Амарант — храна од Астека

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ МЕКСИКА

АЛЕГРИЈА, један хранљиви слаткиш чије се шпанско име преводи „радост“ или „срећа“, обично се може наћи на разнобојним тезгама мексичких пијаца. Прави се од семенки амаранта, једне тропске биљке јаркоцрвених цветова. Тај слаткиш се прави с непрерађеним медом и понекад се украшава орасима, боровим семенкама и грожђицама. Семенке амаранта такође се могу самлети у пахуљице или брашно, што се користи за прављење хлеба и колача.

Астеци су од амарантовог брашна правили тортиље и тамале. Осим тога, амарант је играо истакнуту улогу у њиховим религиозним обредима. Новине The News из Мексика су рекле: „У једном од својих многих ритуала, Астеци би умочили комад амарантовог хлеба у крв једног од својих заробљених и [побијених] непријатеља и појели га.“ У један други обичај било је укључено мешање млевених амарантових семенки са кукурузом и медом и обликовање малих идола или божанстава од те скуване масе. Ти идоли су се касније јели у једном ритуалу који је личио на католички сакрамент причести.

Оба ова обичаја су разбеснела шпанског конкистадора Ернана Кортеса и подстакла га да стави ван закона узгајање и конзумирање амаранта. Било ко ко се усудио да не послуша његову наредбу био је или убијен или му је одсечена рука којом је починио преступ. И тако је оно што је у то време било једна од најважнијих пољопривредних култура у Мексику, скоро нестало.

Међутим, амарант је успео да преживи, и некако се преселио из Средње Америке на Хималаје. Током задњег века, постао је основна храна међу планинским племенима у Индији, Кини, Непалу, Пакистану и Тибету.

А овамо у Мексику, истраживачи су недавно покушавали да издвоје протеин тог семена да би произвели амарантово млеко, напитак који је по хранљивој вредности сличан крављем млеку. Циљ им је да га употребе како би појачали храну и напитке за оне који не могу себи приуштити јаја, млеко, рибу или црвено месо.

Упркос амарантовој бурној прошлости, у овој многострукој, хранљивој храни још увек уживају многи људи.