Поглед у свет

Проблеми с очувањем мира

„Пре једну деценију, мировне мисије УН биле су толико поштоване да су заједнички награђене Нобеловом наградом за мир“, изјавиле су новине из Торонта, The Globe and Mail. „Сада чланови мировних мисија — цивили, полицајци и војници — жању презир колико и честитке.“ Откуд та промена? „Кључни проблем је природа савремених сукоба. Већину данашњих ратова не воде добро организоване војске с јасним циљевима и доктринама, већ фракције и ратни диктатори који као плаћенике регрутују тинејџере. Они се боре за преузимање контроле над државом, не између држава“, каже Globe. Као резултат, додају новине, „уместо надгледања формалних прекида ватре између нација“, мировне снаге Уједињених нација се „налазе између зараћених фракција чији су циљеви — понекад чак и њихове командне структуре — нејасни, и чије се тежње за миром могу довести под сумњу“.

Нови кредо уноси насиље у спорт

Према француском часопису L‵Express, Француска фудбалска федерација је у сезони 1997/98, покренула рекордни број од 20 825 дисциплинских поступака, док су се насилни инциденти знатно повећали и у другим спортовима. Откуд толико насиља? Према истраживачу Ришару Фистеу, један разлог је „потреба за победом. Када је новац изнад престижа, када се резултат истиче испред задовољства учествовања, онда се подразумева да је све дозвољено“. Фисте каже да такво понашање, које очигледно пролази некажњено када га испољавају они који служе као узори, изгледа оправдава насиље у очима младих и охрабрује их да га опонашају.

Голубови писмоноше још увек на задатку

Полицијско одељење у индијској држави Ориса поседује софистицирану комуникацијску мрежу, па ипак још увек није опозвало своје „голубије крило“, корпус од 800 голубова, извештава The Indian Express. Према господину Б. Б. Панди, генералном директору полиције у Ориси, голубови су спасавали животе током поплава и циклона у протеклих 50 година и још увек су практични када затаје бежичне комуникације. Када су, на пример, 1982. поплаве опустошиле град Банки, голубови су били једина веза између града и обласног штаба у Кутаку. Прва група је полетела из Орисе 1946, с белгијском сортом голуба писмоноше, који је способан да лети нон-стоп 800 километара, при брзини од 80 до 90 километара на час. Птице, чији животни век износи 15 до 20 година, сада се чувају у три центра, под будним оком 34 полицајца. Господин Панда је изјавио да „голубови могу изгледати архаично у време мобилних телефона, али они настављају с лојалном службом држави“.

Деци недостаје школовање

Општа повеља о људским правима, усвојена на Генералној скупштини Уједињених нација 1948, дефинисала је фундаментално право на образовање. Иако су учињени многи напори вредни похвале, далеко од тога да је овај циљ постигнут. „Педесет година после усвајања Опште повеље о људским правима, још увек је било више од 130 милиона деце која нису похађала наставу основних школа“, извештава немачки недељник Allgemeine Zeitung Mainz. „То значи да 20 посто деце у свету није добило основно образовање.“ Према Рајнхарду Шлагинтвајту, директору Дечјег фонда Уједињених нација у Немачкој, требаће око 7 милијарди долара да би сва деца широм света похађала основну школу. Ово је далеко мања свота новца од оне која се сваке године у Европи потроши на сладолед, или од износа који се годишње потроши на козметику у Сједињеним Државама, и само делић трошкова за светско наоружање.

