Поглед у свет

Свемирски радио-телескоп

Јапански Институт за космичку и астронаутичку науку недавно је лансирао један радио-телескоп пречника 8 метара, извештава часопис Science News. Јединственост овог новог телескопа лежи у томе што је повезан са око 40 земаљских радио-телескопа смештених у различитим деловима света. Овај систем је познат под називом Свемирска опсерваторија врло велике основне линије. Зрачења из небеских радио извора, какви су квазари и црне рупе, хватају ови међусобно веома удаљени инструменти и заједно стварају јединствену слику. Што је већа раздвојеност између пријемника, то је већа резолуција коначне слике. Највећа удаљеност овог телескопа од Земље, на његовој елиптичној орбити, износиће 20 000 километара. Овај нови свемирски телескоп обезбеђује 1 000 пута већу резолуцију од резолуције коју свемирски телескоп Хабл постиже с видљивом светлошћу. „С том резолуцијом“, наводи часопис Science News, „посматрач из Лос Анђелеса могао би разабрати зрно пиринча у Токију“.

ТВ за малишане?

Да би изнашли времена за неопходне дужности, притешњени родитељи мале деце могу бити склони да их посаде испред ТВ-а. Међутим, према часопису Parents, то је опасно за дете. „Показано је да насилни програми“, укључујући ту и многе цртане филмове, каже овај часопис, „недвосмислено воде до повећане агресије код младих гледалаца.“ Осим тога, истраживања која је спровела Дороти Сингер с Јејл универзитета показују да је „константно гледање телевизије пре претшколског узраста такође повезано с лошим понашањем и закаснелом спремношћу за читањем“ у каснијем добу. За једногодишњаке, Сингерова такође препоручује не више од 30 минута ТВ-а дневно. Још једна брига јесу незгоде које се могу десити док је дете само с ТВ-ом. Писац Милтон Чен запажа: „Потребан је само минут па да ненадгледани и активни малишан западне у опасност.“ Часопис Parents предлаже да своје дете и неколико безбедних играчака ставите у оградице које су вам на видику, кад морате да спремите ручак или да се јавите на телефон.

Поремећај зависности од Интернета

„Најновија последица овог информационог доба могла би бити зависност од Интернета“, извештава Canadian Medical Association Journal. Др Кимберли Јанг анкетирала је 496 загрижених корисника Интернета, од којих су се 396 идентификовали као зависници. Ово истраживање открило је да последице зависности од Интернета укључују „друштвену изолацију, брачну неслогу, неуспех у образовању, претеран финансијски дуг, [и] отказ с посла.“ Др Јанг каже да је овај поремећај „исто тако стварна зависност као и алкохолизам или компулзивно коцкање“. Овај журнал је додао да су „корисници с компјутером у кући у највећој опасности“. Иако би се свако могао претерано занети Интернетом, „типичан зависник је средовечна жена с ограниченим образовањем“, каже др Јанг. Међу знацима опасности налазе се провођење све дужих периода на вези, и „напуштање важних друштвених активности или активности везаних за посао“ ради коришћења Интернета.

Пројекат Тигар заказује

Пројекат Тигар, започет је у Индији 1973, да би спречио истребљење националне животиње ове земље. У то време, број тигрова у Индији већ се смањио на 1 827. Пројекат је добио међународну подршку и имао запажен успех. До 1989, популација индијских тигрова се повећала на преко 4 000. Међутим, сада, према часопису India Today, тигар је поново у опасности. Процењује се да је број тигрова у Индији пао на испод 3 000. Зашто? Неки кажу да ловокрадице убијају, у просеку, барем једног тигра сваког дана. Намена пројекта Тигар била је да овој великој мачки обезбеди заштиту. Али изгледа да то није у стању да учини. „Шумари, на које се често пуца, деморалисани су, лоше опремљени“, наводи овај извештај. За тигра, „постојање уступа место истребљењу.“

Изгледају старији али умиру млади

Како показују следећи извештаји, истраживачи верују да пушење може убрзати процес старења. Четири пута је већа вероватноћа да ће дугогодишњи пушачи прерано оседети, а два пута је вероватније да ће бити ћелави или да ће ћелавити, према британском журналу Lancet. Извештавајући о томе, UC Berkeley Wellness Letter је истакао да пушачи имају више бора и да постоји два пута већа вероватноћа да ће остати без зуба, него непушачи. Овај извештај указује на једну недавну студију, о којој је писало у публикацији British Medical Journal, која је показивала да људи који су доживотни пушачи имају само 50 посто шанси да доживе 73 године, у поређењу с онима који не пуше. Осим тога, часопис Good Housekeeping извештава да „за непушаче који живе с пушачима постоји 20 посто већа вероватноћа да ће оболети од срчаног обољења.“

