Зашто многи одбијају крв

ЈЕДАН суд у Онтарију је донео пресуду, која је названа кључном, да је канадски Црвени крст одговоран за инфицирање ХИВ-ом двојице прималаца трансфузије крви — који су примили заражену крв од истог даваоца. „Када нешто тако катастрофално као што је заражена крв запрети животу прималаца“, рекао је судија Стивен Боринс, „тражи се хитна реакција.“

У току 1980-их, око 1 200 Канађана било је заражено ХИВ-ом, а још 12 000 је добило хепатитис Ц — сви од заражене крви и крвних деривата. Да би се умањио број заражених, даваоци се сада много пажљивије проверавају. Али нису сви даваоци искрени у вези са својом сексуалном прошлошћу. На пример, једна анкета у Сједињеним Државама открила је да је сваки педесети давалац пропустио да пријави ризичне чиниоце, као што су хомосексуална активност или полни односи с проститутком.

Оно што још више повећава ту дилему јесте чињеница да провера крви није потпуно сигурна. Према часопису New Scientist, „ако особа да крв током прве три седмице након што се зарази ХИВ-ом, садашњи тестови не могу открити вирус. Код хепатитиса Ц, овај ’отворени период‘ може потрајати преко два месеца“.

Задњих година, знатно је опао број Канађана који су вољни да дају — или да приме — крв. Колумнист Пол Шрац пише: „С обзиром да опада интересовање за давање, и повећава се број оних који не могу давати, хвала Богу што Јеховини сведоци предводе истраживање замена за крв.“

Занимљиво је што новине The Toronto Star извештавају да се прошле године око 40 људи „јавило у канадске болнице лажно се представљајући као Јеховини сведоци јер нису желели трансфузију крви“. Анкете показују да би око 90 посто Канађана више волело неку замену за крв давалаца. Дакле, употреба крви више није само некакво религиозно питање.