Како можете имати добро здравље?

ТЕРАПИЈЕ су популарна тема за разговор. Изгледа као да малтене сваки пријатељ или комшија има неко омиљено решење за сваки медицински проблем. Разумљиво је што тежња за самолечењем може бити врло јака. Међутим, постоје људи који „иду код доктора само кад је критично стање“, каже једна бразилска докторка. „Можда имају ране на кожи које никако не пролазе упркос томе што се месецима сами лече. И кад оду код лекара, установи се да имају неку врсту рака који је требало лечити од почетка.“

Пошто ране дијагнозе често спасу животе, одлагање може скупо коштати. „Једна 30-годишњакиња је имала закаснелу менструацију и незнатан бол у пределу доњег абдомена. Сама се озбиљно лечила аналгетицима и лековима против упала, и бол је попустио“, прича један хирург. „Али после три дана, имала је одлив крви и била је хитно пребачена у болницу. Моментално сам је оперисао, дијагнозирајући трудноћу у Фалоповој туби. Спасли смо је у задњи час!“

Једна млада жена у Сао Паулу мислила је да је анемична, али њен проблем је била хронична инсуфицијенција бубрега. Због тога што је одлагала лечење, једино могуће решење било је пресађивање. Њена докторка закључује: „Често се пацијент нећка да тражи медицинско лечење, сам се лечи или тражи друга средства на која указују лаици, и онда заврши са озбиљним здравственим проблемима.“

Сигурно да не желимо минимизирати сигнале које даје наше тело. Међутим, како можемо избећи да будемо обузети терапијама или самолечењем? Здравље се дефинише као „стање када си здрав у телу, мислима или духу“ или као „одсуство физичке болести или бола“. Занимљиво је што се признаје да се данас, у већој или мањој мери, већина болести може спречити. Према др Луису Томасу, „далеко од тога да смо невешто склопљени, задивљујуће смо јак, издржљив организам, пун здравља“. Дакле, уместо да ’постанемо здравствени хипохондри и бринемо о себи дотле да себе отерамо у гроб‘, треба да сарађујемо са својим телом и његовом изванредном способношћу да се само лечи. Један компетентан доктор или здравствени стручњак такође нам може помоћи.

Када потражити медицинску помоћ

Један бразилски доктор предлаже стручну помоћ „ако симптоми као што су грозница, главобоља, повраћање или бол у трбуху, грудном кошу или карлици не јењавају са уобичајеним лековима и често се враћају без икаквог видљивог разлога или уколико је бол акутан или врло јак“. Један други доктор препоручује медицинску помоћ кад год нисмо сигурни како да поступимо код наших симптома или кад осећамо да је нешто другачије него иначе. Он додаје: „Кад се дете разболи, уместо да га сами лече, родитељи углавном више воле да траже стручну помоћ.“

Али да ли су лекови баш увек неопходни? Да ли ће употреба лекова имати супротан ефекат? Да ли постоје било какви нежељени ефекти, као што су надраженост желуца или оштећење јетре или бубрега? Како стоје ствари са интеракцијом с другим лековима? „Мало је пацијената који на своје проблеме гледају мирно или их чак и не опажају“, каже The New Encyclopædia Britannica. Па ипак, савестан доктор нам може помоћи да видимо да су сви лекови потенцијално штетни и да данас постоји мало лекова који немају никаквих нежељених ефеката. Само прочитајте упозорења о могућим нежељеним ефектима на упутству следећег лека који будете купили на рецепт! Чак и лек који се издаје без рецепта може шкодити или убити уколико се користи неисправно или у прекомерној дози.

Потребу за опрезом нагласио је један извештај Ричарда А. Накса у листу The Boston Globe: „Истраживачи са Универзитета Станфорд извештавају да се милиони пацијената с артритисом који свакодневно узимају лекове против болова налазе у опасности од изненадног и потенцијално кобног крварења.“ Он додаје: „Штавише, ти истраживачи упозоравају да комбиновање лекова против болова са антацидима или популарним пилулама против киселине не штите од озбиљних стомачних компликација, већ могу чак и повећати ту опасност.“

А како стоје ствари у вези с уобичајеним самолечењем? Један доктор из Ребеирао Прета, у Бразилу, каже: „Мислим да би било јако корисно када би сви могли имати малу кућну апотеку... Међутим, те лекове треба користити с добром проценом и здравим разумом.“ (Видите оквир на 7. страни.) Основно здравствено образовање доприноси и бољем квалитету живота. Пошто се услови код сваке особе разликују, Пробудите се! не препоручује неке конкретне лекове, терапије нити природне лекове.

Добро здравље — шта ви можете учинити?

„Најбољи доктори на свету јесу доктор исхрана, доктор мир и доктор весељак“, написао је Џонатан Свифт, писац из 18. века. Заиста, уравнотежена исхрана, добар одмор и задовољство представљају важне факторе за добро здравље. Насупрот томе, упркос тврдњама мудрог рекламирања, добро здравље не можемо купити једноставно узимањем лекова. „Беспотребна и чак опасна употреба фармацеутских производа“ може ослабити имунитет (Dicionário Terapêutico Guanabara).

