститори су позивали џиагеу, углавном с јакузом повезане компаније, да би их судски протерали.

Када су јакузе током ’80-их виделе како је лако позајмити и зарадити новац, они су основали компаније и улетели у шпекулације с некретнинама и акцијама. Банке и финансијске установе уложиле су новац у ове компаније, очигледно планирајући своје зараде. Али кад је балон на крају пукао, банке су утврдиле да је јако тешко повратити свој новац. Говорећи о рецесији која се отезала у Јапану, један бивши полицијски званичник казао је за Newsweek: „Прави разлог због чега проблеми лоших позајмица не могу брзо да се реше јесте то да је значајан део њих повезан с организованим криминалом.“

Стварно, организовани криминал хвата корен и успева тамо где су људи жељни да задовоље своје страсти, без обзира на који начин. Похлепа за задовољством, сексом и новцем пружа плодно тло за продавање дроге, проституцију, коцкање и зеленашење. Укључити се у такве активности обично значи хранити и гојити банду. Како је само тачно да организовани криминал удовољава потражњи оних који су решени да задовоље своје путене жеље!

Назовипородични систем

Поред потражње за незаконитим радњама, данас постоји још једна потреба на којој организовани криминал успева. Покојни шеф једног од највећих синдиката јакузе у Јапану упорно је тврдио да је прихватао одметнике и да се бринуо за њих и да их је тако спречавао да не буду лоши. Он је тврдио да је био отац члановима банде. Већина криминалних синдиката, без обзира на националност, гради своје организације на оваквим назовипородичним односима.

Узмите, рецимо, Чи Сана,a који је дошао из једне сиромашне породице из Хонгконга. Његов отац га је често жестоко тукао из безвезних разлога. Млади Чи Сан је постао бунтован и завршио је тако што се придружио озлоглашеним Тријадама кад му је било 12 година. У тој криминалној организацији, нашао је место где се осећао да „припада“. Због своје неустрашивости у пуцњавама, ускоро је био унапређен на положај на ком је имао неколико својих људи. На крају, кад му је било само 17 година, био је послат у затвор.

Многи се попут Чи Сана окрећу криминалним организацијама да би нашли породичну везу које није било код куће. Чланови тврде да су брижни, али млађи су често разочарани када утврде да је сваки члан претежно заинтересован за себе.

Анђео светлости

Када је 1992. новим законом против банди највећи криминални синдикат у Јапану био означен као насилна група, један од његових вођа тврдио је да група себе сматра „витешком“, као ону која се бори против зла. Када је ужасан земљотрес погодио Кобе 1995, иста банда је делила храну, воду и друга хитна добра својим комшијама. „Таква дарежљивост“, известиле су Asahi Evening News, „јесте с циљем да се појача стална јакузина слика у Јапану као одметника с чашћу.“

Босови криминалних синдиката често су настојали да одрже добротворну фасаду. Пабло Ескобар, озлоглашена глава колумбијског картела дроге Меделин, био је за сиромашне становнике свог града „митска личност — делимично Месија, делимично Робин Худ, делимично Кум у скоро феудалном смислу патрона, бос“, писала је Ани Кериган у часопису Newsweek. Он је изградио клизалишта за децу и пристојне куће за сиромашне и дао је посао деци с улице. Он је био херој за оне који су извлачили корист из његове широкогрудости.

Криминалци који се наизглед сигурно крију иза својих синдиката, ипак су само пиони универзалног главног криминалца. Библија открива ко је он. „И сам сотона [се] претвори у анђела светлости. Није дакле ништа чудновато ако се и слуге његове претварају у слуге правде. Али ће њихов крај бити по делима њиховим“ (2. Коринћанима 11:14, 15). Данас, већина људи не верује да је Сотона стварна особа. Један француски песник из 19-ог века је рекао: „Ђаволова најмудрија смицалица јесте да те убеди да не постоји.“ Он вреба иза сцене и манипулише збивањима, не само у криминалним синдикатима већ широм света. „Сав свет [је] под влашћу лукавога“, објашњава Библија. Исус је описао Сотону као ’крвника од почетка... лажу и оца лажи‘ (1. Јованова 5:19; Јован 8:44).

Библијска пророчанства откривају да је Сотона Ђаво посебно активан од 1914. Од те године, он је мобилисао своје хорде у свеопшти рат против Божјег народа. Он вуче човечанство у вртлог хаоса. Он је главни разлог због чега криминал и криминалне организације данас успевају (Откривење 12:9-12).

Да ли ће мозак који стоји иза земаљских криминалних организација икада бити уклоњен? Да ли ће се човечанство икада радовати реду и миру? Да ли се ви можете ослободити злог царства које је Сотона данас изградио на земљи?

[Фусноте]

[Оквир на 7. страни]

Како да заштитите своју породицу

НЕДОСТАТАК срдачне, уједињене породичне атмосфере може младе учинити лаким пленом за криминалне синдикате. Извештава се да у Сједињеним Државама већина младих који су укључени у убиства од стране банди долази из мање срећних или растурених породица. „Пошто су запостављени“, каже један званичник једног затвора у Северној Каролини, „лако их покрене чврста веза између боса и приврженика̂ и осећај јединства као члана организације, што доживљавају први пут у животу.“

Слично томе, један млади јакуза на Оријенту који је спреман да буде живи штит за свог боса каже: „Код куће сам све време био са̂м. Иако смо били породица, никад нисам осећао да смо могли имати један отворен разговор... Али сада могу отворено разговарати с момцима.“ Усамљени млади осећају се захвалнима члановима криминалне организације који их увлаче у систем налик породици.

„Људи јакузе су веома, веома брижни“, каже вођа једне женске мотоциклистичке групе у Окинави. „Можда је то њихов трик; али, видиш, пошто се према нама никада није поступало нежно, то нас покреће.“ Настојник једне установе за делинквентне девојке потврђује да су гангстери „стварно добри у освајању девојачких срца“. Када их усамљене девојке позову усред ноћи, гангстери лете до њих и слушају оно што оне имају да кажу, без било каквог обавезног удварања.

Њихов брижни став траје само док нису потпуно освојили младе које лове. Једном када су упецани, млади бивају цеђени као лимун — девојке у круговима проституције а дечаци у машинерији криминала.

Како можете заштити своје вољене?

„Оцеви, не раздражујте синове своје, да не постану малодушни“, саветује Библија (Колошанима 3:21). Ово не охрабрује родитеље да буду попустљиви. Једна библијска пословица каже: „Дете самом себи остављено матер своју осрамоти“ (Пословице 29:15). Уместо тога, Библија охрабрује очеве — а и мајке — да буду разумни у опхођењу са својом децом, да их слушају и да имају отворену линију комуникације с њима. Тада ће деца бити мотивисана да се поверавају својим родитељима кад се нађу у озбиљној невољи.

Поред отворене комуникације, родитељи треба да пруже својој деци мерила у животу. Где отац може наћи такве смернице? Библија каже; „Ви оцеви, не раздражујте деце своје, него их одгајите у науци и у страху од Господа“ (Ефесцима 6:4). Узмите времена да осматрате Библију са својом децом уз помоћ програма породичног библијског студија. И усађујте у њихова срца здрав страх од Јехове тако да увек следе Јеховино вођство на њихову личну корист (Исаија 48:17).