Тигар! Тигар!

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ИНДИЈЕ

’ЈЕДНОМ сам ишао дуж једног уског гребена‘, присећа се др Чарлс Макдугал, који је многе године провео проучавајући тигра у Краљевском националном парку Читаван у Непалу. ’Док сам ишао, из супротног правца је долазио један тигар. Некако смо се срели на врху, и ту је била мала удаљеност између нас — око 15 корака.‘ Др Макдугал је стајао мирно. Уместо да зури тигру у очи, што тигар сматра изазовом, он је пустио да му поглед иде преко тигровог рамена. Тигар је остао чучећи, али није направио никакав покрет да нападне. Након неколико дугих минута, др Макдугал је направио неколико корака уназад. ’Затим сам се‘, каже он, ’једноставно окренуо и отишао тамо одакле сам и дошао.‘

На почетку овог века, у њиховој родној Азији било је 100 000 тигрова, укључујући око 40 000 у Индији. Али, до 1973. укупан број ових величанствених створења у свету био је смањен на мање од 4 000, углавном као последица лова. Тигар, највећа мачка на свету, дошао је под претњу истребљења од стране човека. Али, да ли је тигар претња за људе? Каква је у ствари ова велика мачка? Да ли су напори да се спасе од истребљења били успешни?

Тигров породични живот

Године стрпљивог посматрања пружиле су природњацима јаснију слику о животу тигра. Замислимо да гледамо типичну породицу тигра у предивним шумама Рантамбора, у северној Индији. Мужјак је од њушке до врха репа дуг скоро 3 метра и тежак је око 200 килограма. Његова женка је дуга просечно 2,7 метара и тешка је око 140 килограма.a Ту су три младунчета, једно мушко и два женска.

Температура у овим шумама може премашити 45° C, али породица тигрова налази сенку под лиснатим дрвећем. И увек могу уживати у купању у хладним водама оближњег језера. Мачке које пливају? Да, тигрови воле воду! У ствари, познати су да пливају више од пет километара без паузе.

Сунчева светлост се просипа кроз дрвеће на сјајно наранџасто крзно тигрова, чинећи да изгледају као да букте. Црне пруге блистају, а беле мрље изнад њихових очију боје ћилибара блиставо светлуцају. Након што неко време посматрамо три младунца, постаје нам лако да разликујемо једно од другог по њиховим различитим пругама и ознакама на глави.

Како тигар одраста

Кад је мајка тигрица очекивала своје младунце, она је потражила подесну јазбину, добро скривену густом вегетацијом. Одатле породица сада ужива у погледу доле на равницу с појилиштем које привлачи друге животиње. Тигрица је изабрала ову тачку како би могла да лови за храну а да не буде далеко од својих младунаца.

Младунци су од рођења добијали доста пажње. Током целог њиховог раног узраста њихова мајка их је мазила између својих шапа, приљубљивала их уз себе и лизала их, док је нежно мрмољила. Кад су младунци порасли, почели су да се играју жмурке и да се тобоже боре. Иако младунци тигра не могу да преду, они почевши отприлике кад имају годину дана, испуштају велике, гласне фрктаје кад се њихова мајка враћа након што је била одсутна.

Младунци воле да пливају и да се играју у води, заједно са својом мајком. Замислите тигрицу како седи на ивици језера са својим репом у води. С времена на време, она тргне репом да своје топло тело истушира хладном водом. А кад говоримо о реповима, младунци се никад не уморе покушавајући да ухвате реп своје мајке док га она њише с једне стране на другу. Радећи то, тигрица не само што се игра са својим младунцима; она их такође учи вештини скакања, што ће они касније користити, кад почну да лове. Младунци такође воле да се пењу по дрвећу. Али кад имају око 15 месеци, они постају прегломазни и претешки да се лако пењу.

Очева улога

Многи су донедавно веровали да мајка тигрица сама подиже своје младунце и да би мужјак убио младунце кад би добио шансу. Међутим, код већине тигрова то није случај. Отац тигар заиста нестаје у џунгли на дуге периоде, крећући се по својој територији од преко 50 квадратних километара. Али, он такође посећује своју породицу. Кад то ради, он се може придружити тигрици и младунцима у лову, и чак дели ловину с њима. Агресивније мушко младунче може прво почети да једе. Ипак, ако оно похлепно предуго држи своје сестре на удаљености, његова мајка га ћушне или чак пљесне шапом да пусти женске младунце да добију свој поштен део гозбе.

