Деца у кризи

„Уколико се не буде улагало у децу, сви најосновнији дугорочни проблеми човечанства остаће основни дугорочни проблеми“ (Фонд Уједињених нација за децу).

ДЕЦА у целом свету су у кризи. Уверљиви докази размера ове трагедије представљени су на Светском конгресу против комерцијалног сексуалног искоришћавања деце одржаном у Стокхолму, у Шведској, 1996. године, на којем су били представници 130 земаља. На пример, било је документовано да у многим деловима света постоје милиони девојчица, од којих неке имају само десет година, које су присиљене да раде као проститутке.

Аустралијски Melbourne University Law Review приметио је да се таква присилна проституција назива „једним од најгорих савремених облика ропства“. Након година физичког, менталног и емоционалног малтретирања, ове девојчице су осакаћене за живот. У многим случајевима, те девојчице подносе ову бруталност само зато што желе да једу како би преживеле. Други избор је смрт услед глади. Нажалост, многу од ове сирочади на проституцију су принудили њихови сиромашни родитељи, који су их продали за новац.

Оно што још доприноси овој очигледној трагедији за децу јесте питање дечјег рада о којем се често жестоко расправља. У Азији, Јужној Америци и на другим местима, као и у неким заједницама имиграната у Сједињеним Државама, деца која имају чак само пет година принуђена су на оно што се може назвати „ропски рад“. Она као неки мали роботи раде у ужасним условима који уништавају њихова млада тела и умове. Већина њих нема ни образовање, ни родитељску љубав, ни кућу у којој би се осећала сигурно, ни играчке, ни паркове у којима би се играла. Многу децу бесомучно искоришћавају њихови родитељи.

Деца-војници и сиротишта

Оно што трагедију чини још већом јесте све веће коришћење деце-војника у герили. Деца се можда киднапују или купују на пијацама робова и онда се систематски уче да буду брутална, понекад тако што се изложе посматрању убиства. Некој деци се чак нареди да убију своје родитеље или да узму дрогу како би им се повећао нагон за убијањем.

Следи један пример ефеката испирања мозга које се врши на хиљадама деце-војника у Африци. Овај језиви разговор спроведен је између социјалног радника и дечака-војника који је очигледно покушавао да сачува оно што је остало од његове безазлености:

„Да ли си убијао? ’Не.‘

Да ли си имао пушку? ’Да.‘

Да ли си нишанио с њом? ’Да.‘

Да ли си пуцао из ње? ’Да.‘

И шта се десило? ’Они су само падали.‘“

Неки од ових младих људи јесу мало више од деце кад човек погледа на војнике који имају шест и више година. Извештава се да је још 1988. у свету било око 200 000 деце-војника.

Каже се да је између 1988. и 1992, у неком сиротишту у једној азијској земљи било издвојено 550 деце, махом девојчица, да би умрло од глади. Једна докторка извештава: „Та сирочад нису имала пилуле за ублажавање бола. Чак и док су лежала и умирала, она су се играла на кревету.“

А како је у Европи? Једна земља је била уздрмана откривањем једног међународног круга за дечју порнографију који је отимао девојчице за сексуално искоришћавање. Неке несрећне девојчице биле су убијене или остављене да умру од глади.

Ови извештаји сигурно показују да многе земље имају стварни проблем са злостављањем и искоришћавањем деце. Али да ли је претерано рећи да је то светски проблем? Следећи чланак одговориће на ово питање.

[Слика на 4. страни]

Дете-војник из Либерије

[Извор]

John Gunston/Sipa Press

[Слика на 4. страни]

У једној циглани у Колумбији, деца служе као људска колица

[Извор]

UN PHOTO 148000/Jean Pierre Laffont

[Извор слике на 3. страни]

FAO photo/F. Botts