Робот истражује Марс
МОЈА породица и ја смо узбуђено посматрали док је ракета која је носила летелицу Марс Патфајндер узлетала са своје лансирне рампе у Кејп Канавералу, на Флориди. Питали смо се: ’Хоће ли успешно слетети на Марс? Која нова открића предстоје?‘
Забринутост за успех Патфајндера заснивала се делимично на претходне две мисије на Марс, Марс Обзервера и Марса 96, које су обе пропале. Осим тога, требало је да Патфајндер покуша једно без преседана тешко слетање.
Летелица је започела понирање у Марсову атмосферу при брзини од скоро 27 000 километара на час. Након што је избацила падобран како би успорила, и затим се спустила до висине од око 98 метара, упалила је ракете како би још више успорила. У међувремену, за летелицу је припремљен један заштитни јастук од великих ваздушних врећа испуњених гасом. Дана 4. јула 1997, при брзини од 65 километара на час, Марс Патфајндер је ударио у Марсову површину.
Први удар је одбацио летелицу неких 15 метара увис. Након што је, као нека огромна лопта за плажу, скакутала још око 15 пута, умирила се. Ваздушне вреће су се затим издувале и увукле. Иако је пројектован да се по потреби усправи, испало је да се Патфајндер спустио усправно. Коначно, раширио је своје латице налик на цветне, откривајући научне инструменте, радио-антене, соларне плоче и ровер по имену Соџурнер.
Истраживање Марса
Ускоро је Патфајндерова камера прегледала околиш. Смештен на пространој пољани названој Кризеј Планиција, што значи „Пољане злата“, близу подручја по имену Арес Валис, или „Долина Марс“, Патфајндер је открио стеновиту, таласасту површину и удаљена брда — идеална за истраживање Соџурнером. Требало је да овај вешти роботић, дугачак 65 центиметара, изведе визуелна истраживања својом камером и да спектрометром измери количину хемијских елемената у стенама и тлу.
Научници и инжењери те мисије започели су то истраживање помоћу Соџурнера. Пошто је радио-сигналима потребно много минута да путују између Земље и Марса, оператери мисије нису могли директно возити Соџурнер. Тако се Соџурнер већином ослањао на властиту способност да избегне опасности Марсовог терена. Чинио је то коришћењем ласерских зрака како би одредио величину и место стена на свом путу. Тада би га његов компјутер усмерио или да вози преко стена, ако су довољно мале, или да их заобиђе, ако су превелике.
Авантура и откриће
Извештаји у новинама и часописима милионима су пружили Патфајндерове слике Марсове површине. Како су стизали нови призори с Марса, људе на земљи су забављале лудорије лутајућег ровера, били су заинтригирани шареним панорамама стеновитог и брдовитог крајолика, и очарани погледом на облаке и заласке сунца на Марсовом небу. Током првог месеца те мисије, Патфајндерова Web страна на Интернет мрежи забележила је више од 500 милиона „погодака“ од људи заинтересованих за активности те летелице.
Патфајндер је произвео поплаву података, надмашујући чак и очекивања научника мисије. И то упркос раду на температурама које варирају од скоро тачке замрзавања, 0 степени Целзијуса, до ледених -80 степени Целзијуса. Шта је ова мисија открила?
Камере и инструменти су открили стене, тло и ваздушну прашину различитих хемијских састава, боја и структура, указујући да се на Марсу одигравају сложени геолошки процеси. Мале дине на околном земљишту сведочиле су о накупљању ситног песка нанесеног североисточним ветровима. Небо је показивало праскозорне облаке сачињене од комадића леда од воде. Кад су се облаци распршили а зора стигла, небо је попримило црвенкасту нијансу због фине прашине у атмосфери. Повремено су ђаволи од прашине, вртлози ветра и прашине, прелазили преко овог возила.
Марс Патфајндер нам је приуштио једно дословно ванземаљско искуство. Сједињене Државе и Јапан планирају више мисија на Марс у следећој деценији. Један орбитер, Марс Глобал Сурвејор, већ је од тада стигао до Марса да би спровео друга научна истраживања. Заиста, Марс ће постајати све познатији призор како будемо путовали том црвеном планетом кроз очи роботизоване летелице (Приложено).
[Слике на 26. страни]
Полетање
Слетање
На Марсу
[Извор слике]
Све слике: NASA/JPL