Гледиште Библије

Хоће ли наш свет уништити нека свемирска катастрофа?

ДАНА 12. марта 1998, на првим страницама новина, ТВ екранима и на сајтовима Интернета широм света, ширила се злокобна вест: „Астероид ширине 1,5 километара на курсу на ком једва да ће промашити Земљу.“ Научници и лаици су похрлили да утврде стварну опасност. Астрономи су убрзо закључили да је могућност удара једнака нули.

Међутим, усред тог метежа, људи су постали свесни нечег новог. „Најнеобичнија ствар у вези с том лажном узбуном могло би бити то што, колико год да је она била застрашујућа, многи су је прихватили као да и није неко велико изненађење“, писало је у часопису U.S.News & World Report. „Гледиште да би требало да са Земље држимо на оку више таквих објеката — и да планирамо да учинимо нешто у вези с њима — било би чудно пре десет или више година, али сада научници, па чак и неки политичари, мисле да је та опасност, иако мала, ипак реална.“

Неки астрономи верују да око 2 000 небеских објеката, довољно великих да изазову глобалну катастрофу, јуре путањама које или пресецају земљину орбиту или јој се веома приближавају. Чак и ако неки од њих, релативно мањи, удари у земљу, кажу истраживачи, експлозија би била равна снази истовремене експлозије више нуклеарних оружја. Последице таквог удара биле би катастрофалне по нашу планету и њене становнике, људе, али и животиње.

Једно мишљење које се обично занемарује у тако суморним предвиђањима и прорачунима јесте мишљење Створитеља свемира, Јехове Бога (Псалам 8:4; Пословице 8:27, 28). Он је у Библији јасно објавио своју вољу и намеру за земљу и људску врсту. Хоће ли он дозволити да нека свемирска катастрофа уништи наш свет?

Свемир под божанском контролом

Пошто је Јехова свемоћни Створитељ свемира, разумно је закључити да је он способан да потпуно контролише силе које управљају небеским телима. Мудри краљ Соломон је рекао да је Јехова „разумом небо утврдио“ (Пословице 3:19). Пророк Јеремија је изјавио да је Бог „својим... разбором небо разапео“ (Јеремија 51:15).

Јехова је покренуо законе и силе које стоје иза кретања небеских тела, укључујући и звезде, планете, комете и астероиде (Исаија 40:26). Међутим, изгледа да он дозвољава да звезде и планете пролазе кроз своје природне циклусе метафоричког рођења, живота и смрти, без његовог сталног интервенисања. У то спадају и неки страховити судари небеских тела. Један новији пример је судар из јула 1994, када су фрагменти комете Шумејкер-Леви 9 треснули у планету Јупитер.

Постоје геолошки докази о ударима великих стена из свемира у земљу, у предљудској историји. Али хоће ли се тако нешто икада догодити на нашој насељеној планети? Шта би се, на пример, догодило да један астероид ширине 1,5 километара удари у земљу? Астроном Џек Хилс предвиђа да би његов удар ослободио на милионе пута више енергије него што је то учинила бомба која је Хирошиму сравнила са земљом. Ако би ударио у океан, таласи који би настали услед тога потопили би обале. „Тамо где су се некада налазили градови“, каже Хилс, „остале би само муљевите обале.“ Најгори сценарио предвиђа потпуно уништење људске врсте. Како се ова прогноза судњег дана уклапа у намеру коју наш Створитељ има за земљу? Библија показује да ова планета има посебно место у Јеховиној намери.

Наша Земља — начињена са сврхом

Што се тиче наше планете, псалмиста изјављује: „Небо је небо Господње [’Јеховино‘, NW], а земљу је синовима човечјим дао“ (Псалам 115:16). Исаија описује Јехову као онога „који је саздао земљу... и утврдио [је], и није је створио напразно, него је начинио да се на њој настава“ (Исаија 45:18, ДК). Земља је наслеђе које је Јехова оставио човечанству. И пошто наш Створитељ има на уму вечну будућност за богобојазне људе, земља ће остати заувек као њихов трајни дом. Псалам 104:5 нас уверава: „[Јехова је] утврдио... земљу на темељима њеним, и она се никад поместити неће.“

Истина, Бог је дозволио да се на нашој планети догоде неке велике катастрофе, које су довеле до смрти великог броја људи. Неке од тих катастрофа — као што су ратови, глади и епидемије — у целости или делимично, проузроковане су људском похлепом, лудошћу и окрутношћу (Проповедник 8:9). Друге — као што су земљотреси, ерупције вулкана, поплаве и олује — проузроковале су природне појаве које човечанство не разуме у потпуности. Супротно Божјој првобитној намери, људи више нису савршени; грешни су. Као последица тога, ми, као појединци, не можемо сада рачунати на божанску заштиту од такозваних природних катастрофа.

Међутим, Јехова ни у ком случају није дозволио да се појави озбиљна претња опстанку човека на земљи. Од стварања човека, потврђена историја не бележи ниједан случај природне катастрофе која би запретила постојању читавог човечанства.a

Опстанак људске врсте загарантован

Од почетка људске историје, намера нашег Створитеља у вези с људима била је да ’напуне земљу, и владају њом‘ (Постање 1:28; 9:1). Он је обећао да ће ’праведници држати земљу и довека у [„на“, ДК] њој остати‘ (Псалам 37:9, 11, 22, 29). У погледу својих обећања, Јехова потврђује: „Намјера моја стоји и учинићу све што ми је воља“ (Исаија 46:10, ДК; 55:11; Псалам 135:6).

Библија не искључује у потпуности могућност земаљске катастрофе мањих размера узроковане свемирским појавама. Међутим, можемо мирно спавати, сигурни да Јехова неће дозволити никаквој свемирској катастрофи да осујети његову објављену намеру за земљу и човечанство. На темељу библијских обећања, можемо бити сигурни да ће наша планета вечно остати погодна за живот — да, она ће бити дом човечанства до у недоглед! (Проповједник 1:4, ДК; 2. Петрова 3:13).

[Фуснота]