Амазонска кишна шума — покривена велом мита

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРАЗИЛА

ИРИМАРАЈ Индијанци који живе поред перуанске реке Напо нису могли да верују својим очима! Два брода с крижним једрима, ни налик њиховим уским кануима, пловили су према њиховом селу. Угледали су брадате ратнике на броду — другачије од било ког другог племена које су икада видели. Збуњени, Индијанци су појурили у склониште и посматрали док су странци беле коже искакали на обалу, прождирали залиху хране за то село и затим поново отпловили — инспирисани мишљу да стварају историју као прва експедиција која с муком напредује кроз целу кишну шуму, од Анда до Атлантског океана.

Током те године, 1542, једно индијанско племе за другим доживљавало је сличне шокове док су се ови европски истраживачи, витлајући самострелима и аркебузама, пробијали све дубље у јужноамеричке тропске шуме.

Франсиско де Орељана, шпански капетан који је водио те конкистадоре, ускоро је открио да је глас о пљачкању и пуцању његових посада путовао брже од његове две бригантине. Индијанска племена даље низводно (близу данашњег бразилског града Манауса) чекала су тих педесетак упадача са стрелама на готовс.

А ти Индијанци су били добри стрелци, признао је члан посаде Гаспар де Карвакал. Он је говорио из искуства, јер му је једна индијанска стрела атерирала међу ребра. „Да не би моје дебеле одежде“, нажврљао је рањени фратар, „то би био мој крај.“

’Жене које се боре као десет мушкараца‘

Карвакал је наставио да описује покретачку силу која је стајала иза тих одважних Индијанаца. ’Видели смо жене које су се бориле испред мушкараца као женски заповедници. Ове жене су беле и високе, с дугом косом плетеном и намотаном око главе. Снажне су и, с луком и стрелом у рукама, боре се као десет мушкараца.‘

Да ли су ти истраживачи стварно видели те жене-ратнике или је, као што један извор каже, то било „само привиђење услед прашумске грознице“, није познато. Али према бар неким извештајима, до времена када су Орељана и Карвакал дошли до ушћа те огромне реке и упловили у Атлантски океан, они су веровали да су накратко видели верзију Амазонки из Новог света, дивљих жена-ратника описаних у грчкој митологији.a

Фратар Карвакал је сачувао причу о америчким Амазонкама за будућа покољења тако што ју је укључио у свој извештај као очевидац Орељанове осмомесечне експедиције. Што се тиче капетана Орељане, он је отпловио за Шпанију, где је дао жив извештај о свом путовању дуж онога што је он романтично назвао Рио де ла Амазонас, то јест река Амазон. Недуго затим, картографи из 16. века унели су једно ново име у рану мапу Јужне Америке — Амазон. Тако је амазонска шума постала покривена велом мита, али сада је та шума погођена реалностима.

[Фусноте]

[Извор слике на 3. страни]

Позадина горе: The Complete Encyclopedia of Illustration/J. G. Heck