Поглед у свет

Несвета водица

Један хирург у Ирској био је збуњен када је једна 72-годишњакиња два пута развила озбиљне инфекције ока баш пре операције катаракте. Шта је узроковало инфекције? „Света водица“ из Лурда коју је стављала на лице. „Проблем“, каже The Irish Times, „јесте у томе што је света водица често заражена опасним бактеријама.“ Та инфекција је лако могла да ослепи ту жену да је операција била извршена као што је било планирано. The Irish Times наставља: „Благослов једноставно не убија клице. А прскање свете водице за шта се мисли да лечи, може у ствари у извесним околностима узроковати инфекције које су опасне по живот.“ Према том извештају, добронамерни пријатељи или рођаци који вас прскају „светом водицом“ када сте у болници могу бити „највећа опасност за ваше преживљавање“.

Дилема око нагазних мина

„Глобална кампања да се свет отараси нагазних мина установила је да је циљ онолико недостижан колико и саме мине“, примећује The Wall Street Journal. „Не постоји одговарајућа опрема да би се осигурало безбедно одстрањивање нагазних мина.“ Војници данас користе исту основну опрему коју су њихови дедови користили у Другом светском рату — сонде налик штапу и детекторе метала. Али нову генерацију мина много је теже открити, пошто су углавном пластичне и леже закопане са шрапнелом и другим кршем што активира многе лажне узбуне. Када детектор метала осети неки предмет, штап од фибергласа пажљиво се гура у тло под углом. Циљ је пронаћи мину ударајући је са стране. Ако је мина под углом и удари се по врху, она ће експлодирати право у лице. Иако мине често коштају мање од 5 долара по комаду, рашчишћавање може коштати више од 1 000 долара по мини. Сваке године у земљу се постави између 1,5 и 2 милиона мина, а преко 25 000 људи — укључујући и много деце — буде осакаћено или усмрћено њима.

Нема излаза за децу

„Деца су уопште почела да буду жртве свађа старијих када је рат постао тоталан: бомбе и ракете не праве разлику у свом убијању“, изјављује The Economist. „Грађански ратови — уобичајени данас — често сатиру читаве земље. У неким местима хуманитарне агенције сада морају обраћати толико пажње на демобилизацију деце која су војници колико на снабдевање основном храном. Свуда куда иду могу очекивати да пронађу децу међу избеглицама, рањенима и умрлима.“ Иако свако тврди да воли децу, деца су она која пате више него икада раније. Хуманитарне агенције процењују да је протеклих десет година 24 милиона деце испод 18 година било размештено ратом а да је отприлике 2 милиона било убијено у протеклих десет година. Додатних четири до пет милиона било је онеспособљено. „О психолошким последицама се може само нагађати“, каже The Economist.

Контроверза око целибата

„Римокатоличка црква губи огроман део квалификоване радне снаге због свог инсистирања на целибату за свештенике“, према једном извештају који је објављен у билтену ENI Bulletin. На четвртом Међународном конгресу ожењених свештеника, одржаном у Бразилији, извештено је да је 100 000 римокатоличких свештеника широм света оставило свештенство и одустало од целибата. Према речима бившег свештеника Жоржеа Понсјана Рибејра, сада професора на Универзитету Бразилије, сваки пети свештеник је напустио свештенство да би се оженио. Само Бразил има 3 500 ожењених свештеника. Рибејро је рекао: „Целибат је био успостављен да би се избегли проблеми између цркве и свештеничких наследника, а не зато што би Божју Реч могли боље ширити они који се не упуштају у сексуалне односе.“

