Листа опасности за пушаче стално расте

ДАНАС је готово свакоме познато да пушење може да проузрокује рак плућа и коронарне болести инфаркт срца, као и многе друге болести, од којих сваке године умире стотине хиљада људи.a „То је наш највећи здравствени проблем“, рекао је одговорни за давање јавних изјава у име канадског друштва за истраживање, спречавање и лечење рака. А највиши службени лекар у УС здравству објашњава. „Доказано је да би пушење цигарета могло да постане непотребан узрок смрти у нашем друштву.“

Али, то није све, јер истраживачи откривају стално нове здравствене ризике повезане са пушењем. Наводимо само неке од опасности обзнањених у последње време.

● Из једне студије објављене у стручном часопису Њу Ингленд Џернел ов Медисен произлази да пушачи, за време епидемије грипа лакше оболе од грипа, и да већина од њих добије тежи облик од непушача. „Ризик оболети од грипа (лакшег или тежег облика) износи код непушача 47 посто, а код тешких пушача (више од кутије дневно) 72 посто“, писало је у извештају. Због грипа запослени пушачи изгубе 20,5 посто више радних дана него непушачи. У извештају се спомиње да би разлика била још већа када непушачи не би морали тако често да раде у заједничким просторијама са пушачима. То би требало да послужи као опомена непушачима.

● Пушење разара витамин Ц, који организам добија храном. „Једна цигарета уништава у телу пушача 25 мг. Ц витамина, што значи да свака кутија неутралише 500 мг.“,пише Ричард Лукас у својој књизи Нејчер Медесенс. А у извештају стручног часописа Лмерикен Џернел ов Дајџестив Дизиз је писао да никотин смањује садржај витамина Ц у крви за 24 до 31 посто. Зато је пушачима потребно много више тог важног витамина. „У томе лежи можда објашњење зашто су пушачи у опште прихватљивији за инфективне болести од непушача“, примеђује Лукас.

● Часопис Фемили Хелд извештава да је пушење посебно код ’особа које морају да раде или живе у врло бучној средини’„попратни разлог оштећења слуха“. Два истраживача са Хед Саенсиз универзитета у Оклахоми утврдила су да пушачи који су неколико минута изложени јакој буци „треба им много више времена да би опет нормално чули“, него непушачи. Али, ако се пушачи одрекну цигарете за 12 сати, враћа им се слух скоро исто тако брзо као и непушачима. У чланку објављеном у часопису Фемили Хелд предлаже се забрана пушења на радним местима у индустрији, јер би се тиме могло делотворно смањити оштећење слуха.

● Један низоземски истраживач са Тораксцентра универзитетске клинике у Ротердаму утврдио је да пушење оштећује артерије фетуса. „Растављање електронских микрофотографија артерија пупка, код дојенчади рођених од мајки које су пушиле дневно више од 10 цигарета, показало је јаке промене у судовима“, писало је у извештају часописа Медикел Вордс Њус. Истраживач је утврдио да су „се неке ћелије нередовно формирале, да су биле абнормално велике, крајње оштрих огромних површина. . . . На артеријама пупка у непушачица није се уочило нешто слично“. Један професор са Корнел универзитета рекао је с тим у вези следеће: „Оштећење крвних судова код заметка, одговара тачно ономе што знамо о деци рођеној испод нормалне тежине, о великом броју урођених мана и превременом рађању деце код жена које пуше“.

● У Њујорк Тајмс—у могло се прочитати да „заметку може штетити чак и отац који пуши“. Из једне студије спроведене у градској болници у Клевеленд—у и на Кејз Вестерн Ризерв универзитету произлази да „крв заметка садржи значајну количину грађевног материјала пушача, када трудница непушач мора пушити против своје воље (ако јој на пример пуши муж)“.

● А како је са децом чији родитељи пуше? „Пошто код дојенчета нису још као у одраслих, у потпуности развијене препреке крв—мозак, која спречава прелаз отрова у нервне ћелије мозга и леђне мождине, и јетра која разграђује отрове, као што је никотин“, то је пасивно пушење посебно штетно за дојенчад, извештава часопис Сајенз Њуз. Тако се може догодити да дојенче одбија узимање неке хране, јер је инстиктивно повезује са непријатним осећањем проузрокованим никотином, или пак може да наступи изненада смрт дојенчета.

● „Нема пушења без пламена“, тако гласи једна пословица, што је стварно истина. Према извештају ватрогасне службе града Њујорка скоро трећина мртвих и повређених у пожарима у кући, страдала је у пожарима проузрокованим распиривањем неугашене цигарете. Ниједан други узрок пожара не односи толике жртве. Иако сваке године у пожарима проузрокованим цигаретама, које тињају, у САД изгуби животе најмање 2 300 особа, а 3 800 их, буде повређено, један стручњак из Сан Франциска се жали, како се јавност до сада мало обазире, на тај „здравствени проблем“.

Пошто је листа опасности по здравље стално све већа, не треба се чудити да се са много страна протествује против превише неупадљивих упозорења на кутијама цигарета, на плакатима и пропагандним лецима. Из једне анкете произлази да ни 3 посто потрошача не примећује тај утиснути текст, а камоли да би то узели к срцу. Индустрија дувана врши и даље преко својих заступника јак утицај на чланове влада. Милиони људи широм света пуше и даље, иако је пушење означено „најважнијим здравственим проблемом нашег времена.“

[Фуснота]