Азијска склоност ка катастрофама

„Од десет великих светских катастрофа у прошлој години, шест је погодило Азију, односећи 27 000 живота и наносећи штету од 38 милијарди америчких долара“, бележи South China Morning Post. Ово укључује опустошујуће поплаве у Бангладешу и Кини и индонежанске шумске пожаре чији се дим ширио попут сумаглице и у суседне земље. „Азију погађа више природних катастрофа него било који други део света“, каже Економска и социјална комисија Уједињених нација за Азију и Пацифик. „Смањење ризика од катастрофа, нарочито у Азији, постаће један од главних изазова 21. века.“

Зашто не можете голицати сами себе

„Голицање на добро одређеном месту може учинити да се и одрасли осећају беспомоћно. Али и најосетљивије жртве могу одахнути када сазнају да не могу голицати сами себе“, изјављује The Economist. Зашто не могу? Према недавним истраживањима, одговор лежи у малом мозгу, делу мозга који координира моторним функцијама. Истраживачи верују да мали мозак не само што координира функцијама већ је укључен и у одређивање реакција на чулне надражаје. Тако, када људи покушавају да голицају сами себе, мали мозак очекује тај надражај и потискује га. Када их голица неко други, стимуланс се не поклапа са очекивањем малог мозга и надражај није потиснут. The New York Times је у једном сличном чланку овако свео ствари: „Мозак може одредити који су надражаји голицања проузроковани сопственим деловањем, те им даје мањи приоритет, како би могао бити пријемљивији за надражаје из спољних извора који могу бити важнији.“

Наследник Морзеове азбуке

Морзеова азбука, измишљена 1832, „одиграла је неизрециву улогу у развоју трговине и саме историје“, признаје Роџер Коен из агенције Уједињених нација за регулисање светске пловидбе. Била је међународни стандард који су користили бродови у безизлазним ситуацијама још од 1912. године када је Titanic сигнализирао SOS — три тачке, три цртице, три тачке — каже The Toronto Star. Али од 1. фебруара 1999, Међународна организација за поморство је увела нови сателитски систем, који ће по притиску „црвеног дугмета“ на сателитском терминалу брода, аутоматски послати податке „мрежи спасилачких центара широм света“. Поред деветоцифреног идентификационог броја пловила, други послати подаци „могу укључивати време, позицију брода и врсту опасности — било неодређену, било једну од 12 категорија које се протежу од пожара преко потапања и извртања до пиратства“, каже Star. С носталгијом додаје: „Морзе је служио да свету саопшти неке од најбољих вести у историји. Послужио је за директан пренос прекида ватре у оба светска рата.“

Здравствени проблеми повезани са обућом

„Медицина сугерише да свака шеста особа има озбиљне проблеме са стопалима, који су често повезани са обућом“, извештава The Toronto Star. Болна колена и кукови, бол у крстима и главобоље, могу вам говорити да обратите пажњу на обућу коју носите. „Најважнија ствар коју треба запамтити јесте да се стопала могу разгазити, а не ципеле“, каже Star. „Не купујте обућу очекујући да ће се она прилагодити вашим стопалима. Ако вам нису удобне у радњи, не купујте их.“ Ципеле купујте после подне, јер „стопала углавном мало отекну током дана“ и „гледајте да ципела пре одговара ширини код прстију вашег стопала него пети“. Статистички гледано, жене имају већи проценат проблема и деформитета стопала. Сматра се да је то због тога што 90 посто њих „носи обућу која им је премала и претесна“ а и „високе штикле често воде до многих озбиљних деформитета стопала“. Новине додају: „Важно је запамтити да се бол појављује када је већ настало оштећење.“

Објављивање Библије у Кини

„Кина је у протекле две деценије објавила више од 20 милиона примерака Библије, која је постала једна од најпопуларнијих књига у земљи од почетка 1990-их“, каже новинска агенција Шинхуа. Према професору Фенг Јинјуану, са Института за светске религије при Кинеској академији друштвених наука, хришћани у Кини имају право куповине два примерка. Објављено је већ преко 20 различитих издања, „укључујући енглеска издања с кинеским преводима, издања на традиционалном кинеском и кинеском са поједностављеним словима, издања на језицима етничких мањина, у џепним и великим форматима“. Уз то је објављен и велики број књига с библијским причама, а очекује се да њихова продаја премаши продају Библија. „Библија је рангирана на 32. место на листи најутицајнијих књига у земљи од раних 1990-их“, наводи чланак, али „говорећи у начелу, религија врши много мањи утицај на Кинезе него на људе Запада.“