Како организовани криминал утиче на вас

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ЈАПАНА

Дон (вођа) једне мафијашке породице боде прст новајлије. Крв капље на слику једног „свеца“. Затим, ватра гута слику. ’Будеш ли открио иједну тајну организације, твоја душа ће горети као овај светац‘, говори дон том младићу.

КОДЕКС ћутања — на италијанском, омерта — многе године је одржавао организовани криминал прилично тајанственим. Данас, међутим, банде криминалаца су свугде на насловним странама јер неки чланови банде постају доушници. Најистакнутија личност коју оптужују ови пентити, то јест издајници мафије, био је Ђулио Андреоти, који је био италијански премијер седам пута и коме се сада суди због веза с мафијом.

Криминалне организације посвуда пустиле су своје пипке у све кругове друштва: мафија у Италији и у Сједињеним Државама, где се назива и Коза Ностра; картели дроге у Јужној Америци; кинеске Тријаде; јакуза у Јапану. Њихове зле активности утичу на све нас и чине живот скупљим.

Прича се да у Сједињеним Државама мафија дели град Њујорк између пет фамилија, зарађујући милијарде путем изнуђивања, рекета, зеленашења, коцкања, диловања дроге и проституције. Потврђено је да мафијашке фамилије чврсто држе синдикате у пословима превоза смећа, превозу камионима, грађевинарству, дистрибуцији хране и у текстилној индустрији. С моћи коју имају над синдикатима, они могу изгладити свађе радника или могу саботирати неки пројекат. На пример, на градилишту, неки булдожер један дан неће ићи, други дан кочнице на багеру не раде и мајстори „отежу“ с пројектом — овакви инциденти и други трају све док се грађевинар не сложи да се потчини захтевима банде, било да су то исплате или пословни уговори. У ствари, „исплате банди могу бизнисменима засигурати брзе испоруке, мир с радницима и могућност да користе јефтиније раднике“, извештава часопис Time.

У Колумбији су се два картела међусобно такмичила све док Пабло Ескобар, глава картела Меделин, није био убијен 1993. Након тога, картел Кали је преузео монопол над светском трговином кокаином. Зарадивши 7 милијарди 1994. само у Сједињеним Државама, то је постао вероватно највећи синдикат организованог криминала на свету. Али хапшење његовог мозга, Хозеа Сантакруза Лондоња 1995, задало је ударац том картелу. Међутим, увек постоји жељни наследник који чека да преузме посао као следећи бос.

С гвозденом завесом исцепаном на комаде, руска мафија је дебитовала на међународној сцени. Као последица, „сваки посао у Русији мора да се обави с мафијом“, каже један банкар цитиран у часопису Newsweek. Чак и на Брајтон Бичу, у Њујорку, извештава се да руска мафија згрће зараде од замршених преварантских шема које укључују бензин. На крају су власници аутомобила ти који плаћају рачун, а влада губи порезе. Руске банде такође држе кругове проституције у Источној Европи. Они за већину својих злочина прођу некажњено. Ко се усуђује да се супротстави тешко наоружаним бившим атлетама и ветеранима из авганистанског рата?

Ситуација није другачија ни на Оријенту. Они у Јапану који су у шоу-бизнису морају очекивати све врсте невоља уколико не одају част локалној групи јакуза и не плате им данак. И тамо се новац за заштиту захтева од барова и чак пролазника на улици. Осим тога, јакузе су продрли дубоко у јапанску економију тако што су организовали властите компаније, што изнуђују новац од корпорација и што се повезују с криминалним синдикатима у иностранству.

Криминалне организације основане у Хонгконгу и Тајвану такође шире мрежу над целим светом. Изузев њиховог имена, Тријаде, мало се зна о томе како су организоване. Њихова историја сеже уназад до 17. века, када су се кинески монаси удружили против Манџураца који су преузели Кину. Иако њихових чланова има на десетине хиљада, прича се да Тријаде у Хонгконгу образују привремене синдикате за неки специфичан злочин или серије злочина, што полицији отежава да открије њихов идентитет. Они зарађују милијарде долара трговином хероином и претворили су Хонгконг у центар за фалсификовање кредитних картица.

У својој књизи The New Ethnic Mobs, Вилијам Клајнкнект пише о криминалу у Сједињеним Државама: „У новом свету организованог криминала, гангстери нити једне друге етничке групе немају сјајнију будућност него кинески... Кинеске криминалне групе брзо стичу моћ у градовима широм земље... Они су одмах иза мафије у Њујорку.“

Што се тиче једног другог облика илегалне трговине која потиче из Хонгконга, један званичник Министарства правосуђа САД каже: „Шверцовање странаца јесте једна манифестација организованог криминала.“ Неки званичници процењују да у Сједињене Државе сваке године илегално улази 100 000 Кинеза. Типични прошверцовани имигрант мора да плати најмање 15 000 долара за улазак у неку богату земљу, од чега већину исплаћује након што стигне на своје одредиште. Тако, за многе имигранте живот у земљи њихових снова постаје ноћна мора присилног рада у бурдељима и фабрикама где их израбљују.

Пошто се не мешате у криминал, можда мислите да организовани криминал не утиче на вас. Али да ли је стварно тако? Многи зависници дроге, који живе на неколико континената, окрећу се криминалу да би платили дрогу коју дотурају јужноамерички картели дроге. Организовани криминал води рачуна да се уговори за јавне службе доделе компанијама које су повезане с њима; као последица, грађани плаћају више. Председникова Одредба о организованом криминалу једном је навела да у Сједињеним Државама, „организовани криминал искривљује трошкове путем крађе, изнуђивања, подмићивања, утврђивања цена и уклањања конкуренције“ и да су потрошачи присиљени да „оно што је практично неоснована разлика у цени“ плате мафији. Дакле, нико не измиче последицама криминала. Сви плаћамо цену.

Али зашто организовани криминал данас напредује?

[Оквир на 5. страни]

Мафија — њено порекло

„Мафија се појавила током позног средњег века на Сицилији, где је вероватно почела као тајна организација посвећена рушењу владавине разноразних страних освајача тог острва — нпр. Сарацена, Нормана и Шпанаца. Мафија је вукла порекло и долазила до својих чланова из многих малих приватних војски, тј. мафи, које су унајмљивали одсутни земљопоседници да би заштитили своје земљишне поседе од бандита у условима безакоња који су вековима преовладавали већим делом Сицилије. Током 18. и 19. века, енергичне силеџије из ових приватних војски организовали су се и постали тако моћни да су се окренули против земљопоседника̂ и постали једини закон на многим поседима, изнуђујући новац од земљопоседника̂ у замену за заштиту усева ових других“ (The New Encyclopædia Britannica). Изнуђивање новца због заштите постао је њихов модус операнди. Они су своје методе пренели у Сједињене Државе, где су ушли у коцкање, рекетирање радника, зеленашење, трговину дрогом и проституцију.