Старатељство над децом — уравнотежено гледиште

ПРАВИ изазов често долази тек после развода — у борби за дететову наклоност и надзор над њим. Изрека „За свађу је потребно двоје“, није увек тачна. Довољан је само један доминирајући родитељ који све хоће по своме. Један адвокат породичног права из Торонта у Канади, запазио је: „У породичном праву све је врло набијено емоцијама и осећањима.“

Уместо да мисле на најбоље интересе детета, неки родитељи настављају са спором тиме што повлаче потезе око неважних питања. На пример, неки покушавају да докажу како се старатељство треба променити зато што је други родитељ Јеховин сведок који ће дете лишити ’нормалног начина живота‘.

Онај који није Сведок може покренути спорно питање око прослављања рођендана, Божића или чак и Ноћи вештица. Неки се могу жалити да ће дететово друштво и социјално прилагођавање бити ограничено ако дете одлучи да не поздрави заставу. Или неки могу набацити да ће дете, тиме што прави родитељу друштво у разговору с другима о Библији, бити психички оштећено. Неки родитељи који нису Сведоци изјављују да би живот детета био угрожен зато што родитељ Сведок не би дао пристанак да дете прими трансфузију крви.

Како један хришћанин излази на крај са аргументима тако набијеним емоцијама? Емотивно одреаговати — „доливати уље на ватру“ — не би било делотворно. Ако је предмет изнесен пред судију, и један и други родитељ имаће прилику да буду саслушани. Изузетно је важно задржати у мислима библијски савет: „Судбину своју у Господа стави, и он ће те подржати, и неће никад дати да праведник посрне“ (Псалам 55:23). Медитирајући о томе и примењујући библијска начела родитељи могу, уз Јеховину помоћ, да се ухвате у коштац са сваком могућношћу у вези са старатељством (Пословице 15:28).

Разумност

Најбољи интереси детета јесу кључно питање. Ако је родитељ претерано захтеван, може изгубити старатељство и чак се може прогласити да су му права на посете ограничена. Мудар родитељ се влада на мирољубив начин, држећи у мислима библијски савет: „Никоме не враћајте зла за зло... подајте мјесто гњеву... Не дај се злу надвладати, него надвладај зло добрим“ (Римљанима 12:17-21). Било у судници, адвокатској канцеларији или са оцењивачем старатељства над децом, родитељи треба да дозволе да „[њихова] разумност постане позната свим људима“ (Филипљанима 4:5, NW).

Понекад ће неки растављени брачни друг настојати да друге обмане, тиме што ће износити варљиве и спекулативне проблеме. Мудро је надвладати људско нагињање ка претераном реаговању на ове вербалне нападе. Здравље, религија и образовање јесу омиљене теме које растављени брачни другови користе да би на саслушању старатељског спора сковали пакост (Пословице 14:22).

Разумност обухвата способност да се размотре чињенице и да се преговара о фер споразуму. Ниједан родитељ не треба да заборави, да и након развода, дете и даље има два родитеља. Родитељи су се развели једно од другога, а не од детета. Стога, изузев под екстремним околностима, сваки родитељ када је дете код њега, треба да има слободу понашања као родитељ. И један и други треба да имају слободу да изразе своја осећања и вредности, и да дозволе детету да учествује у законитим, религиозним и неким другим активностима родитеља.

Размотримо могуће исходе саслушања: (1) заједничко старатељство, (2) искључиво старатељство и (3) ограничена права на посете. Каква је разлика између заједничког и искључивог старатељства? Како да изађете на крај када изгубите старатељство? Шта ако је један родитељ искључен?

Заједничко старатељство

Неке судије сматрају да је важно да дете задржи везу са оба родитеља. Њихово резоновање засновано је на истраживању студија које показују да дете након развода може искусити мањи стрес и емоционалну повређеност, ако су родитељи у могућности да деле старатељство. Уместо да осећа да га је један родитељ напустио, дете би имало осећај да га оба родитеља воле и да је оно укључено у оба домаћинства. „Заједничко старатељство јесте начин да оба родитеља и даље учествују“, рекао је један адвокат за породично право.