Међутим, ако преузмемо одговорност за свој начин живота и избегавамо злоупотребу дроге, пушење, прекомерно пијење и превише стреса, можемо пуно тога урадити да нам буде боље. Мериен, која је у својим 60-им и дугогодишњи је мисионар у Бразилу, каже: „Имам релативно добро здравље јер живим умерено и једем разноврсну здраву храну.“ Она такође објашњава: „Углавном волим рано да устанем, па је зато неопходно да рано одем у кревет.“ Не треба умањити утицај здравог разума и добрих навика, нити важност периодичних комплетних здравствених прегледа и добре комуникације с квалификованим личним доктором.

Иако жели да остане здрава, Мериен води рачуна да не игнорише своје здравље, нити да буде претерано забринута за њега. Она каже: „Такође се молим за Јеховино вођство приликом доношења било које здравствене одлуке, тако да могу урадити оно што је дугорочно гледано, најбоље, и да не трошим пуно времена и новца покушавајући да побољшам своје здравље.“ Она додаје: „Пошто је од виталне важности да останем активна, молим се да ми Бог помогне да будем разумна што се тиче тога како користим своје време и снагу, тако да не штедим себе беспотребно и, у исто време, да не идем преко својих граница.“

Да бисмо били стварно срећни, не можемо игнорисати будућност. Чак и ако смо те среће да сада имамо релативно добро здравље, болест, бол, патња и на крају смрт, остају. Да ли постоји икаква нада да ћемо икада имати савршено здравље?

[Оквир на 6. страни]

Користи од уравнотежене бриге о самом себи

Ваше здравље у великој мери зависи од тога шта једете и пијете. Ако пробате да возите ауто с разводњеним горивом или додате шећер у гориво, брзо ћете упропастити мотор. Исто тако, ако пробате да живите на неквалитетној храни или неквалитетном пићу, на крају ћете платити нарушеним здрављем. То се у компјутерском свету зове „GIGO“, што значи „ђубре уђе, ђубре изађе“.

Др Мелани Минцер, професорка опште медицине, објашњава: „Постоје три врсте пацијената: они који се саветују с лекарима око ствари за које су и сами могли лако да се побрину код куће, они који исправно користе систем здравствене неге и они који се не саветују с лекарима чак и онда када би требало. Они из прве групе често траће време лекара, као и своје време и свој новац. Они из треће групе могу ризиковати живот тиме што одлажу одговарајућу стручну негу. Лекари би волели када би више људи било у средњој групи.“

„Седам кључних ствари за оптимално здравље јесу: једите и пијте оно што је здраво, редовно вежбајте, немојте пушити, довољно се одмарајте, растеретите се стреса, одржавајте блиске друштвене везе и предузимајте мудре мере предострожности како бисте смањили ризик од болести и несрећа“ (Before You Call the Doctor—Safe, Effective Self-Care for Over 300 Medical Problems, од др Ан Сајмонс, Боби Хаселбринг и Мајкла Каслмена).

[Оквир на 7. страни]

Кућни ормарић с лековима

„Процењује се да се преко 90 посто симптома — разноразних болова, модрица и других знакова нелагодности или болести — које осете иначе здрави одрасли људи, једноставно пређе и да се за њих никада никоме не каже... Често се користи неки брзи лек, као што су два аспирина за главобољу.“

„Оно што то често чини сасвим могућим јесте кућни ормарић с лековима. Он поштеди беспотребних и скупих одлазака доктору или на клинику“ (Complete Home Medical Guide, Удружење лекара и хирурга на Универзитету Колумбија).

Исти овај извор препоручује кућни ормарић с лековима у коме стоје фластер, стерилна газа, вата, завоји, различите масти и креме, антисептички алкохол за дезинфекцију, маказе, топломер и друге практичне ствари.

Од лекова, он препоручује таблете за спуштање температуре и против болова, антациде, сируп против кашља, неки антихистамин/деконгестант, неко благо средство за дезинфекцију, лекове против пролива.

[Оквир на 8. страни]

Реч упозорења

„Иако за њих није потребан рецепт, лекови који се не издају на рецепт јесу прави лекови. Попут лекова на рецепт, неке не треба комбиновати с другима нити са извесном храном или алкохолом. Као и други лекови, неки могу замаскирати озбиљније проблеме или створити зависност. И понекад једноставно не треба узети неки лек који се не издаје на рецепт као замену за одлазак код лекара.

„Међутим, већином су безбедни и ефикасни... Они врше посао и добро то раде“ (Using Medicines Wisely).

[Слике на 7. страни]

Упамтите да ниједна биљка нити иједан лек нису потпуно безопасни

1. Продавчев ормарић  с лековима

2. Продавац лекова  на отвореном

3. Торбе с лековитим биљем