Трагичне смрти младих

„Имам осећај да наша генерација изумире“ (Џоана П. 18-годишња студенткиња прве године универзитета у Конектикату, у САД).

НА ЈЕДНОЈ фарми недалеко од Хобарта, главног града аустралијске острвске земље, Тасманије, полицајци су угледали ужасан призор. У кући су биле четири девојке од 10 до 18 година старости. Све су биле мртве, убио их је њихов отац који је лежао поред њих, смртно рањен у главу. Своју десну руку одсекао је секиром. Ово убиство и самоубиство потресло је читаво становништво Тасманије, а у мислима људи остало је једно збуњујуће питање — Зашто? Зашто су морале да умру те недужне девојке?

Белгија је још увек ужаснута након што је један манијак, условно пуштен из затвора, сексуално злостављао шест девојака, а четири од њих убио. Поставља се исто питање — Зашто? У Аргентини неке мајке верују да је 30 000 људи нестало у рату који је сада познат као прљави рат,a а многе од тих жртава били су њихови синови и ћерке. Неки од ових несрећника били су мучени, дрогирани а затим бачени из авиона у отворено море. Многи од њих били су бачени док су још увек били живи. Зашто су они морали да умру? Њихове мајке још увек чекају на одговор.

Године 1955, Светски конгрес мајки је осудио узалудност рата и објавио да је конгрес „првенствено један велики јавни протест, јавни протест упозорења од стране свих жена које се боре да заштите своју децу, велику и малу, од зла које наносе рат и ратне припреме“. Иронично је то што од тог конгреса па наовамо широм света непрестано расте број младих који умиру у крвавим конфликтима — то је огроман губитак генетског потенцијала човечанства.

Дуга историја умирања младих

Странице историје су натопљене крвљу младих људи. Чак и у нашем такозваном просветљеном 20. веку, расни и племенски конфликти учинили су младе главном метом покоља. Изгледа да млади својим животом плаћају грешке и амбиције старијих.

У једној афричкој земљи група религиозних војника тинејџера који себе називају Господњом војском отпора, била је поучавана да верује како је нерањива за метке, извештава часопис The New Republic. Није ни чудо што је чланак носио наслов „Пропаст тинејџера!“ Стога, породице лишене својих синова и кћери — који ипак нису били отпорни на метке — с правом питају: зашто су наша деца морала да умру? шта је сврха свега тога?

На сву ову беду и патње надовезују се и самоубиства младих.

[Фусноте]