Изаћи на крај с његовим последицама
ДОК је лежао на болничком кревету с парализованим екстремитетима, Гилберт је питао доктора: „Хоћу ли икада поново користити руке и ноге?“ Гилберт је добио стимулативан одговор: „Што се будете више напрезали, то ћете се више повратити, и брже ћете то постићи.“ На то је он одговорио: „Спреман сам!“ Физикална терапија, заједно с позитивним гледиштем, одвела га је, у старости од 65 година, из инвалидских колица у дубак, а затим до штапа и назад на посао.
„Већина данашњих рехабилитационих програма после шлога заступа концепт о томе да ако је један део мозга оштећен, други центри могу преузети улогу повређеног ткива. Једна сврха терапије јесте и та да се развије потенцијал тих укључених центара и да се пружи стимулација како би се омогућило да се мозак реорганизује и прилагоди“, наводе истраживачи Вајнер, Ли и Бел. Међутим, опоравак се одређује и другим факторима, као што су место и озбиљност шлога, опште здравље особе, квалитет медицинске неге и подршка других.
Подршка породице и пријатеља
Ерика је већ три године укључена у рехабилитационе вежбе, и учи да хода и да користи десну руку како би надоместила неспособну леву руку. Она каже шта јој је помогло да изађе на крај с тим: „Најважнија ствар била је то што су ми муж и пријатељи остали одани. Сазнање да ме они воле дало ми је снагу, и када су ме охрабривали да се не предам, то ме је подстицало.“
Чланови породице постају партнери у процесу опорављања својих вољених. Потребно је да постављају питања медицинском особљу и да посматрају терапије које можда треба наставити код куће тако да се не изгуби оно што је већ постигнуто. Стрпљење, љубазност, разумевање и наклоност коју показују чланови породице и пријатељи пружа сигурну емоционалну средину у којој поново треба учити говор, читање и друге вештине свакодневног живота.
Тежећи за равнотежом између терања и мажења, Џон се својски трудио, помажући својој жени Елен око вежбе и терапије. Он описује напоре своје породице: „Не бисмо дозволили да Елен утоне у дубине самосажаљења. Понекад смо били непопустљиви у задавању задатака, али смо увек проверавали њена ограничења и пружали помоћ. Осетљивија је, па улажем напор да не стварам напетост код ње.“
Док је Елен поново учила да говори уз помоћ логопеда, Џон јој је помагао. „То што смо заједно обављали ствари било је једно охрабрење, па бисмо наглас једно другом читали Библију, што је помогло да се поправи њен говор. Исто тако, мало по мало, учествовали смо у служби, пошто смо Јеховини сведоци. На тај начин, Елен је могла с другима да подели наду коју имамо за будућност. То је само по себи била терапија за Елен.“ На крају три године, Елен се пуно поправила.
Охрабрење и снагу коју пријатељи могу улити никада не треба потценити, пошто они могу имати огроман утицај на опоравак особе која је преживела шлог. Медицински журнал Stroke известио је да је „утврђено да се може очекивати да ће [веће] мере друштвене подршке допринети већој стопи опоравка и већој количини свеопштег побољшања у функционисању, чак и међу пацијентима са озбиљнијим шлогом“.
Берни је пуно ценио подршку коју су му пружили пријатељи. Он нас подсећа: „Посете пријатеља су преко потребне у излажењу на крај. Саосећајан глас и брижљив став подижу морал. Иако особа не треба да се задржава на инвалидитету болесника, признавање било каквог побољшања веома је охрабрујуће.“ Шта би свако од нас могао да уради како би пружио подршку онима који се суочавају с последицом шлога? „Донесите неко цвеће“, предлаже Берни, „или поделите неку библијску мисао или искуство. То ми је било од велике помоћи.“
Мелва, једна старија особа која је преживела шлог, утврдила је да је од помоћи када се неки од њене духовне браће моли с њом. И Гилберт то препоручује, објашњавајући: „Када се молите с неким, то показује да стварно довољно бринете.“ Петар, коме је после шлога остао оштећен вид, цени када други разумеју његова ограничења и издвоје време да му читају.
