Зоолошки врт — последња нада за дивље животиње?

У ЗАДЊЕ време, кроз напредније зоолошке вртове света, провукла се једна тиха револуција. Као један спољњи знак, они су своје изложбе преуредили у складу с хуманијим концептом, „утонути у пејзаж“ — репродукцијом природне средине животиња, са све биљкама, стењем, лозама, измаглицама, звуковима и чак другим спојивим животињама и птицама. Иако су скупе — годишње се на побољшања за зоолошке вртове и акваријуме само у Сједињеним Државама потроши око 1,2 милијарде долара — промене се сматрају као нешто што је неопходно с обзиром на амбициозну нову улогу зоолошког врта.

Мисија за следећи век

С обзиром на биолошко сиромаштво које прети планети, водећи зоолошки вртови света одредили су да сачување, образовање и научно истраживање буде њихова мисија за 21. век. Мотивисани изазовом и подстакнути његовом хитношћу, неки зоолошки вртови су чак сасвим одбацили име зоолошки врт, и уместо тога предност дају терминима као што су „резерват дивљих животиња“ или „парк за очување“.

Усмеравање светла у новом правцу јесте публикација The World Zoo Conservation Strategy. Као „најважнији документ у зоолошким круговима који је икада направљен“, како ју је један писац описао, Strategy је, у ствари, зоолошка повеља; та публикација „дефинише одговорности и прилике зоолошких вртова и акваријума света према сачувању разноликости дивљих животиња целог света“. Одагнајући било које сумње у вези с новим етосом, Strategy додаје: „Са̂мо право постојања неког зоолошког врта или акваријума зависи у ствари од тога који допринос сачувању он даје.“

Образовање јавности и научно истраживање, нарочито што се тиче размножавања у заробљеништву, битни су за ову нову улогу. Међу данашњом омладином има будућих чувара у зоолошким вртовима, који ће имати одговорност да очувају спасене остатке све већег списка врста које су изумрле у дивљини. Да ли ће с овом одговорношћу поступати мудро и предано? И да ли ће човечанство у целини стећи просвећеније гледиште о природи? У ту сврху, Strategy охрабрује сваки зоолошки врт да постане едукатор, да види себе као део „светске мреже савести“.

Зоолошки вртови се уједињују у глобалну мрежу

Због коначне величине њиховог задатка, многи зоолошки вртови се уједињују како би формирали једну глобалну мрежу, која тренутно укључује око 1 000 зоолошких вртова. Међународна тела, као што су Светска организација зоолошких вртова и Међународна заједница за очување природе и природних богатстава, повезују ове зоолошке вртове и обезбеђују координацију и вођство.

Указујући на један разлог који присиљава на такву сарадњу, књига Zoo—The Modern Ark каже: „Ако би тихог ловца, парење у блиском сродству, требало држати на оку, зоолошки врт више не би био задовољан господарењем својом малом групом, рецимо, сибирских тигрова. Уместо тога, све заробљене сибирске тигрове из свих зоолошких вртова неког континента — или чак широм света — треба третирати као једну популацију.“ Да, потребне су стотине од сваке врсте да би се свело на најмању меру или елиминисало парење у блиском сродству — што је претходник бесплодности и изумирању — а само један зоолошки врт очигледно нема такав капацитет. Strategy каже: „Ово велико прикупљање свих расположивих снага биће неопходно да би се биосфери Земље дала... најбоља могућа шанса за преживљавање. Има много оних који верују да ако не успемо да сачувамо друге врсте, нећемо успети да спасемо ни себе.“ Наравно, овај песимистички став не узима у обзир библијско обећање о обновљеној рајској земљи (Откривење 11:18; 21:1-4).

Средства за помоћ зоолошким вртовима да успеју

Криза изумирања потакла је и на стварање неких високих технологија, међународно доступних помагала за размножавање у заробљеништву: књиге о пореклу, International Zoo Yearbook (IZY) и на компјутеру заснован Међународни систем података о врстама (ISIS).

Свака зоолошка књига о пореклу наводи детаље о свим примерцима неке конкретне врсте који живе у зоолошким вртовима, ма где да се налазе у свету. Као једна међународна архива, то је кључ за очување здраве генетске комбинације и за држање на оку тог ’тихог ловца‘, парења у блиском сродству. Берлински зоолошки врт је отворио прву зоолошку књигу о пореклу када је, 1923, отпочео с размножавањем зубра, то јест, европског бизона, којег је Први светски рат довео до ивице изумирања.

Да би се олакшала глобална дистрибуција научних података као што су књиге о пореклу, IZY, и демографски подаци, од 1974, у Сједињеним Државама се путем мреже могло приступити ISIS-у. Његова електронска мрежа која се шири, и огромна, све већа база података, помаже зоолошким вртовима да заједно раде на претварању концепта мегазоолошког врта у реалност.

