Унапред изгубљена битка против криминала

„КРИМИНАЛ би преко ноћи могао да буде под контролом кад би свако био спреман да се потруди“, био је цитиран бивши челник лондонске полиције у енглеским новинама Liverpool Daily Post. Заиста, кад би свако био послушан закону, више не би било криминала.

Па ипак, у већини места, криминал је у порасту. Следеће речи које су изговорене пре хиљаде година, примењују се и на наше време: „Земља беше покварена пред Богом, земља беше пуна насиља“ (Постање 6:11; видите оквир на наспрамној страни).

Криминал почиње од малих ствари

Ако крши закон у малим стварима особа може себе довести у такво стање да га крши и у великим. Да би ту чињеницу усадио у своје ђаке, један наставник је објаснио: „Пљачкаши банке почињу тако што краду оловке у школи.“

Шта се касније често дешава на радном месту? Људи изостају с посла због наводне болести и онда примају повластице на које немају право. Ова непоштена пракса је раширенија него што би неко могао да мисли. У Немачкој, рецимо, 6 посто тих дана одсуства због болести које су радници известили отпада на среде, 10 посто на уторке и 16 на четвртке, али невероватних 31 посто отпада на понедељке, и ненадмашних 37 посто на петке! Да ли су људи стварно болеснији понедељком и петком, или је то само још један облик крађе?

Ко су криминалци?

Наравно, криминална дела која почине обични људи углавном немају исте последице као она која почине људи који су на положајима власти. Почетком 1970-их, Сједињене Државе су биле пољуљане тако тешким политичким криминалом, да је чак и име које је повезано с тиме постало део енглеског језика.

„Вотергејт“, према делу Barnhart Dictionary of New English, представља „скандал, нарочито онај који укључује покушај да се сакрију штетне информације или илегалне активности“.a Оно затим додаје: „Афера Вотергејт оставила је снажан траг у језику 1970-их. Од ове речи су се изродиле разне кованице и комбинације са обликом -гејт, употребљеним да означи скандал или корупцију.“

Од тог времена, ма који број скандала показује да је криминал јако раширен, чак и међу онима који треба да буду пример у подупирању закона. У Јапану је политичка корупција постала тако раширена да су почетком 1990-их морали да буду донесени нови закони за борбу против ње. Године 1992, председник Бразила је био свргнут због оптужби за корупцију.

Није ли очигледно да неисправно поступање оних који су на положајима, укључујући ту и родитеље, наставнике и представнике за спровођење закона, доприноси криминалном поступању маса?

Добре намере нису довољне

Већина људи би се сложила да владе желе да искорене криминал. Па ипак, један пензионисани званичник приметио је о својој земљи: „Влада мало тога предузима да би машинерија правде радила брзо и ефикасно. Нема довољно судија, па оно мало њих што их имамо имају посла преко главе. Полицијске снаге немају довољно особља ни опреме. Понекад полицајци не примају плату на време, па им је велико искушење да не узму мито.“

Италијански часопис La Civiltà Cattolica оплакује „немоћ државе да се суочи са организованим криминалом“ и затим примећује: „Признаје се осећај обавезе агенција за спровођење закона и правосуђа у борби против криминала, али очигледно је да организовани криминал ни најмање није погођен; напротив, његова снага и моћ расту.“

Јасно је да добре намере владе да се бори против криминала нису довољне. Анита Градин, европски комесар за имиграцију и правна питања, исправно је приметила: „Потребне су нам боље, ефикасније радне методе за сарадњу у борби против кријумчарења дроге и трговања њом, кријумчарења људима и илегалне имиграције, организованог криминала, преваре и корупције.“

Колико су се представници закона ангажовали?

Неки доводе у питање то до које су се мере власти стварно ангажовале у борби против криминала. Бивши главни инспектор полиције из једне земље запажа да свако, бар јавно, „осуђује корупцију и привредни криминал“. Па ипак, каже он, не постоји истинска жеља код свих да се криминал и корупција искорене. Све већи број људи — укључујући и представнике закона — очигледно на мито, превару и крађу гледа као на прихватљиве начине за напредовање.

