Осврт на ужасну прошлост ропства

ОДМАХ на обали афричке земље Сенегал, у близини Дакара налази се Ил де Горе. Триста и дванаест година, све до 1848, ово острво је служило као центар цватуће трговине људским душама. Архива француске луке Нант показује да је преко те луке само између 1763. и 1775, продато преко 103 000 робова из Гореа.

Данас, у просеку 200 посетилаца дневно обиђе Мезон де Есклав, тј. Музеј куће робова. Водич Жозеф Нђаи је испричао о неким ужасима које су преживљавале беспомоћне жртве: „Наши преци су били депортовани, породице им раздвојене, жигосани као што се жигоше стока.“ Читаве породице долазиле су у ланцима. „Мајка је могла отићи за Америку, отац за Бразил, деца на Антиле“, испричао је водич.

„Након што су били извагани“, објаснио је Нђаи, „мушкарци су процењивани по свом годишту и пореклу, где су се одређене етничке групе цениле због своје издржљивости или своје плодности. Јорубљанин је, примера ради, био цењен као ’пастув‘.“

Неисхрањени робови су товљени попут гусака пре него што би се јавно продали. Трговци робљем су изабирали младе жене за своја сексуална задовољства сваке ноћи. Бунтовни робови су вешани за грудни појас, уместо за врат, како би патња дуже трајала.

Папа Јован Павле II посетио је Гореу 1992. The New York Times је известио да се „он извињава за трговину робљем, тражећи опроштај за све који су у томе учествовали, укључујући и католичке мисионаре који су окове Африке прихватили као нормалну ствар“.

Међутим, нису сви вољни да признају шта се догађало. Две и по године пре него што су у Нанту ископани записи, један француски језуит је тврдио да је у Гореу за годину дана било продато само 200 до 500 робова. До сада, приметио је господин Нђаи: „Свет није схватио нити ће икада схватити енормност овог зла.“

[Извори слика на 31. страни]

Gianni Dagli Orti/Corbis

Yann Arthus-Bertrand/Corbis

Reproduced from DESPOTISM —A Pictorial History of Tyranny