Шта је у најбољем интересу детета?

РАЗВЕСТИ се или не развести? То је велики знак питања у мислима многих несрећно венчаних људи. Годинама уназад, на развод се мрко гледало ако не и осуђивачки, и то из моралних и религиозних разлога. И многи несрећно венчани родитељи, остајали су заједно због деце. Међутим, та светска мерила су се у скорије време радикално изменила. Данас је развод нашироко прихваћен.

Па ипак, упркос прихваћености развода, све више родитеља, судија, социјалних радника и других изражавају забринутост због штетних последица развода на децу. Сада се чује више повика упозорења. Све више доказа показује да развод може имати разоран утицај на дете. Родитељи се подстичу да мисле на последице развода по њих саме и по њихову децу. Сара Макланахан, социолог на Универзитету Принстон, наводи да „од две трећине до три четвртине породица које се разводе вероватно треба да допусте више времена и да добро поразмисле о томе да ли раде праву ствар“.

Недавна истраживања показују да су деца разведених родитеља у већој опасности од тинејџерске трудноће, избацивања из школе, депресије, развода у својим браковима и од придруживања низу прималаца социјалне помоћи. У Западном свету, разводом је погођено свако шесто дете. Историчарка Мери Ан Мејсон, у својој књизи о старатељству над децом у Сједињеним Државама, запазила је: „Дете рођено 1990. има око 50 посто шансе да потпадне под надлежност суда који треба да одлучи где ће и с ким оно живети.“

Жалосно је што се разводом не заврше увек и непријатељства, пошто се око старатељства и права на виђање детета, родитељи и даље боре по судовима приређујући тако својој деци даљњи стрес. Ти емотивно набијени сусрети у супарничкој атмосфери суднице, испитују лојалност деце својим родитељима и често их остављају са осећањем немоћи и страха.

Један породични саветник је рекао: „Развод не спасава децу. Понеки пут спасава родитеље.“ Стварност је да родитељи разводом могу решити своје личне дилеме, али у исто време они могу задати ударац својој деци, која ће можда остатак свог живота покушавати да поправе оштећење.

Опције старатељства над децом

Под непријатељством и емоционалним стресом брачног расцепа, изузетно је тешко на смирен и рационалан начин преговарати о будућој старатељској додели деце. Да би се конфронтација родитеља свела на најмању могућу меру, и да би се избегла супарничка парничења, неки правосудни органи нуде један алтернативни начин решавања спорова, као што је вансудско посредништво.

Када се води на исправан начин, посредништво омогућава родитељима да дођу до неког споразума, уместо да одлуке о додељивању деце препусте судији. Ако посредништво није могуће, родитељи ће можда преко својих адвоката моћи да се договоре о старатељству и виђању деце. Када родитељи једном дођу до споразума и ставе га на папир, судија ће потписати налог који садржи њихове жеље.

Уколико се родитељи не могу сложити око договора о старатељству, правни систем у многим земљама обезбедиће начине како би покушао да загарантује да су заштићени најбољи интереси деце. Судијина највећа брига биће деца, а не родитељи. Судија ће размотрити многе важне факторе, као што су жеље родитеља, однос детета с родитељем понаособ, склоности детета и способност сваког родитеља да обезбеди негу из дана у дан. Онда ће судија одлучити где ће и с ким дете живети, као и то како ће родитељи спроводити важне одлуке које се тичу дететове будућности.

У договорима о искључивом старатељству, овлашћење да доноси одлуке може имати један родитељ. У споразумима о заједничком старатељству, оба родитеља се морају сложити око значајних одлука, као што су здравствена заштита детета и образовање.

Питања с којима се особа може суочити

Када се суочи са судском парницом о старатељству над децом, родитељ који је Јеховин сведок такође мора узети у обзир оно што је у најбољем интересу дететове духовности. На пример, шта ако је родитељ који није Сведок, против било каквог васпитања деце на темељу Библије? Или шта ако је родитељ бивши Сведок који је искључен из хришћанске скупштине?

Такви сценарији могу доношење одлуке учинити још компликованијом за хришћанске родитеље. Они желе да поступају на мудар и разуман начин, а желе и да сачувају добру савест пред Јеховом док уз молитву разматрају најбоље интересе деце.

У следећим чланцима осмотрићемо питања попут ових: како закон када додељује старатељство над децом гледа на религију? како да се успешно изборим са изазовом везаним за случај старатељства? како да се суочим с губитком старатељства над децом? како да гледам на споразум о заједничком старатељству с родитељем који је искључен?