Чињеница да многи „који почине злочин пролазе без казне“, како је то један цариник рекао, несумњиво је један разлог за пораст криминала. Рецимо, једна руска публикација говори о „лакоћи с којом криминалци пролазе некажњено“. Та публикација додаје да то „изгледа да наводи просечне грађане да почине најбруталније злочине“. То је управо онако како је један библијски писац изјавио пре једно 3 000 година: „Како се суд против рђавих дела не извршује одмах, то се срце синова човечјих напуни жељом да зла дела чини“ (Проповедник 8:11).

Није претеривање када се каже да владе воде унапред изгубљену битку против криминала. Немачке новине Rheinischer Merkur коментаришу: „Страх јавности од пораста насиља дубоко је укорењен и не може се ублажити нити уобичајеним свађама политичких партија, нити статистичким подацима који наводе на помисао да ситуација и није тако лоша као што би могла изгледати.“

Уместо што криминал није лош као што би могао да изгледа, вероватније је да је по среди супротно. Па ипак, има места за оптимизам. Свет без криминала све је ближе и ближе, и ви можете доживети да га видите. Следећи чланак показаће зашто то кажемо.

[Фусноте]

[Истакнути текст на 6. страни]

Многи људи гледају на криминал као на прихватљив начин за напредовање

[Оквир на 5. страни]

Планета пуна насиља

БРАЗИЛ: „Реагујући на растући талас насиља, стотине хиљада људи су испуниле улице у центру [Рио де Жанеира], изражавајући страх и гнев због криминала који је учинио да њихов град постане заточеник (International Herald Tribune).

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА: „Праг насиља се спустио и све је већа вероватноћа да ће преступник употребити насиље као прво средство“ (The Independent).

ИРСКА: „Криминалне групе мафијашког стила ухватиле су корена у центру Даблина и у његовим сиромашнијим западним предграђима. Банде су све боље наоружане“ (The Economist).

ЈУЖНА АФРИКА: „Разуздано и практично неконтролисано насиље прети сваком од нас, и свему што радимо — и мора се предузети нешто радикално“ (The Star).

КИНА: „Гангстери у Кини поново ступају на сцену и чини се да је већи криминал измакао контроли... Кинески стручњаци кажу да број банди и ’тајних друштава‘ расте брже него што полиција стиже да их изброји“ (The New York Times).

МЕКСИКО: „Криминал је тако брзо нарастао за тако мало времена, да је то алармантно“ (The Wall Street Journal).

НЕМАЧКА: „Јаз између спремности да се прибегне насиљу и ситуације која нагони особу да то уради неумољиво се смањује. Зато скоро да и не изненађује што је насиље постало свакодневна појава“ (Rheinischer Merkur).

НИГЕРИЈА: „Породице, цркве, џамије, школе и клубови подбацили су у својој дужности да одврате омладину од криминала, према представнику полиције, г. Франку Одити“ (Daily Champion).

РУСИЈА: „Мафијашке банде су град који је у време Совјетског Савеза био један од најбезбеднијих на свету, претвориле у прави криминополис... ’За својих 17 година у патроли‘, каже полицијски поручник Генадиј Грошиков, ’никад нисам видео толико криминала у Москви, нити сам видео ишта тако опако‘“ (Time).

СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ: „САД су најнасилнија нација међу индустријским земљама... Ниједна друга индустријска земља није ни близу њима“ (Time).

ТАЈВАН: „У Тајвану... растуће стопе пљачки, напада и убистава увукле су се у друштво... Заиста, стопе криминала лагано расту, и у неким случајевима премашују стопе у Западним земљама“ (The New York Times).

ФИЛИПИНИ: „Од сваких десет породица на Филипинима, шест кажу да се не осећају безбедно ни у кући, ни на улици“ (Asiaweek).