Потрага за решењима

„ПРЕПИРУЋИ се око сенке“, писао је енглески писац Џон Лили, „превиђамо стварност.“ Да бисмо избегли ту замку, стварно треба да задржимо на уму да су данашње сенке над кишном шумом само одрази дубљих проблема и да ће се уништавање шуме наставити ако се не реше њени основни узроци. Који су то узроци? „Основне силе које нападају очување Амазона“, каже једна студија коју су спонзорисале УН, јесу „сиромаштво и људске неправичности“.

Не тако зелена револуција

Уништавање шуме, образлажу неки истраживачи, делимично је пратећа појава такозване зелене револуције која је отпочела пре неколико деценија у јужном и централном Бразилу. Пре тога, хиљаде породица на тамошњим малим фармама зарађивале су за живот гајећи пиринач, пасуљ и кромпир и држећи уз то и стоку. Затим су обимни, механизовани поступци за гајење соје и пројекти у вези с хидроелектриком прогутали њихову земљу и заменили краве и локалне културе пољопривредним производима резервисаним за прехрану индустријализованих земаља. Само између 1966. и 1979, обрадива земља издвојена за извозне културе увећана је за 182 посто. Као последица тога, од сваких 12 традиционалних фармера, њих 11 је изгубило своју земљу и средства за издржавање. За њих, зелена револуција се претворила у суморну револуцију.

Где су ови фармери без земље могли да оду? Политичари, невољни да се суоче с неправедном поделом земље у властитој области, показали су им излаз тако што су амазонску регију прогласили за „земљу без људи за људе без земље“. За мање од једне деценије након отварања првог аутопута у Амазону, више од два милиона сиромашних фармера из јужног Бразила и из сушом и сиромаштвом погођеног североисточног Бразила, населили су се у хиљаде уџерица дуж аутопута. Када се изградило више путева, више наводних фармера је отпутовало у Амазон, спремних да шуму претворе у обрадиву земљу. Када се осврну на ове програме колонизације, истраживачи кажу да је „салдо скоро 50 година колонизације негативан“. Сиромаштво и неправда су „премештени у Амазон“, а и „настали су нови проблеми у регији Амазона“.

Три корака напред

Да би помогла у решавању узрока̂ крчења и побољшала услове живота људи у амазонској кишној шуми, Комисија за развој и животну средину за Амазонију објавила је један документ који препоручује да, између других ствари, власти у амазонском басену предузму три почетна корака. (1) Позабавити се економским и социјалним проблемима из сиромаштвом погођених регија ван амазонске кишне шуме. (2) Користити постојећу шуму и поново користити области које су већ искрчене. (3) Позабавити се озбиљним неправдама друштва — правим узроцима људске беде и уништавања шуме. Хајде да поближе осмотримо овај приступ од три корака.

Инвестирање

Позабавити се социјално-економским проблемима. „Једна од најефикаснијих опција да се смањи крчење“, запажа комисија, „јесте да се инвестира у неке од најсиромашнијих области у амазонским земљама, у оне које приморавају становништво да мигрира у Амазон у потрази за бољом будућношћу.“ Међутим, чланови комисије додају да се „ова опција ретко разматра у националном или регионалном планирању развоја или од стране оних у индустријализованим земљама које се залажу за оштра смањења стопа крчења Амазона“. Па ипак, објашњавају ти ауторитети, уколико владини званичници и забринуте стране владе усмере своју стручност и финансијску подршку на решавање проблема̂ као што су неодговарајућа подела земље или градско сиромаштво у регијама које окружују Амазон, они ће успорити прилив фармера који су везани за Амазон и помоћи да се сачува шума.

Међутим, шта се може урадити за мале фармере који већ живе у Амазону? Њихов свакодневни опстанак зависи од узгајања култура на земљи која није добра за земљорадњу.

Шума за дрвеће

Користити и поново користити шуме. „Тропске шуме се превише експлоатишу али нису потпуно искоришћене. Од овог парадокса зависи њихово спасење“, каже The Disappearing Forests, једна публикација УН. Ти стручњаци кажу да, уместо што шуму искоришћава тако што је сече, човек треба да користи шуму тако што узима, то јест убире, њене производе, као што су воће, ораси, уља, гума, екстракти, лековите биљке и други природни производи. Такви производи, тврди се, представљају „процењених 90 посто економске вредности шуме“.