Међутим, др Џудит Волерстеин, извршна директорка Центра за породице у промени, у Кортемадери, у Калифорнији, упозорава да вам, да би заједничко старатељство функционисало, требају родитељи који су спремни на сарадњу и дете које је флексибилно и уме с људима. Ова својства су неопходна зато што у заједничком старатељству оба родитеља задржавају законско право да суделују у доношењу важних одлука које обухватају здравље, образовање, религиозно одгајање и социјални живот детета. Али то функционише само ако оба родитеља радије остају разумни у разматрању шта је у најбољим интересима њиховог детета, него шта је у њиховим властитим интересима.

Искључиво старатељство

Суд може доделити искључиво старатељство родитељу који је, по мишљењу суда, боље опремљен да се брине о дететовим потребама. Судија може одлучити да је родитељ старатељ искључиви доносилац одлука које се тичу важних питања у погледу дететове добробити. Суд често до ове одлуке долази након саслушања закључака асесора — а они су обично психолози, психијатри односно социјални радници.

Заговорници искључивог старатељства сматрају да тај споразум пружа детету више стабилности. Када родитељи нису способни или нису вољни да једно с другим делотворно комуницирају, многе истражне судије радије одабирају овај споразум о старатељству. Посве разумљиво, родитељ који није старатељ није одсечен од дететовог живота. Права на посете су уопштено додељена родитељу који није старатељ, али оба родитеља могу наставити да пружају детету потребно вођство, љубав и наклоност.

Права на посете

Није реално да родитељи гледају на старатељство над децом, као да има „победника“ и „побеђених“. Родитељи бивају успешни и „побеђују“ када виде како су им деца израсла у зреле, способне и одговорне одрасле особе. Успех у подизању деце није директно везан за законско старатељство. Тиме што се хришћанин држи услова у стварима око старатељства над децом, чак и кад изгледа да су неправедни, он показује да се ’покорава вишим властима‘ (Римљанима 13:1). Такође је важно упамтити да није време за надметање око наклоности или лојалности ваше деце, тако што би се други родитељ понижавао у покушају да се уништи његов однос с децом.

Постоје библијски примери богобојазних родитеља који су, из различитих разлога, били одвојени од своје деце. На пример, Амрам и Јохаведа, Мојсијеви родитељи, поступили су у најбољем интересу свога детета, ставивши га у малу плутајућу арку „у трску крај реке [Нил]“. Када је новорођенче пронашла фараонова кћерка, они су задржали своје поверење у Јехову. Ови мудри и верни родитељи били су награђени подашним правом на „посете“, које су они делотворно користили да би васпитавали дете Јеховином путу. Мојсије је израстао у једног истакнутог слугу правога Бога (Излазак 2:1-10; 6:20).

Међутим, шта ако је један родитељ искључен? Да ли да хришћански родитељ омогући да се дете посећује? Скупштински поступак искључења тиче се само духовног односа између тог појединца и хришћанске скупштине. У ствари, оно прекида духовне споне. Али однос родитељ-дете остаје нетакнут. Родитељ старатељ мора поштовати права на посете родитеља који је искључен. Међутим, ако родитељ који није старатељ представља непосредну и битну претњу дететовом физичком и емотивном добру, онда суд (не родитељ старатељ) може уредити да он посећује дете под надзором треће особе.