Биолошка средства која су зоолошки вртови спремно прихватили укључују отиске ДНК пресађивање ембриона, оплођење у епрувети и криогенику (смрзавање сперме и ембриона̂). Отисак ДНК помаже зоолошким вртовима да идентификују лозу са 100-процентном тачношћу, што је основно у контролисању парења у блиском сродству међу врстама као што су животиње које живе у крдима, где је тешко контролисати лозу. У међувремену, пресађивање ембриона и оплодња у епрувети убрзавају репродукцију. Један начин јесте путем проширивања основе „родитеља“ угрожених врста. Њихови ембриони се могу уметнути у сродне животиње — чак и домаће животиње — које затим служе као сурогатне мајке. Ова техника се види у холандским кравама које отеле гаура (дивље говедо) и у домаћим мачкама које омаце високо угрожену индијску пустињску мачку. То такође смањује цену, ризик и трауму превожења угрожене стоке за размножавање. Све што је потребно да се узме јесте једно паковање ембриона или смрзнуте сперме.

С обзиром на могућност да неке врсте тотално нестану, велики број зоолошких вртова се чак дао на науку криогенику — замрзавање сперме и ембриона за чување на дуже време. Овај замрзнути зоолошки врт пружа изглед да се потомство роди деценијама, можда чак и вековима, након изумирања! Премда је крцат неизвесностима, назван је „заштита последњег извора“.

Испитивања у дивљини помажу да зоолошки вртови имају више беба

Научно испитивање животиња, укључујући и њихово понашање у природним стаништима, пресудно је за размножавање у заробљеништву и инспирација је иза изложби „урањања“. Да би животиње остале здраве и да би се размножавале, зоолошки вртови морају играти по њиховом инстинкту и учинити да оне буду „срећне“.

На пример, мужјаци и женке гепарда остају у дивљини визуелно изоловани и комуницирају само преко мириса из урина и измета. Мужјаку нос говори када је женка спремна да се пари, и тада он остаје с њом свега дан или два. Кад су зоолошки вртови сазнали за ово понашање, преуредили су ограђена земљишта да би полове држали визуелно одвојене све време осим кратког периода парења, и функционисало је; ето младунаца.

Док одвојеност чини да гепардово срце више жуди, с фламингом није тако. Он се пари само када је у јатима која су превелика да би их већина зоолошких вртова имала. Зато је један зоолошки врт у Енглеској експериментисао — „удвостручио“ је величину јата помоћу једног великог огледала. Птице су, први пут, стварно почеле свој драматични ритуал удварања! Да ли вам ови примери мало говоре о сложености земљиног света дивљине? Пред зоолошким вртовима је свакако огроман изазов.

Колико је реалан циљ да се животиње сачувају?

Неке врсте које се размножавају у заробљеништву већ се поново налазе у својим природним стаништима, што показује потенцијал овог новог програма. Међу њима су калифорнијски кондор, европски бизон, амерички бизон, арабијски орикс, тамарин златни лав и коњ Пржевалског. Па ипак, тамни облаци лебде над дугорочним изгледима.

„Људско друштво је тако комплексно, и светски проблеми су тако бројни“, каже Strategy, „да упркос порасту у савесности и бриге око природе и животне средине, није могуће зауставити многе деструктивне процесе.“ Као последица тога, додаје он, „конзерватори морају бити спремни да пронађу неко средство да би се пребродио очекивани критични период.“ То, нормално, захтева сарадњу на свим нивоима друштва. Садашња сарадња, према једном научном писцу, „очајно је лишена оног што је потребно“. Уколико се ти притисци који су одговорни за изумирање само смањују али се не преокрећу, чак и најбољи напори још увек могу пропасти. Морају се створити стварна и потпуна станишта — не само изоловане области, које воде до парења у блиском сродству. Једино тада зоолошки вртови могу са сигурношћу пустити своје штићенике назад у дивљину. Али да ли је таква нада реална, или је то прижељкивање?

А опет, мало је вероватна могућност да је решење чак и у једном глобалном мегазоолошком врту. „Суморна истина“, каже професор Едвард Вилсон, „јесте да данас сви зоолошки вртови у свету могу одржати максимум од само 2 000 врста сисара, птица, рептила и водоземаца“ — кап воде у мору. Зоолошки вртови тако имају незавидан задатак, да одлуче које врсте да издвоје за сачување док остале придружују дугачком списку оних које иду у заборав.

За стручњаке на том пољу, ово подстиче на једно злослутно питање: с обзиром на међусобну зависност свих живих бића, када ће биолошка разноликост пасти на ту критичну тачку где покреће лавину изумирања која може угасити већину преосталог живота на земљи, укључујући људе? Научници могу само да нагађају. „Елиминација једне или две или педесет врста имаће последице које не можемо да прорекнемо“, каже Линда Кебнер у публикацији Zoo Book. „Изумирања стварају промену још пре него што разумемо последице.“ У међувремену, каже књига Zoo—The Modern Ark, „зоолошки вртови остају мећу најпресуднијим упориштима живота у планетарном рату до изнемоглости, рату чије се размере не могу прорећи али за који ће будућа покољења сигурно нас сматрати потпуно одговорнима.“

Зато, да ли постоји било каква основа за наду? Или су будућа покољења осуђена на свет биолошке монотоније, уз понор изумирања који очекује и њих?

[Слика на 7. страни]

Човек је њихов најгори непријатељ

[Извор]

Тигар и слонови: Zoological Parks Board of NSW

[Слике на 8. страни]

Неке угрожене животиње — бизон, гепарди и црни носорог

[Извор]

Бизон и гепарди: Zoological Parks Board of NSW

Носорог: Zoological Parks Board of South Africa