Још једна посета црвеној планети

Два „детектива“ са Земље послата су до нашег најближег суседа у Сунчевом систему, на Марс. Они су послати да би се добили одговори на нека суштинска питања о геолошкој прошлости ове црвене планете, као и о њеном садашњем стању.

ЈОШ од најранијих времена, Марс је голицао људску машту. Наши преци су осећали да има нечег чудног у вези с тим сјајним, црвеним небеским телом које се преко ноћног неба креће брже од осталих звезда. Древни Вавилонци, Грци и Римљани називали су ту планету по својим боговима рата и смрти, пошто нису знали да је њена црвенкаста боја једноставно одраз њеног тла прекривеног прашином оксида гвожђа.

У скорије доба, док су ка Сунчевом систему окретали све снажније телескопе, астрономи нису могли а да не примете да наш црвенкасти комшија има годишња доба, полове прекривене ледом и друге карактеристике које подсећају на Земљу. У 20. веку, прва истраживања Марса извођена су помоћу великог броја сонди, то јест свемирских бродова, укључујући и оне које круже у орбити и оне које се спуштају на тло, а лансирали су их Совјетски Савез и Сједињене Државе. Затим је уследила мисија Марс патфајндера, која је у јулу 1997. привукла пажњу милиона телевизијских гледалаца.a

Податке о црвеној планети тренутно сакупља орбитер Марс глобал сурвејер. Иако су ове мисије пружиле мноштво података, и даље постоје многа суштински важна питања везана за Марс.

Где је вода?

Једно од основних питања јесте питање воде. Научници претпостављају да је Марс у далекој прошлости био доста другачији од оваквог каквим га данас виде. Они описују планету на којој су били уобичајени топлија клима, влажан ваздух и реке које су избраздале њену површину. Међутим, вода је некако испарила, остављајући за собом суво, прашњаво, ветру изложено небеско тело, наспрам којег пустиње на Земљи изгледају као бујни предели. Куда је отишла сва та вода? Где се сада може наћи вода на Марсу, и у каквом облику? Како вода утиче на временске и климатске услове на Марсу?

„То је детективска прича“, каже Норман Хајнес, бивши шеф Одељења за истраживање Марса у Насиној лабораторији за млазни погон, у Пасадени, у Калифорнији. „Прави је подвиг открити шта се десило с водом на Марсу.“ Научници се надају да ће ускоро бити близу одговора. Они планирају да отприлике сваке две године, када Земља и Марс долазе у одговарајућу раван, лансирају роботске сонде како би одгонетнули ту Марсову мистерију.

Који је најновији пар таквих „детектива“? Сачињавају га један осматрач временских услова који кружи око полова и један теренски робот-хемичар који ће научницима пружити бољи увид у оно што се крије испод површине Марса. Њихова имена су: Марс клајмит орбитер и Марс полар лендер.

Одлазак на Марс

Марс клајмит орбитер био је лансиран 11. децембра 1998. из Свемирског центра Кенеди, у Кејп Канавералу, на Флориди, и тада је започео своје деветомесечно путовање до Марса. Био је пројектован да се одржава у његовој орбити на висини од 400 километара, одакле је надгледао атмосферу, одлике површине и полове. Планирало се да посматрања трају целу једну Марсову годину — то јест 687 земаљских дана.

На дан када је требало да Марс клајмит орбитер започне са осматрањем Марса — 23. септембра — научници из Насине лабораторије за млазни погон су саопштили да су изгубили везу са овим орбитером. „Претпостављамо да је сонда ушла у орбиту на мањој висини од планиране“, изјавио је Ричард Кук, руководилац мисије. „Изгледа да је мисија пропала због тога.“ Планирано је да се у овој мисији прате промене годишњих доба на површини планете и да се истраживачима пруже кључне информације с обзиром на историју првобитне климе ове планете.

Научници се надају да није све изгубљено, зато што је друга свемирска летелица — Марс полар лендер — на путу за Марс. Он је лансиран 3. јануара 1999, и очекује се да стигне на Марс почетком децембра ове године. Међутим, где да овај лендер слети како би донео максималне резултате?

Где слетети?

Сетите се да је питање воде главна ствар у истраживању Марса. Које је идеално место на тој планети за проучавање воде? Временски и климатски услови, а и кружни ток воде на Земљи проучавају се упоређивањем резултата хиљада различитих студија које се спроводе помоћу разноразних инструмената, и то на разним местима. Међутим, истраживање других планета захтева много селективнији процес. Будући да постоји мало могућности за истраживање Марса с његове површине, истраживачи морају бити пажљиви када одређују које инструменте да пошаљу и где да их пошаљу.

За проучавање климе на Марсу, идеална места су поларне области — иако се и те како разликују од камењем посутих басена где је пре две године слетео Марс патфајндер. Поларне области су места где се годишња доба манифестују до крајности. Сматра се да сезонске олује наносе танак слој прашине у поларним областима. Када дође зима, прашина се заледи под слојем леда од угљен-диоксида и воде. Током времена наталожило се много слојева. „У овим слојевима је сачувана историја климе [на Марсу]“, каже Ралф Лоренц, са Универзитета Аризона. Стручњаци верују да ће истраживање на овом делу планете бити значајан корак у истраживању Марса. Како? Шта ће лендер радити након што слети?

