Колико је токсичан ваш дом?

НЕДАВНА студија спроведена међу више од 3 000 људи у Сједињеним Државама и Канади, према часопису Scientific American, показала је да ће „већина грађана врло вероватно имати највећи контакт с потенцијално токсичним загађивачима... унутар места које они обично сматрају у принципу незагађеним, као што су куће, канцеларије и аутомобили“. Главни извори загађења ваздуха у кућама била су испарења која потичу из уобичајених производа као што су средства за чишћење, растеривачи мољаца, грађевински материјали, горива, собни дезодоранси и дезинфекциона средства, као и хемикалије из одеће са хемијског чишћења и нових синтетичких материјала за тапацирање.

„Свемирски грип“, болест коју су доживљавали астронаути док није био пронађен узрок, био је проузрокован таквим испарењима. Таква испарења откривате кад седите у новом аутомобилу или кад шетате поред полица са производима за чишћење у неком супермаркету, иако су они у херметички затвореној амбалажи. Тако када је кућа добро затворена да не би продрла, рецимо, зимска хладноћа, гасна испарења од разних хемикалија могу допринети нивоу унутрашњег загађења који далеко надмашује спољње загађење.

Деца, нарочито она која су тек проходала, највише су изложена унутрашњим загађивачима, каже канадски Medical Post. Она су ближе поду него одрасли људи; дишу брже од одраслих; проводе скоро 90 посто времена унутра; и због тога што њихови органи још нису сазрели, њихова тела су осетљивија на токсине. Она гутањем апсорбују око 40 посто олова, док одрасли апсорбују око 10 посто.

Одржати уравнотежен став

Због тога што је садашња генерација људи доживела ниво излагања хемикалијама који је без преседана, постоји још много тога што треба научити о ефектима, тако да научници остају опрезни. Излагање хемикалијама не повећава аутоматски спектар канцера или смртних случајева. И стварно, изгледа да већина људи прилично добро с тим излази на крај, захваљујући Створитељу дивног људског тела (Псалам 139:14). Ипак, разумне мере предострожности морају да се предузму, нарочито ако имамо редован контакт с потенцијално отровним хемикалијама.

Књига Chemical Alert! каже да су „неке хемикалије токсичне у том смислу да ремете равнотежу [телесних] процеса и тиме стварају нејасне симптоме који најбоље могу да се опишу тиме да се човек једноставно не осећа добро“. Смањење нашег излагања потенцијално штетним хемикалијама не захтева безусловно велике промене у начину живота, већ само незнатне измене у нашој свакодневној рутини. Молимо, запазите неке од предлога у оквиру на 8. страни. Неки од њих би могли да вам буду од користи.

Осим предузимања разумних мера предострожности с хемикалијама, себи помажемо и када избегавамо да будемо претерано забринути, нарочито у погледу ствари над којима немамо контролу. „Мирно срце живот јесте телу“, каже Библија у Пословицама 14:30.

Међутим, многи људи стварно пате и оболевају, понекад чак смртно, због хемијских токсина.a Попут милиона људи који данас пате од толико других узрока, они који су погођени болестима које су повезане с хемикалијама имају сваки разлог да гледају у будућност, јер ускоро ће земља бити очишћена од токсина који шкоде њеним становницима. Чак и отровне мисли, заједно с онима који их гаје, биће ствар прошлости, као што ће показати закључни чланак у овој серији.

[Фуснота]

[Оквир на 8. страни]

За здравији, безбеднији дом

Смањење вашег излагања потенцијалним токсинима често захтева само незнатне измене у начину живота. Ево неких предлога за које можете установити да су од помоћи. (За додатне, специфичније детаље, саветујемо вам да погледате у вашој локалној библиотеци.)

1. Настојте да складиштите већину хемикалија које испаравају тамо где неће загађивати ваздух у вашој кући. У те хемикалије спадају формалдехиди и производи који садрже испарљиве растворе, као што су фарба, фирнајз, лепкови, пестициди и раствори за чишћење. Испарљиви петролејски производи испуштају токсичне паре. У ову групу спада бензол, за који је познато да у већим концентрацијама у дужем периоду проузрокује канцер, урођене мане и друге репродуктивне штете.

2. Имајте добру вентилацију у свим собама, укључујући и купатило. Туширање проузрокује испарења неких адитива који могу бити у води. То може водити до пораста хлора и чак хлороформа.

3. Обришите ноге пре него што уђете у кућу. Тај једноставан чин, каже Scientific American, може смањити количину олова у једном обичном тепиху за шест чинилаца. Он такође смањује пестициде, од којих неки брзо пропадају кад су напољу на сунчевој светлости, али могу трајати годинама у теписима. Једна друга опција, која је устаљен обичај у неким деловима света, јесте изување. Добар усисивач, по могућству с ротирајућом четком, може такође смањити загађење у теписима.

4. Ако прскате собу пестицидима, склоните играчке из те собе бар на две недеље, чак и ако на етикети производа можда пише да је соба безбедна за само пар сати после третмана. Научници су недавно открили да извесне пластике и пене које се налазе у играчкама дословно упијају остатке пестицида као сунђер. Деца ће апсорбовати токсине путем коже и уста.

5. Сведите употребу пестицида на најмању могућу меру. У својој књизи Since Silent Spring, Франк Грејем Мл. пише да пестициди „имају своје место у кући и башти, али кампање за продају уверавају просечног власника куће из предграђа да мора да држи при руци арсенал хемикалија довољан да се одбије напад афричких скакаваца“.

6. Уклоните оловну фарбу која се љушти са свих површина и замените је безоловном фарбом. Не дозволите деци да се играју у прљавштини загађеној оловном фарбом. Ако сумњате на олово у водоводним цевима, треба пустити да вода из славине за хладну воду кратко тече све до осетне промене у температури воде, а вода из славине за врућу воду не треба да се користи за пиће (Environmental Poisons in Our Food).

[Слика на 9. страни]

Деца која су тек проходала највише су изложена унутрашњим загађивачима