Младунци уживају да се играју са својим големим оцем. Омиљено место за то је у оближњем појилишту. Отац тигар се лагано натрашке спусти у воду док није под водом до главе. (Тигрови не воле да им вода пршће у очи!) Онда пушта својим младунцима да га милују док им он лиже лице. Јасно је да постоји јака породична веза.

Људождери?

Књиге и филмови често описују тигрове као свирепа, агресивна створења која вребају и нападају људе, а затим их тешко озлеђују и једу. То је далеко од истине. Тигрови уопште нису људождери. Ако тигар види човека у шуми, он обично највише воли да једноставно тихо умакне. Интересантно, изгледа да људски мирис уопште не утиче на тигра.

Међутим, под извесним околностима, гладан тигар може постати заиста опасан. Ако због старости изгуби зубе или га људи повреде, он можда није у стању да нормално лови. Слично томе, ако људи својим насеобинама закораче у тигрово пребивалиште, његов природан плен може постати проређен. Из оваквих разлога, тигрови у Индији годишње убију око 50 људи, иако је то стотину пута мање од броја оних које убију змије. Тигрови напади догађају се углавном у мочварама делте Ганга.

Према др Макдугалу, тигрови нису тако опасни као што то мисли већина људи. Иако би тигар могао бити изазван да нападне кад је изненађен на малој удаљености, „тигар је веома мирна, сабрана и сталожена животиња“, каже он. „Обично, ако наиђете на тигра — чак и прса у прса — он неће напасти.“

Међу тигровима напади су ретки. На пример, млади тигар може залутати у територију другог тигра и упасти у боравиште мужјака. Уследи дубоко режање, језива рика и жестоко режање нос према носу. Али кад старији мужјак покаже своју надмоћност, млађи ће се обично извалити на леђа с канџама у ваздуху у знак подложности, и сукоб је готов.

Будућност велике мачке

Уместо да је у опасности од тигра, човек се показао као једина стварна опасност за тигра. Тренутно се улажу напори да се тигар спасе од истребљења. Неколико азијских земаља основало је резервате за тигрове. Године 1973, у Националном парку Корбет, у северној Индији покренут је посебан напор назван Пројекат тигар. Из свих делова света, слила су се средства и опрема за Пројекат тигар. На крају је у Индији било одвојено 18 резервата за тигрове, с укупном површином од више од 28 000 квадратних километара. До 1978, тигрови су такође били стављени на списак угрожених врста. Дошло је до задивљујућих резултата! Пре него што је лов на тигра био забрањен, тигрови су постали лукаве и углавном ноћне животиње због страха од човека. Али, после неколико година заштите, тигрови су почели да се крећу по резерватима и да лове у по бела дана!

Ипак, постоји једна стална претња за тигра: међународна потражња за традиционалним азијским лековима који се праве од делова тигровог тела. Врећа тигрових костију, на пример, може у Индији донети преко 500 америчких долара, и док се кости прераде и дођу до тржишта Далеког истока, вредност нарасте на више од 25 000 долара. Кад је у питању толико новца, сиромашни сељани су искушани да сарађују с ловокрадицама тигрова у надмудривању шумских чувара. У почетку су напори да се тигар спасе били сматрани успешним. Али од 1988, ситуација се променила на горе. Данас само око 27 тигрова тумара Рантамбором, у поређењу с 40 колико их је тамо било пре 20 година. А број тигрова у свету можда је само 5 000!

Све до краја прошлог века, тигрови и људи су заједно живели у Индији у релативној хармонији. Хоће ли икада поново моћи да живе заједно? За сада, узбуђени повик „Тигар! Тигар!“ још увек може значити да је виђена највећа животиња на свету из рода мачака. Остаје да се види да ли ће програми за очување засигурати сигурност за тигра у будућности. Али, Библија нас уверава да ће једног дана цела земља бити рај попут Еденског врта. Тада ће човек и дивља створења попут тигра делити земљу у миру (Исаија 11:6-9).

[Фуснота]

[Оквир⁄Слика на 17. страни]

Бели тигар

Национално благо у Индији, ретки бели тигар, резултат је рецесивног мутирајућег гена. Године 1951. у индијској шуми Рева био је ухваћен један бели мушки младунац. Кад се парио с тигрицом нормалне боје, окотили су се нормални млади. Међутим, кад се једна женка између тих младих парила с белим мушким родитељем, она је окотила четворо белих младунаца. Пажљиво одгајање омогућило је да људи на многим местима у својим зоолошким вртовима виде ту ретку лепоту.

[Слика на 16. страни]

Мачке које пливају? Да!

[Слика на 17. страни]

Тигрови нису тако опасни као што то мисли већина људи