Завиривање испод површине

Лендер, машина налик пауку која је висока један метар, има три ноге и роботску руку дугу два метра с лопатицом на крају. Његова мисија ће започети и пре него што додирне тло Марса. Пред сам улазак у атмосферу црвене планете, лендер ће избацити један пар капсула, од којих је свака величине кошаркашке лопте.

Ови пројектили ће пасти на површину и ударити у тло брзином од око 700 километара на сат. Капсуле су тако направљене да се приликом удара разбију и избаце пар мањих сонди које ће се забити један метар у тло. Када се буду налазиле у земљишту, сонде ће испружити танке бушилице и почети да испитују хемијски састав земљишта на Марсу. Превасходни циљ ће бити да се открије присуство било какве воде која би се могла скривати залеђена испод површине.

Кратко након што сонде доспеју на тло, стићи ће и лендер, који ће се спустити помоћу падобрана. Опремљен камерама и сензорима, лендер је пројектован за испитивање терена и временских услова на Марсу. Он ће правити фотографије за време свог спуштања и након слетања на тло. Микрофон који носи први пут ће снимити звук ветра с Марса. Планирано је да лендер функционише око 90 дана након слетања.

Жеља за истраживањем

Наравно, научницима ће бити потребне године да проуче и проанализирају податке који ће бити сакупљени током ове мисије, која је део 16-годишњег напора да се више сазна о Марсу. Осим Насе, у ова настојања су укључене и европске, јапанске и руске организације за истраживање свемира. И, на крају, научници се надају да ће будуће мисије донети у лабораторије на Земљи узорке земље с Марса за анализу. То ће им можда помоћи да коначно одговоре на питање шта се десило с климом на нашем црвеном планетарном суседу, на Марсу.

[Фуснота]

[Оквир⁄Слика на 15. страни]

Да ли је живот дошао с Марса?

На Антарктику је 1984. био откривен метеорит ALH84001 — за који се верује да потиче с Марса. Августа 1996, неки истраживачи из Насиног Свемирског центра Џонсон и са Универзитета Станфорд, објавили су да та стена величине кромпира садржи индикације, али не и јасан доказ, да на Марсу постоји живот — у виду органских састојака, наслага минерала и фосила микроба. Другим речима, наговештава се да је живот на Земљи можда потекао с Марса.

Међутим, сада се свако из научних кругова слаже да овај метеорит не може пружити никакве поуздане доказе о томе да живот потиче с Марса. „Мислим да је невероватно да су пронађени остаци биолошке активности“, изјавио је Вилијам Шоф, са Универзитета Калифорнија, у Лос Анђелесу. Слично томе је, Ралф П. Харви, са Универзитета Кејс Вестерн Ризерв, рекао: „Иако је живот на Марсу многима привлачна замисао, ALH[84001] очигледно не пружа довољно доказа за то.“b

[Фуснота]

[Оквир⁄Слике на странама 16, 17]

Четрдесет година истраживања Марса

◼ Совјетски Савез је 1960. лансирао прве сонде ка Марсу. Те сонде нису стигле до Земљине орбите.

◼ Маринер 4, из Сједињених Држава, пролетео је 14. јула 1965. поред Марса и послао фотографије и резултате мерења на Земљу.

◼ Совјетска сонда Марс 3 избацила је 1971. једну капсулу која се прва меко спустила на Марс. Америчка сонда Маринер 9 стигла је до Марса те исте године и фотографисала већину површине ове планете. Маринер 9 је фотографисао и Марсова два мала месеца, Фобоса и Дејмоса.

◼ Две америчке сонде, Викинг 1 и Викинг 2, слетеле су на Марс 1976. Ове сонде су радиле годинама, изводећи сложене експерименте.

◼ Совјетски научници су 1988. лансирали ка Марсу две свемирске летелице, Фобоса 1 и Фобоса 2. Фобос 1 се покварио током лета, али је зато Фобос 2 дошао до Марса и неколико дана одашиљао своје налазе.

◼ Сједињене Државе су 1992. лансирале сонду Марс обзервер, која није остварила своју мисију.

◼ Марс патфајндер, који је носио возило Соџернер, спустио се на Марс 4. јула 1997. С површине ове црвене планете биле су послате величанствене фотографије у боји.

[Слике]

Маринер 4

Један од лендера Викинг

Фобос 2

[Слика на 15. страни]

Марс клајмит орбитер

[Слика на 15. страни]

Марс полар лендер

[Слика на странама 16, 17]

Панорама Марса, коју је сликао Марс патфајндер

[Извори слика на 14. страни]

Страна 15: метеорит: NASA photo; позадина: NASA/U.S. Geological Survey; орбитер и лендер: NASA/JPL/Caltech

Стране 16 и 17: пејзаж, Маринер 4, лендер Викинг: NASA/JPL/Caltech; планета: NASA photo; Фобос 2: NASA/National Space Science Data Center