Он се није предао

ЧЕТРНАЕСТОГОДИШЊИ Мет Тапио имао је 5. октобра 1995. операцију тумора на можданом стаблу. Тумор се показао злоћудним. Та операција је била прва од многих којима ће се подврћи у следеће две и по године. Уследили су хемотерапија и лечења зрачењем.

Мет је живео у Мичигену, у САД, где је ишао у основну школу и на хришћанске састанке. Искористио је повољне прилике да разговара с наставницима и школским друговима о својим веровањима као и да учествује у посећивању других у јавној служби. За време својих учесталих задржавања у болници — од последње две и по године свог живота, 18 месеци је провео у болницама — поделио је стотине примерака библијске литературе онима које је тамо упознао.

Пуно пута је изгледало да се Мет неће извући, али сваки пут се брзо повратио. Једном, на путу до болнице, имао је нападе и престао је да дише. Примењивана је кардиопулмонална реанимација, и оживео је. Када је дошао к свести, почео је да плаче и гласно је рекао: „Ја сам борац! Ја сам борац! Ја се не предајем!“ Људи су говорили да је Метова вера у Бога оно што га је тако дуго одржало у животу.

Мет је остварио дуго гајену жељу 13. јануара 1996, када се крстио у знак свог предања Јехови Богу. Крштење је обављено у приватном базену због опасности од инфекције. Неколико дана касније, вратио се у болницу на још једну операцију. У августу 1997. Мет је седмицама непрестано повраћао, али се његово здравље стабилизовало после даљњих операција.

Кроз све то, Мет је сачувао добар смисао за хумор, шалећи се с докторима и медицинским сестрама. Нису могли да разумеју одакле му такав диван смисао за хумор. Један од доктора му је рекао: „Мет, да сам ја у твојој кожи, навукао бих завесе, покрио се преко главе и свакоме бих рекао да бежи.“

У фебруару 1998. била је једна од задњих прилика када је Мет поново дошао кући из болнице. Био је тако узбуђен зато што је жив и код куће да је, чим је ушао на врата, рекао: „Тако сам срећан! Хајде да се помолимо.“ Затим је изразио своју срећу Јехови у молитви. На крају је два месеца касније, 19. априла, умро од рака.

Раније, снимљен интервју с Метом био је пуштен за време једног састанка Јеховиних сведока у месној Дворани Краљевства. Био је упитан: „Шта би рекао онима од нас који су донекле здрави у вези с нашом службом и хришћанским састанцима?“

Мет је одговорио: „Сада учини оно што можеш... Никада не знаш шта може да се догоди... Али шта год да се догоди, никада немој престати да сведочиш о Јехови.“