Од наших читалаца

Крај сиромаштва Хвала вам пуно за серију чланака „Ближи се крај сиромаштву“ из Пробудите се! од 8. јуна 1998. Она је заиста јасно разложила ствари и помогла ми да постанем свестан свог приговарачког става. Незапослен сам и имам малу уштеђевину. Мислио сам да сам сиромашан. Тешко да је тако! Овај чланак показује да има неких који су у горој ситуацији од мене. Требало би да будем захвалан за оно што већ имам — храну, одећу, добро здравље и, што је најважније, Јехову. Тако се радујем што ће сиромаштву доћи крај. Одлучан сам да наставим тежити за Јеховиним Краљевством и да престанем да се жалим.

Ч. В., Нови Зеланд

Целибат Већ неколико година читам ваше часописе. Морам да протестујем против вашег једностраног извештавања о доктринама католичке цркве у чланку „Гледиште Библије: да ли је целибат захтев за хришћанске слуге?“ (8. јун 1998). У католичкој цркви нема „обавезног целибата“! Постоји само добровољно изабран целибат који је предуслов за одређену службу. Ко год тврди да је био присиљен на целибат лаже.

Р. Г., Немачка

Верујемо да постоји значајна разлика између фразе обавезни целибат и гледишта да су људи присиљени на целибат. Ако, на пример, нека фирма уведе правило облачења и запошљава само оне који пристају да га се придржавају, а отпушта оне који га прекрше, онда се може рећи да је та фирма увела „обавезно“ правило облачења. Слично томе, поштено је рећи да међу католичким свештенством постоји „обавезни целибат“. Међутим, наш чланак углавном указује на недостатак библијске основе за увођење целибата као предуслова за хришћанске слуге (1. Тимотеју 3:2). Чланак није критиковао оне који су изабрали самаштво као начин живота, већ је приметио да је то „постало... награђујући и духовно задовољавајући начин живота за неке“. (Редакција)

Мој избор између два оца Упознао сам истину из Божје речи од једног школског друга када сам имао 14 година. Моји родитељи, а посебно отац, противили су се мом проучавању. На срећу, он никада није остварио своје претње да ће ме избацити из куће. Истрајао сам и крштен сам пре пет година. Као и брат из овог чланка (8. јун 1998), надам се да ће једног дана моји родитељи делити са мном наду у живот у Јеховином праведном новом свету.

В. С. Л., Бразил

Када сам прочитала овај чланак, сузе су ми наврле на очи. Мој отац је велики противник мојим веровањима. Иако повремено можемо разумно разговарати, кад год се помене Библија или Јеховини сведоци, страхујем од његових излива гнева. Неколико пута ме је физички напао. Али, овај чланак ми је пружио срдачно охрабрење да останем постојана, чак и упркос таквом притиску.

И. Х., Немачка

Овај чланак ме је дубоко дирнуо. Пошто сам одрасла у религиозно раздељеној породици, могу разумети емоционалну патњу тог младића који је био присиљен да направи тако тежак избор.

А. М., Италија

Фибромијалгија Хвала вам пуно за чланак „Фибромијалгија — разумети је и живети с њом“ (8. јун 1998). Већ шест година болујем од фибромијалгије. Овај чланак је темељит и тачан. А и стихови у оквиру су ме много охрабрили.

Н. М., Сједињене Државе

Овај чланак је наишао на велик одзив. Надамо се да ћемо у неком будућем издању објавити више коментара. (Редакција)