Поглед у свет

Целибат — зашто?

„Конфликт око целибата у Католичкој цркви један је од највећих изазова за свештенство“, извештава часопис Veja. „Године 1970, 10 000 свештеника је због брака напустило своје положаје. Данас их је 120 000 — 12 пута више. У Бразилу је број свештеника који су донели овакву одлуку у истом периоду порастао 20 пута.“ Упркос томе што се њихов аргумент не темељи на Писму, црквене вође у римокатолицизму заступају праксу целибата говорећи да он омогућава свештенику да „више пажње посвети Богу“ и да се концентрише на свој рад. „Међутим, прави аргумент за подупирање целибата нема никакве везе с духовношћу“, каже Veja. „На идеју се дошло у средњем веку како би се сачувала материјална добра цркве, спречавајући да потомци наследе земљу и друге поседе.“

Убијање мрежом

„Сваке године се површина светског океанског дна, већа од целе Канаде, излови мрежом“, тврди извештај у часопису The Globe and Mail. „Приликом мрежарења и багерисања, тешке мреже се вуку по морском дну и насумце убијају рибе и животиње које живе на дну, а важне су за океански ланац исхране. Многе врсте које рибари не лове исто се ухвате у мреже и убију.“ Истраживачи процењују да се „на сваког мрежом уловљеног рачића, у мреже ухвати и угине 10 или више малих иверака или младих бакалара“. Извештај каже да су сунђери, дагње и љускари скоро нестали с подручја морског дна преко којег се вуку мреже. Професор океанографије на Универзитету у Мејну, Лес Вотлинг, објашњава: „Не морате бити поморски биолог да бисте схватили да су ове методе рибарења погубне по морске животиње. Ништа што људи раде мору нема већи физички утицај.“ Упоређујући ово уништавање с крчењем шума на копну, биолози траже да се одређена подручја прогласе за морске резервате.

Хемикалије у играчкама

„Група хемикалија које се обично користе за омекшавање дечјих играчака садржи супстанце које су скоро 20 пута опасније него што се пре мислило“, извештавају новине из Лондона, The Independent. Истраживање у Холандији показује да су фталеини — омекшивачи тврде пластике, као што је поливинилхлорид — пронађени у гумама за јачање десни и другим играчкама које мала деца жваћу, и да се ове хемикалије лако ослобађају у пљувачку. Тестови су открили да велике дозе два позната фталеина „могу проузроковати рак јетре и бубрега, као и скупљање тестиса“. Чланак изјављује да су посебно мала деца изложена ризику због њихове „мале тежине, организма у развоју и потенцијалне дуготрајне изложености која их чини осетљивијима на хемикалије“. Британски научник, професор Џејмс Бриџис је износећи проблем пред Европску комисију, изразио посебну забринутост за „децу, која су смештена у неке институте, рецимо лоше опремљене центре за негу или болнице, пошто нагињу томе да жваћу играчке, јер немају шта друго да раде“. Шест држава је већ забранило те хемикалије за играчке и још четири се припремају да учине то исто.

Парохије без свештеника

Много католичких парохија у Италији — прецизније њих 3 800 — нема сталног парохијског свештеника, примећује анкета коју је спровео црквени Свештенички центар. То нису само парохије у изолованим сеоским подручјима. Према новинама La Repubblica, „’стални парохијски свештеник‘ често недостаје чак и у средње насељеним урбаним срединама (од једне до три хиљаде становника)“. Да би се прикрио недостатак, групе парохија су обично поверене једном свештенику или групи наименованих свештеника. „Али, на овај начин се“, објашњавају новине, „губи свакодневни и непосредни контакт парохијског свештеника с парохијанима и ... свештеници су присиљени да без даха трче од једног места до другог.“ Несташици се прилази на различите начине. Велики градови попут Рима унајмили су стране свештенике. Барем две италијанске парохије су сада додељене лаицима који не могу да држе мису и морају се ограничити на обављање причешћа или на извођење крштења у хитним случајевима.