Помоћи особи да стигне до места рехабилитације и да се врати, такође је љубазан гест. Неопходно је још и засигурати да је дом жртве шлога сигурно место. Пад је стална претња кад је равнотежа проблем. Гилберт је, рецимо, ценио љубазну помоћ пријатеља који су му, између осталог, ради сигурности уградили ручку за хватање код каде.
Учење да се пружи подршка
Промене расположења и повећана склоност ка плакању могу бити збуњујући за жртву шлога, као и узнемирујући за посматраче који можда не знају како да реагују. Међутим, учећи да пруже подршку, пријатељи могу спасти жртву шлога од изолованости до које у супротном може да дође. Обично, напади плача постају ређи. Али кад сузе наиђу, останите смирени и останите крај особе, говорећи оно што бисте волели да чујете да су ваше улоге обрнуте.
Изнад свега, негујте божанску љубав према онима којима су оштећења можда изменила личност коју сте једном познавали. Они осећају шта ви осећате, а то, опет, утиче на њихову реакцију на вас. Ерика коментарише: „Можда никад више нећу бити иста особа. Али нико то не треба ни да захтева од жртве шлога. Рођаци и пријатељи треба да науче да воле особу онакву каква она јесте. Ако пажљиво прочепркају по њеној личности, откриће да су најпривлачније особине из прошлости још увек ту.“
Самопоштовање се спушта на ниску тачку кад особа не може да говори или да буде разумевена. Тиме што улажу напор да разговарају с њима, пријатељи могу потврдити вредност оних којима је оштећен говор. Такаши изјављује: „Оно што мислим и осећам у срцу није се променило. Међутим, људи нагињу да избегавају контакт са мном зато што не могу да воде нормалан разговор са мном. Мени је тешко да се обратим људима, али кад неко дође да разговара са мном, то је огромно охрабрење и чини ме врло, врло срећним!“
Следе неке смернице које нам свима могу помоћи да подупремо и охрабримо оне који имају говорне мане.
Већина шлогова не погађа интелект. Већина људи која преживи шлог остаје ментално свесна, иако се њихов говор можда тешко разуме. Никад с њима не разговарајте као с нижом особом нити прибегавајте разговору као с бебом. Односите се према њима с достојанством.
Пажљиво слушајте. Можда им треба време да реорганизују мисао или да доврше реч, фразу или реченицу. Упамтите, слушалац који је заиста брижљив није нестрпљив кад слуша.
Немојте се претварати да разумете ако не разумете. Љубазно признајте: „Извини. Изгледа да нисам баш разумео. Хајде да касније поново покушамо.“
Говорите полако и јасно нормалним тоном гласа.
Користите кратке реченице и познате речи.
Користите питања која маме на одговор са да или не, и охрабрујте на реакцију. Задржите на уму да они можда не могу да схвате ваше речи.
Нека позадинска бука буде мала.