Даг Дејли, из Њујоршке ботаничке баште, објашњава зашто верује да прелаз са уништавања шума на узимање из шума има смисла: „То смирује владу — они не виде да се велики комади Амазоније искључују с тржишта... То може пружити живот који ће омогућити да људи живе и раде, а и очувава шуму. Прилично је тешко наћи нешто да се приговори овоме“ (Wildlife Conservation).

Остављање шуме ради дрвећа заправо побољшава услове живота за становнике шуме. Истраживачи у Белему, у северном Бразилу, израчунали су да, рецимо, претварање једног хектара у пашњак даје зараду од само 25 долара годишње. Дакле, да би се зарадила само минимална бразилска месечна плата, требало би да човек има 48 хектара пашњака и 16 грла стоке. Међутим, извештава Veja, тај наводни ранчер би могао зарадити много више новца путем узимања природних производа од дрвећа. А опсег производа који чекају да буду покупљени запањујућ је, каже биолог Чарлс Клемент. „Постоје на десетине повртларских култура, стотине воћних култура, смола и уља која се могу гајити и убирати“, додаје др Клемент. „Али проблем је у томе што човек мора научити да је шума извор здравља уместо сметња за богаћење.“

Други живот за опустошену земљу

Економски развој и очување животне средине могу ићи једно с другим, каже Жоао Фераз, један бразилски истраживач. „Погледајте на количину шуме која је већ уништена. Нема потребе сећи нетакнуту шуму. Уместо тога, можемо повратити и поново користити већ искрчене и оштећене области.“ А у амазонском подручју постоји доста оштећене земље коју треба повратити.

Почев од краја 1960-их, влада је одобрила велике субвенције да би охрабрила велике инвеститоре да претворе шуму у пашњаке. Они су то и урадили, али као што др Фераз објашњава, „пашњаци су после шест година били оштећени. Касније, када су сви схватили да је то била крупна грешка, велики земљопоседници су рекли: ’У реду, добили смо довољно пара од владе‘, и отишли су“. Каква је последица? „Око 200 000 квадратних километара напуштених пашњака пропада.“

Међутим, данас, истраживачи попут Фераза налазе нове намене за ова оштећена земљишта. На који начин? Пре неколико година, они су засадили 320 000 младица бразилског ораха на једној напуштеној сточној фарми. Данас су те младице родне воћке. Пошто то дрвеће брзо расте и такође даје драгоцено дрво, сада се младице бразилског ораха саде на раскрчену земљу у различитим деловима амазонског басена. Узимање производа, учење фармера да саде вишегодишње културе, усвајање метода да се узима дрво а да се не оштећују шуме и оживљавање оштећене земље јесу, према гледишту стручњака, поучне алтернативе које могу помоћи да шума и даље постоји. (Видите оквир „Радити на очувању“.)

Међутим, кажу званичници, да би се шуме сачувале захтева се више него преобразити оштећену земљу. Потребно је преобразити људску нарав.

Како исправити оно што је искривљено

Позабавити се неправдама. Неправедно људско понашање које нарушава права других често је проузроковано похлепом. И, као што је приметио древни филозоф Сенека, „за похлепу је сва природа премало“ — укључујући и огромну амазонску кишну шуму.

Насупрот амазонским сиромашним сељацима, индустријалци и власници великих предела земље гуле шуме да би напунили своје новчанике. А ауторитети наглашавају да западне нације исто тако треба кривити за пружање велике помоћи моторним тестерама које имају јак утицај у Амазону. „Богате индустријализоване земље“, закључила је једна група немачких истраживача, „увелико су проузроковале већ постојеће оштећење животне средине.“ Комисија за развој и животну средину за Амазонију наводи да је за очување Амазона потребно ништа мање него „нова глобална етика, етика која ће дати побољшан стил развоја, заснован на људској солидарности и правди“.

