Самолечење — користи и ризици

Од дописника Пробудите се! из Бразила

„ШИРОМ света, тржиште на пољу самолечења се увећава“, тврди председник једне велике фармацеутске компаније. „Људи желе да имају контролу над својим здрављем.“ Иако то може бити тако, постоје ли било какви ризици којих би требало да будете свесни?

Наравно, уколико се исправно користи, лек може донети олакшање. Рецимо, инсулин и антибиотици, као и чак јефтини и једноставни рецепт оралне рехидрационе терапије спасавају безброј живота. Изазов код самолечења лежи у томе да се одреди када су користи веће од ризика.

Додуше, квалификована медицинска помоћ може у неким земљама бити или предалека или прескупа. Стога се многи људи за информације у погледу лечења ослањају на мишљење пријатеља и рођака или на књиге за самопомоћ. Такође, „рекламне кампање преносе мисао да је путем куповине неке једноставне пилуле могуће да будете здрави и да се добро осећате“, каже Фернандо Лефевр, професор на Универзитету у Сао Паулу, у Бразилу.a Као резултат тога, да би пребродили последице преоптерећености послом, слабе исхране и чак тричавих емоционалних проблема, многи прибегавају лековима. Лефевр додаје: „Уместо да побољшају квалитет свог живота, људи настоје да своје проблеме реше производима које узимају на своју руку.“ И ко зна да ли пацијенти уопште имају тачну дијагнозу?

Осим што користе лекове да би лечили болести као што су главобоља, висок притисак и нервоза желуца, многи прибегавају лековима да би изашли на крај са забринутошћу, страхом и самоћом. „Људи траже помоћ доктора јер мисле да ће нека пилула решити проблем“, каже др Андре Фајнголд. „Чак су и здравствени стручњаци наклоњени томе да дају рецепте и препоруче безбројна испитивања. Не улаже се напор да се упозна начин живота пацијената, који је у већини случајева хаотичан, стресан и нездрав.“ Ромилдо Буено, из Светског савета за спречавање злоупотребе психотропије (лекова који мењају моћ опажања и понашање) признаје: „Ограничено је време за преглед пацијената, па се доктор отараси особе, лечећи само симптоме.“ Коришћење лекова је „медицински начин [решавања] друштвених проблема“. Међутим, један други доктор упозорава да многим пацијентима треба пажљиво преписивати психотропске лекове.

Након што дискутује о ’помами званој Прозак‘, бразилски дневни лист O Estado de S. Paulo каже: „Лек који постаје помама, баш као и нека нова фризура, јесте, у најмању руку, чудан.“ Он цитира психијатра Артура Кауфмана: „Недостатак перспективе и сврхе живота ствара један феномен који од неког ефикасног лека прави спас од свих болести.“ Кауфман додаје: „Људско биће постаје све заинтересованије за тренутне лекове, па отуда, будући да је изгубило занимање за проналажење узрока својих проблема, више воли да узме пилулу како би их решило.“ Али да ли је самолечење сигурно?

Самолечење — ризик?

„Једно упечатљиво обележје на пољу медицине 20. века јесте развој нових лекова“, каже The New Encyclopædia Britannica. Али она такође каже: „Тровања је вероватно више због лекова него због било ког другог узрока.“ Заиста, као што лек може да излечи, тако може и да науди. Дијететске пилуле за анорексију „делују на нервни систем и стога могу узроковати негативне симптоме као што су несаница, промене у понашању, и у неким случајевима чак халуцинације“, објашњава списатељица Силене де Кастро. Она додаје: „Али вара се свако ко мисли да пилуле за анорексију делују само као инхибитори апетита. Једна капсула може бити почетак зачараног круга с лековима, од којих сваки неутралише ефекат оног другог.“

Многи лекови који се уобичајено користе могу изазвати надраженост желуца, па чак и мучнину, повраћање и крварење. Извесни лекови могу створити зависност или проузроковати оштећење бубрега и јетре.

Чак и популарни здравствени производи могу бити сумњиви. „Та помама за витаминским додацима изузетно је опасна“, упозорава доктор Ефраим Олшевер, председник Бразилског медицинског удружења. „Није само становништво то које се само лечи већ и неки неинформисани доктори преписују сумњиве рецепте, не обраћајући пажњу на опасности које су с тим повезане.“ Међутим, један други доктор наводи да су витамински додаци у прикладним дозама можда неопходни или корисни у лечењу извесних болести и недостатака.

Сигурно самодијагнозирање — како?

Пошто не можемо отићи код доктора сваки пут када се не осећамо добро, здравствено образовање и разумно самолечење могу бити корисни за нашу породицу. Међутим, пре него што се узме било који лек, јако је важно исправно и ефикасно самодијагнозирање. Уколико у близини нема доктора или не можете себи приуштити да одете код доктора, саветовање с неком одговарајућом медицинском стручном књигом могло би вам помоћи да одредите исправну дијагнозу. На пример, Америчко медицинско удружење издаје један породични медицински водич у којем се налази и један део од 183 стране с табелама симптома. Оне воде пацијента кроз читав низ питања на која се може одговорити с да или не. Путем овог процеса елиминације, проблем се често може препознати.

Али каква је докторева улога? Када треба да потражимо стручну помоћ? Како можемо избећи крајности да будемо или превише забринути за наше здравље или немарни? Стварно, у свету у којем преовладавају болести и психосоматска обољења, како можемо имати бар донекле добро здравље?

[Фуснота]

[Истакнути текст на 4. страни]

„Не улаже се напор да се упозна начин живота пацијената, који је у већини случајева хаотичан, стресан и нездрав“ (др Андре Фајнголд).

[Оквир на 4. страни]

Домаће лековито биље

Људи се у многим културама хиљадама година лече лековитим биљем, користећи биљке које налазе на пољима и у шумама. Чак се и многи савремени лекови праве од биљака, као што је дигиталис који се користи у лечењу срчаних проблема. Стога Пенелопи Оди, чланица Националног института медицинских травара у Уједињеном Краљевству, наводи у својој књизи да „постоји више од 250 сигурних метода лечења које помажу у ублажавању уобичајених тегоба — од обичног кашља, прехладе и главобоље до посебних третмана за кожна обољења, дигестивне проблеме и дечје болести“.

Она пише: „На траварство се увек гледало као на ’медицину обичног народа‘ — једноставне лекове који се могу користити код куће за мање болести или као додатак јачим лековима које су преписали стручњаци за хронична и акутна обољења.“ Она наставља: „Иако је већина биљака у суштини потпуно сигурна, с њима треба пажљиво поступати. Не прелазите наведене дозе нити настављајте с домаћим лековима уколико се стање не мења, погоршава се или уколико је тачност дијагнозе доведена у питање“ (The Complete Medicinal Herbal).