Никада нисте сами

Разводна парница и затим спорови око старатељства над дететом јесу емотивно исцрпљујућа искуства. Једна заједница која је у почетку тако обећавала, распршила се заједно са сновима тог пара, плановима и ишчекивањима. На пример, неверство или екстремно злостављање може неку лојалну супругу присилити да затражи законску заштиту за себе и своје дете. Ипак, осећања кривице или недораслости могу истрајавати док дубоко размишља шта је пошло наопако или како се ствар могла ефикасније решити. Многи парови брину о реакцији деце на породични расцеп. Судска расправа за старатељство може постати емоционални тобоган, који не само да испитује интегритет некога као брижног родитеља већ испитује и његову веру и поверење у Јехову. (Упореди с Псалмом 34:16, 19, 20, 23.)

Када неки недужни супружник реши да покрене поступак због злостављања детета или екстремног злостављања у браку, или да би заштитио своје здравље од опасности добијања сексуално преносивих болести од неверног брачног друга, нема потребе да осећа кривицу нити да осећа да га је Јехова напустио (Псалам 37:28). Неверни брачни друг, односно онај који злоставља јесте онај који је прекршио свети брачни завет и ’неверу чинио‘ свом брачном партнеру (Малахија 2:14).

Наставите да пред човеком и пред Јеховом ’имате увек чисту савест‘, тиме што ћете примењивати библијска начела, што ћете се поштено односити према свом растављеном брачном другу и показивати флексибилност у својим споразумима о старатељству. ’Боље је, ако је таква воља Божја, да претрпите чинећи добро, неголи чинећи зло‘ (1. Петрова 3:16, 17).

Што се тиче деце, њих треба уверити да породични расцеп није њихова кривица. Понекад ствари једноставно не испадну онако како је планирано. Али примена библијских начела може ублажити утицај развода, тако што охрабрује на отворен и увиђаван дијалог између родитеља и деце. Рецимо, то се може учинити тако што се детету допусти да има активну улогу у планирању породичног живота након развода. Тиме што сте стрпљиви и добри, и што сте заинтересовани за осећања деце и слушате како се изражавају, много ћете учинити у томе да им помогнете да се прилагоде на нове распореде и услове живота.

И други могу помоћи

Родитељи нису једини који могу помоћи детету које проживљава расцеп породице. Чланови породице, наставници и пријатељи могу много учинити да подрже децу разведених родитеља и умире их. Баке и деде нарочито могу много учинити да би допринели стабилности и емоционалној добробити деце.

Баке и деде који су хришћани, могу пружати деци духовну поуку и омогућити им здраве активности, али морају поштовати одлуке родитеља о религиозном васпитању, јер су родитељи ти, а не баке и деде, који имају морално и законско овлашћење да доносе такве одлуке (Ефесцима 6:2-4).

Уз такву подршку, деца разведених родитеља могу преживети расцеп брака својих родитеља. И могу наставити да ишчекују благослове Божјег новог света, где ће све породице бити ослобођене ’од ропства распадања да би суделовале у слободи славе деце Божје‘ (Римљанима 8:21; 2. Петрова 3:13).

[Оквир на 11. страни]

Изгладити неспоразуме

„Пријатним знање језик мудрих чини“, те родитељ који је хришћанин има лепу могућност да изглади неспоразуме односно разјасни полуистине (Пословице 15:2). На пример, што се тиче медицинске неге своје деце, „Јеховини сведоци прихватају медицинско и хируршко лечење“, али, када је одређен као родитељ старатељ, Сведок задржава право на информисани пристанак на било какав захватa (The Journal of the American Medical Association).

Јеховини сведоци своју религију, која се заснива на Божјој Речи Библији, узимају озбиљно. Она их чини бољим очевима, мајкама, децом, бољим пријатељима, суседима и грађанима. Хришћански родитељи дисциплину примењују у љубави, уграђујући у своју децу поштовање према властима и опремајући дете скупом здравих вредности за животb (Пословице 13:18).

Световно образовање је један важан део одгоја детета, и Јеховини сведоци желе да њихова деца имају најбоље које је на располагањуc (Пословице 13:20).

[Фусноте]

[Слика на 10. страни]

Родитељ старатељ треба стрпљиво да слуша када дете говори о свом сусрету с родитељем који није старатељ