Међутим, стални облаци дима над Амазоном подсећају човека да се, упркос напорима људи и жена широм света који су заинтересовани за животну средину, доказује да је претварање просветљених идеја у реалност тешко попут хватања дима. Зашто?

Корени порока̂ као што је похлепа залазе дубоко у структуру људског друштва, далеко дубље него што корење амазонског дрвећа залази у шумско земљиште. Иако ми лично треба да урадимо оно што можемо да бисмо допринели очувању шуме, није реално очекивати да ће људи, ма како да су искрени, успети у искорењавању дубоких и замршених узрока уништавања шуме. Оно што је древни краљ Соломон, мудар осматрач људске природе, приметио пре отприлике три хиљаде година још увек је тачно. Само људским напорима, „што је криво не може се исправити“ (Проповедник 1:15). Слична тој јесте ова португалска изрека: „O pau que nasce torto, morre torto“ (Дрво које израсте криво, умире криво). Па ипак, за кишне шуме широм света постоји будућност. Зашто?

Просветљење пред нама

Пре отприлике сто година, бразилски писац Еуклидес да Куња био је тако импресиониран амазонским фантастичним обиљем животних облика да је ту шуму описао као „необјављену и савремену страницу Постања“. И премда је човек био запослен прљањем и цепањем те „стране“, постојећи Амазон је још увек, како каже извештај Amazonia Without Myths, „носталгичан симбол планете као што је био и у време стварања“. Али колико још дуго?

Размислите о овоме: амазонска кишна шума и друге кишне шуме у свету пружају доказ, као што Куња рече, „јединствене интелигенције“. Од корења до лишћа, дрвеће те шуме објављује да је оно ручни рад врхунског архитекте. С обзиром на то, да ли ће тај Велики Архитекта дозволити похлепном човеку да избрише кишне шуме и уништи земљу? Једно библијско пророчанство одговара на ово питање с једним гласним не! Оно каже: „Народи се прогневише, али дође и твој [Божји] гнев и дође време... да се униште они који земљу уништују“ (Откривење 11:18).

Међутим, запазите да нам ово пророчанство говори да Створитељ не само да ће захватити у корен проблема тако што ће уклонити похлепне људе већ и да ће то урадити у наше време. Зашто можемо то рећи? Па, пророчанство каже да Бог ступа у акцију у време када човек ’уништава‘ земљу. Пре скоро две хиљаде година када су те речи биле записане, човеку су недостајали и бројност и средства да би то урадио. Али ситуација се променила. „Први пут у историји“, примећује књига Protecting the Tropical Forests—A High-Priority International Task, „човечанство је данас у положају да уништи основе сопственог опстанка, не само у засебним областима или секторима, већ на светском нивоу.“

Стога је „време“ када ће Створитељ деловати против „оних који уништују земљу“ близу. За амазонску кишну шуму и друге угрожене животне средине на земљи постоји будућност. Створитељ ће се побринути за то — и то није мит већ стварност.

[Оквир на 13. страни]

Радити на очувању

Област од скоро 400 000 квадратних метара бујне поново израсле шуме у Манаусу, граду у централном Амазону, пружа заклон разноразним канцеларијама бразилског Националног института за истраживање Амазона, то јест INPA. Овај 42-годишњи завод, са 13 различитих одељења која се баве свачим, од екологије до шумарства за људско здравље, јесте највећа истраживачка организација у тој регији. Она такође пружа дом једној од најбогатијих колекција на свету амазонских биљака, риба, рептила, амфибија, сисара, птица и инсеката. Рад 280 истраживача тог института доприноси човековом бољем разумевању комплекса узајамних дејстава амазонских екосистема. Посетиоци института одлазе с осећајем оптимизма. Упркос бирократским и политичким ограничењима, бразилски и страни научници су засукали рукаве у раду на очувању крунског драгуља светских кишних шума — Амазона.

[Слика на 10. страни]

Пут шумских радника прокрчен кроз шуму

[Слике на 11. страни]

Производи из кишне шуме: воће, ораси, уља, гума и још много тога

[Извор]

J. van Leeuwen, INPA-CPCA, Manaus, Brazil