Опасност од муња

„Кобни удари муње“, извештавају новине The Australian, „чешћи су него што то људи мисле.“ Муња у Аустралији убија од пет до десет људи годишње и одговорна је за више од 100 повреда, објашњава овај извештај. Упозорења о предстојећем удару има мало, иако „су неки људи, које муња само што није ударила, говорили о осећају као да им се коса дословно накострешила“, каже Фил Алфорд из Мелбурнског бироа за метеорологију. Да бисте увећали своје шансе да избегнете удар, Алфорд препоручује да потражите заклон од пљускова с грмљавинама у некој чврстој грађевини или унутар затвореног возила које није у контакту с металним структурама.

Старачка депресија

„Депресија код старијих јавља се на другачији начин него код млађих људи“, извештава Jornal do Brasil. Уместо да се манифестује као патња или тескоба, такву депресију „карактерише губитак спознајних способности — памћења, концентрације и способности размишљања.“ Надаље, према професору Паулу Матосу с Федералног универзитета Рио де Жанеира, „депресивни старији људи испољавају претерана осећања кривице у повезаности с неважним стварима. Они губе интерес за оно што су обичавали да раде или што им је обично пружало задовољство“, укључујући и разговоре. Овакви симптоми каткад се погрешно сматрају једноставно саставним делом старачког доба, наводи овај извештај. Да би препознали такве промене у понашању и препознали депресију, каже др Матос, „јако је значајно да људи имају стални контакт са старијим члановима породице.“

Термити — копачи злата

У афричкој земљи Нигер, један сељанин је 1984. открио злато, и златна грозница која је уследила довела је у тај крај пуно копача из многих земаља. Канадски геолог Крис Глисон присетио се да су древне афричке цивилизације користиле термитњаке да би откриле наслаге злата. Нигер је станиште једне врсте термита који праве огромне термитњаке, од којих су неки високи 1,8 метара, и истог толиког пречника. Термитњаци расту како термити рију — каткад и до дубине од 75 метара — у потрази за водом, објашњава часопис National Geographic. Глисон је из многих термитњака узео узорке, у нади да ће му они показати где да копа. Већина узорака није садржавала злато, али неки јесу! Утврдио је да је „сваки термитњак са имало злата, имао злата посвуда“. Изгледа да термити док копају тражећи воду, износе на површину све на шта наиђу, укључујући и злато.

Бежично-телефонска етикеција

Долазак џепних бежичних телефона наглашава потребу за неким старинским манирима, каже часопис Far Eastern Economic Review. Хонгконшки пословни консултант Тина Лиу охрабрује на показивање поштовања и обзирности, како према особи на другом крају жице, тако и за оне који се налазе у близини. Она саветује да се говори јасно али не и гласно, и да се не једе нити пије док се користи телефон. Лиуева такође препоручује свођење позива на најмању меру током састанака, као и преусмеравање позива или пребацивање на вибрирајући сигнал на местима као што су болнице, библиотеке или аудиторијуми. Прекидање друштвених пригода због одговарања на позиве може изазвати да се пријатељи или рођаци осећају занемарено. У вези са обедовањем ван куће, Лиуева коментарише: „Чова који телефонира док је с неком женом боље да заврши тај позив пре него што ефекат његовог букета цвећа не ишчезне.“

’Паметни флуиди‘

Све док се електрицитет примењује на одређене флуиде који садрже лебдеће честице, те честице образују мајушне ланце, чинећи тај флуид вискознијим. Овај феномен се назива Винзловов ефекат, по др В. М. Винзлоу, који га је открио 1940. године. Од тада, аутомобилска као и друге индустрије, укључујући ту и самог др Винзлоуа сада у својој 93. години, настављају да трагају за практичним применама таквих ’паметних флуида‘. Експериментатори с Државног мичигенског универзитета у Сједињеним Државама знали су да отопљена млечна чоколада има одређене заједничке карактеристике са ’паметним флуидима‘. Као што се претпостављало, у недавном експерименту, отопљена штанглица чоколаде се скоро тренутно претворила у густу, получврсту материју кад је била изложена снажном електричном пољу. Још један ’паметни флуид‘, састављен од кукурузног штирка који плута у керозину, мења се од густине млека до густине путера како се мења интензитет електричног поља.