Слонови делинквенти

„Као и деци, и младим слоновима је потребна дисциплина да би одрасли као одговорни чланови друштва“, бележи New Scientist. „Биолози за дивље животиње кажу да су слончићи сирочићи у јужноафричком Резервату за дивљач Пилансбарг, постали делинквенти јер их старији никад нису дисциплиновали.“ Несташни слонови су нападали људе, у протекле три године на смрт проболи 19 белих носорога, и чак су покушали да се паре с носорозима. Две особе су погинуле, укључујући и професионалног ловца који је био послат да упуца опасног слона након што је напао једну групу туриста. У сваком случају, делинквентна животиња је била из групе младих мужјака слонова који су доведени у резерват из Националног парка Кругер након што је остатак њиховог крда побијен да би се контролисала величина популације слонова. Иако су бројни фактори довели до стреса код слонова, научници сматрају да је недостатак дисциплине и одгоја од стране старијих животиња, што је доминантна карактеристика нормалног живота породице слонова, бар делимично одговоран за њихово својевољно понашање. Сада ће се само читаве породице слонова премештати тако да ће млади мужјаци „наставити да добијају строгу родитељску дисциплину која им је потребна“, каже тај чланак.

Прва несрећа у свемиру код које је починилац побегао

Прва потврђена несрећа у свемиру код које је починилац побегао догодила се преко 700 километара изнад земље, извештава New Scientist. Француски сателит који се звао Сериз, наглавачке се превртао кад се стабилизатор распршио након што га је ударио десет година стар комад ракете Аријан која се на истој висини кретала брзином од 50 000 километара на сат. Сваке године се шансе за такве сударе повећавају док се крш нагомилава у земљиним орбитама. Већ има више од 20 000 комада познатог свемирског ђубрета који фијучу око планете. Док се они у нижим орбитама често одстрањују путем природних процеса, као што је ширење атмосфере, они у високим орбитама могу тамо остати хиљадама година. Када се они сударе с другим комадима крша, ломе се у многе мање комадиће који могу пробити скафандар астронома или штит свемирског брода. Чак и комадићи фарбе могу бити потенцијална опасност. Сада, на сваки 1 сателит који ради у орбити долазе 4 мртва сателита, а истрошене ракете које су експлодирале у орбити одговорне су за четвртину свемирског крша за који се зна.

Сунђери су били први

„Испоставило се да су толике многе сјајне људске идеје само стари трикови природе“, изјављује The Washington Post. „На пример, узмите оптичка влакна. Научници су 1951. развили влакна налик стаклу да би хватала светлост и носила је око углова. Испоставља се да сунђери из дубоких вода у Росовом мору на Антарктику еонима раде то исто.“ Џиновски сунђери, који се налазе у водама дубоким и до 30 метара, имају влакнасте иглице што из њих штрче које хватају светлост и могу је преносити, чак и око кривине од 90 степени, до фотосинтетичких алги које настањују језгро тела сунђера. Експерименти су показали да се сакупља и светлост која пада под углом, што указује на то да иглице на странама сунђера могу такође хранити алге светлошћу.

Коцкари губе

„Касина су тако направљена да њихови власници ни у ком случају не губе новац“, каже бразилски економиста Рикардо Газел. „Математичке шансе да ће особа добити новац из коцкања минималне су.“ Пошто је упозорио да ће лак приступ касинима највероватније створити већи број зависника од коцкања, Газел додаје: „Постоји један илузоран изглед да се без много труда заради новац. Људи сањају о могућности да ће се неким срећним случајем брзо обогатити.“ Надаље, Veja га цитира како каже у вези с недостатком основе за критику од стране цркве или владе: „Влада је највећа коцкарска установа у земљи. Постоје шест различитих врста лутрија које одржава савезна влада, а да не спомињемо државне лутрије. Црква не може критиковати легализацију коцкања јер да би скупила новац за парохије, црква ту навику унапређује на добротворним продајама, где увек постоји мали штанд на коме верници губе новац тако што се коцкају.“ Према речима Газела, ’стручњаци кажу да компулзивни коцкари који не траже помоћ, навлаче ризик да заврше у затвору, почине самоубиство или полуде‘.

Бандити са змијама

Лопови муче становнике Дириамбе, једног никарагванског града 50 километара јужно од Манагве, тако што користе отровне змије. Као што је извештено у новинама El Nuevo Diario, банда би скупила звечарке са оближњих поља, извадила отров и затим пљачкала људе док су ишли путевима ван града претећи им да ће пустити да их уједу змије. Једна девојка, која се онесвестила кад је видела змијске зубе, кад се освестила установила је да је њен златни ланац био украден. Та банда такође пљачка храну и новац од сељака.