Изаћи на крај, уз Јеховину љубазну подршку
Премда је важно да знате узрок свог шлога, будући да вам то омогућује да предузмете акцију и смањите опасност од будућих шлогова, стицање контроле над пропратним страхом такође је важно. Елен прича: „Божје речи у Исаији 41:10 (ДК) посебно ме теше. Он тамо каже: ’Не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој; укријепићу те и помоћи ћу ти, и подупријећу те десницом правде своје.‘ Јехова ми је постао тако стваран, чинећи да се не плашим.“
Библија помаже и Ананду да изађе на крај са очајем који осећа: „Она ми пружа изузетну подршку, пошто ме непрестано оживљава и освежава.“ Хијорукијев проблем је био како да извуче корист из Писма, пошто не може да се концентрише. Он каже: „Нашао сам утеху у слушању библијских књига на аудио-касетама.“
Апостол Павле је изјавио: „Кад сам слаб, онда сам силан“ (2. Коринћанима 12:10). Јеховин дух је био то што је помогло Павлу да доврши оно што није могао сам. Они који преживе шлог исто могу да се ослоне на Јехову за духовну снагу. Ерика објашњава: „Кад смо здрави и све радимо својом снагом, можда не дајемо Јехови пуно прилика да нам помогне. Али мој хендикеп ми је омогућио да ојачам свој однос с њим на један и те како посебан начин.“
Старатељи налазе подршку
Старатељима је потребна подршка у њиховој пресудној улози. А где се они могу обратити за помоћ? Једно место јесте унутар породице. Сваки члан има потребу да подели терет старатељства. Јошико прича како су јој њени синови пружили емоционалну подршку: „Слушали би моје проблеме као да су њихови.“ Чланови породице треба да прибаве све информације које су им доступне да би научили како да се брину за жртву шлога, као и како да поступају с обзиром на промене личности њихове вољене особе.
Ко би још могао пружити помоћ старатељима? Дејвид и његова породица обратили су се својој духовној породици унутар скупштине Јеховиних сведока за помоћ око Виктора: „Одазвали су се на нашу потребу. Смењујући се, повремено су долазили и спавали на нашем месту да би наместо нас пазили на Виктора током ноћи.“
Сваки старатељ има потребу да осети срдачну љубав и подршку духовне породице. Али некима је можда тешко да затраже помоћ. Харуко објашњава: „Често ми кажу: ’Ако ти за било шта затреба помоћ, само нам кажи.‘ Али, знајући колико је свако заузет, једноставно не могу да тражим помоћ. Био бих јако захвалан ако би људи понудили помоћ на конкретне начине: ’Ја могу да ти помогнем око чишћења. Који ти дан највише одговара?‘ ’Ја могу да купујем место тебе, и да ли ће бити у реду ако сада свратим?‘“
Кењијева жена је имала шлог; међутим, он је могао да обезбеди негу која јој је била потребна. Утврдио је да је путем молитве могао да баци бреме на Јехову. На крају, његова жена је изгубила моћ говора, а с тиме је Кењи изгубио партнера с којим би разговарао. Али зато сваког дана чита Библију. Он каже: „То ме подсећа на Јеховину нежну бригу за оне који су сломљена духа, и то је спречило да постанем депресиван и усамљен.“
Ослањање на Јеховин дух може помоћи онда када изгледа да емоције само што нас не опхрвају. Јошико, која се суочава с променама личности свог мужа и нападима расположења након шлога, прича: „Понекад имам порив да вичем из свег гласа. Тада бих се увек молила Јехови, и његов дух би ми донео мир.“ У цењењу Јеховине лојалности према њој, она не дозвољава да се било шта испречи њеном хришћанском начину живота. Редовно посећује хришћанске састанке, учествује у служби и има лични студиј Библије. „Пошто радим свој део“, каже Јошико, „знам да ме Јехова никад неће заборавити.“
Кад се бриге ушуњају, Јехова је увек ту да саслуша. Мидори, којој је муж жртва шлога, налази утеху у чињеници да Јехова, фигуративно, све сузе које је она пролила чува у својим „тулумима“ (Псалам 56:9). Она се присећа Исусових речи: ’Не узнемиравајте се за сутрашњи дан.‘ Она каже: „Одлучила сам да будем стрпљива док не дође нови свет“ (Матеј 6:31-34).
Суочити се са озбиљним ограничењима
Тачно је да се у току рехабилитације неки знатно опораве, али други постижу само мали успех у поновном стицању способности које су имали пре шлога. Шта овим другима може помоћи да се суоче са изазовом прихватања ограничења, озбиљних и дуготрајних, каква она умеју да буду?