Све више банкрота

„Америка је усред банкротне кризе“, каже амерички сенатор Чарлс Гресли. Од када су пре једног века донесени амерички закони о банкроту, неких 20 милиона Американаца је попунило формулар о личном банкроту, а више од пола њих је то урадило од 1985. године. До средине 1998, банкротни формулари су достигли врхунац од 1, 42 милиона у протеклих 12 месеци. Откуд тако повећане бројке? Према председнику Федералних резерви Сједињених Држава, Алену Гринспену, драматичан пораст банкрота се делимично може приписати променама у „ставовима према срамоти по питању одласка под стечај“. Каже се да је још један фактор „пораст културе задојене кредитима у којој је постало нормално да потрошачи носе све већи терет дугова “, каже The Wall Street Journal.

Одећа без воња?

„Већ две године текстилни стручњаци схватају важност биоактивне одеће, која се различито етикетира као антибактеријска ... или без воња“, износе француске новине Le Monde. Тржиште за антибактеријску одећу се шири. Овај материјал се углавном користио за прављење постељина док се сада исто тако користи за производњу чарапа и доњег рубља. Међутим, нису сви баш одушевљени ношењем одеће која садржи феноле и тешке метале који ометају нормалан рад бактерија, јер има пуно бактерија које су људима од користи. „Да би наша кожа своје функције обављала нормално, неопходни су јој сви њени природни гости“, примећује Le Monde. „Произвођачи антибактеријског текстила мораће да се суоче с правом дилемом“ — како да ограниче раст штетних бактерија, без убијања бактерија које су неопходне за борбу против инфекција.

Више брига око воде

„Наша вода за пиће не само што је пуна пестицида, већ изгледа да је исто тако пуна лекова“, каже New Scientist. Лекови доспевају из бројних извора. Нежељени медикаменти се понекад бацају у тоалет. Уз то, лекови се луче путем урина. „Између 30 и 90 посто већине антибиотика преписаних људима и животињама излучи се урином“, каже Бент Халин Соренсен с Данске краљевске школе фармације. Земљорадници су рутински користили животињски урин за ђубрење својих њива. Лекови који доспеју у околину могу бити у свом оригиналном облику или прерађени у људском организму; могу бити у реактивнијем и токсичнијем стању од првобитног, које је обично лакше растворљиво у води. Стивен Килен из Британске агенције за окружење каже: „Лекови су једна од малобројних група хемикалија у води које не контролишемо.“

Раст популације у америчким затворима

„Број затвореника у америчким затворима није у складу ни са каквом демократијом и чак је већи од броја који су имале неке од најтоталитарнијих влада“, примећује The Economist. „Прошле године је сваки 150. становник [Сједињених Држава] (укључујући и децу), био иза решетака.“ Стопа затворених је 20 пута већа него у Јапану, 6 пута него у Канади и 5 до 10 пута већа него у земљама Западне Европе. Број затвореника у Сједињеним Државама се од 1980. учетворостручио. Преко 400 000 сада затворених тамо је због трговине дрогом иако је број оних који злоупотребљавају дрогу остао непромењен од 1988. The Economist пита: „Без обзира да ли су затвори успешни или не у борби против криминала, колико ће Америка још дуго моћи да повећава стопу затварања?“

Коцкање с Армагедоном

Сваке недеље десетине људи у Британији се „клади на Армагедон“, извештава The Guardian. Анкета спроведена међу 1 001 одраслим је показала да 33 посто мисли да ће крај света доћи као последица светског рата, док 26 посто сматра да ће крај бити проузрокован глобалним загревањем. Други спекулишу да ће узрок бити судар са астероидом. У ствари, 59 посто анкетираних „сматра да имају веће шансе да доживе крај света него погодак на Државној лутрији“, каже The Guardian. Откуд ово спекулисање са Армагедоном? Људи су „вероватно инспирисани Миленијумом и осећајем како их окружује зла коб“, коментаришу новине.