Поплава хемикалија људске производње

ОВАЈ би се век с правом могао назвати век хемије. Хемијска једињења људске производње мењају наш живот. Наши домови, канцеларије и фабрике пуни су аеросола, вештачких заслађивача, козметике, боја, мастила, фарби, пестицида, фармацеутских производа, пластике, супстанци за хлађење, синтетичких тканина — списак би могао испунити књиге и књиге.

Да би се задовољила светска потражња за тим производима, годишња светска производња хемикалија, према Светској здравственој организацији (СЗО), креће се до отприлике 1,5 билиона америчких долара. СЗО извештава да се сада на тржишту налази око 100 000 хемикалија и да се сваке године додаје од 1 000 до 2 000 нових.

Међутим, ова поплава хемикалија доводи до питања у погледу тога како оне утичу на околину, као и на наше здравље. Јасно је да пловимо неистраженим водама. „Сви смо ми део једне експерименталне генерације, а потпуни ефекти неће бити познати ни у деценијама које следе“, казала је једна лекарка.

Више хемикалија, више ризика?

Људи који су најчешће погођени хемијским загађивачима, примећује СЗО, јесу „сиромашни, неписмени људи с мало или нимало приступа одговарајућем обучавању или основним информацијама о ризицима које са собом носе хемикалије којима су свакодневно изложени, било директно или индиректно“. То је нарочито случај с пестицидима. Али, хемикалије утичу на све нас.

Око 20 посто бунара у Калифорнији, каже књига A Green History of the World, има нивое загађења, укључујући и пестициде, изнад званичних граница безбедности. „На Флориди“, додаје та књига, „1 000 бунара је затворено због контаминације; у Мађарској 773 града и села имају воду која није за пиће, у Британији десет посто извора воде је загађено изнад граница безбедности Светске здравствене организације, а у неким деловима како Британије тако и Сједињених Држава вода из славине се не сме давати новорођенчади због високих нивоа нитрата.“

Жива је још једна корисна али потенцијално отровна хемикалија. Она доспева у околину из извора који могу бити од индустријских димњака до милијарди флуоресцентних лампи. Слично томе, олово се може наћи у многим производима, од горива до фарбе. Али као и жива, оно може бити отровно, нарочито за децу. Излагање издувним гасовима који садрже олово може код просечног детета смањити „IQ и за четири јединице“, каже један извештај из Каира, у Египту.

Према Програму Уједињених нација за околину, сваке године око 100 тона живе, 3 800 тона олова, 3 600 тона фосфата, и 60 000 тона детерџената доспева у Средоземно море као последица људских активности. Разумљиво је што је то море у кризи. Али оно није усамљен случај. У ствари, Уједињене нације су 1998. прогласиле Међународном годином океана. Широм света, сви океани су у невољи, нарочито због загађења.

Премда нам хемијска технологија даје многе корисне производе, ми многе од њих користимо и ослобађамо их се уз знатну цену по околину. Јесмо ли ми, као што је један новински колумниста недавно рекао, направили од себе „таоце напретка“?

[Оквир на 4. страни]

Хемикалије и хемијске реакције

Израз „хемикалија“ примењује се на све основне супстанције које сачињавају свет око нас, укључујући преко стотину основних елемената, као што су гвожђе, олово, жива, угљеник, кисеоник, азот. Хемијска једињења, или комбинације различитих елемената, укључују ствари као што су вода, киселине, соли и алкохол. Многа од тих једињења налазе се у природи.

„Хемијска реакција“ се дефинише као „процес у коме се једна супстанција хемијски претвара у другу“. Ватра је хемијска реакција; она претвара једну запаљиву супстанцију — папир, бензин, водоник и тако даље — у потпуно другачију супстанцију или супстанције. Многе хемијске реакције одвијају се непрестано, како око нас тако и у нама.

[Слика на 3. страни]

Сиромашни најчешће трпе услед хемијских загађивача