Берни, који је због шлога пуно изгубио на покретности, одговара: „Радост моје наде у вечни живот у рају на земљи који ће доћи и молитва мом небеском оцу, Јехови, помогли су ми да мирно прихватим своја ограничења.“
Та нада је помогла Ерики и њеном мужу, Георгу, да прихвате њена ограничења и да се још увек радују животу. Георг објашњава: „Имамо Божје обећање у потпуно излечење једног дана. Зато се не концентришемо на инвалидност. Наравно, и даље радимо све што можемо за Ерикино здравље. Али можете научити да живите с несавршеном координацијом мишића и да се концентришете на позитивније ствари“ (Исаија 33:24; 35:5, 6; Откривење 21:4).
У случајевима где је опоравак врло ограничен, подршка породице и пријатеља још је пресуднија. Они могу помоћи жртви да излази на крај све док не дође Божје време да излечи све здравствене поремећаје.
Сазнање да постоји величанствена будућност за жртве шлога и њихове породице када ће се здравље обновити, омогућује им да изађу на крај са сваким даном. Тако они могу стрпљиво чекати на ослобођење од свих патњи, у Божјем новом свету који ће ускоро доћи (Јеремија 29:11; 2. Петрова 3:13). У међувремену, сви који се обрате Јехови могу бити уверени да ће им он чак и сада помагати и подржавати их у суочавању са последицама шлога које осакаћују (Псалам 33:22; 55:22, ДК).
[Истакнути текст на 12. страни]
Породица и пријатељи могу помагати жртви да излази на крај са шлогом док не дође Божје време да излечи све здравствене муке
[Оквир на 10. страни]
Спречавање шлога
„НАЈБОЉИ начин како да поступимо код шлога јесте да покушамо да га спречимо“, изјављује др Дејвид Левајн. А фактор број један који је повезан с већином шлогова јесте висок крвни притисак.
Код већине људи, високи крвни притисак може да се контролише путем исхране богате калијумом и сиромашне што се тиче соли, засићених масти и холестерола. Смањење потрошње алкохола такође може бити важно. Програм редовног вежбања који је одговарајућ годинама дотичне особе и мера фитнеса могу помоћи да се скине вишак килограма, што, опет, може смањити крвни притисак. Можда се морају узимати лекови — под надзором лекара, пошто постоји широк асортиман доступних лекова.
Болест каротидне артерије сужава главни пут снабдевања мозга крвљу и највише доприноси шлогу. У зависности од мере закрчења, може бити препоручљива операција позната као каротидна ендартеректомија, како би се очистиле закрчене артерије. Истраживања показују да су људи који су показивали симптоме и чије су артерије озбиљно сужене, извукли корист из операције заједно с медицинском терапијом. Међутим, могу постојати проблеми који су повезани са операцијом, па се она мора пажљиво осмотрити.
Срчано обољење може повећати опасност од шлога. Фибрилација преткомора (аритмија), која може проузроковати да се угрушци крви створе и путују до мозга, може да се лечи антикоагулантима. Други срчани проблеми можда захтевају операцију и лекове да би се смањила опасност од шлога. За велики број појављивања шлога одговоран је дијабетес, и зато његово контролисање помаже у спречавању шлога.
Тренутачни исхемички напади, ТИА-си, јесу јасна упозорења да може доћи до шлога. Засигурајте да их не игноришете. Потражите свог лекара и позабавите се тим основним узроком, пошто ТИА-си многоструко увећавају опасност од шлога.
Здрав, уравнотежен начин живота може пуно значити у спречавању шлога. Уравнотежена исхрана и редовно вежбање, као и задржавање потрошње алкохола на минимуму и елиминисање пушења, могу помоћи да артерије остану здраве и може чак поспешити здраве промене у онима које су већ оштећене. Према разним истраживањима, повећано уношење свежег воћа и поврћа, и житарица, помаже да се смањи опасност од шлога.