Дунав — кад би само причати могао!

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ НЕМАЧКЕ

Већ век и по најчувенији Немци свих времена постојано — али слепо — зуре у Дунав. Како је то могуће? Баварски краљ Лудвиг I завршио је 1842. Валхалуa, мермерни храм у дорском стилу подигнут у част истакнутим преминулим Немцима.

С ПОГЛЕДОМ на Дунав, ова немачка дворана великана налази се на једној падини у близини Регенсбурга у Немачкој. Имитација је Партенона на Акропољу у Атини и садржи мноштво биста славних мушкараца и жена.

Окружење је сасвим одговарајуће. Ови принчеви, песници, уметници, политичари, научници и музичари — међу којима и истакнуте личности као што су Ајнштајн, Бетовен, Гете, Гутенберг, Кеплер и Лутер — добро су познавали Дунав. Многи од њих живели су на његовим обалама, прелазили преко његових вода или му певали хвале. Какву би причу Дунав могао да исприча — кад би само причати могао!

Више од обичне воде која тече

„Реке су за географе носиоци седимената и трговине“, пише историчар Норман Дејвис. Међутим, он запажа да су „за историчаре оне носиоци културе, идеја и понекад сукоба. Оне су као и сам живот“. Дунав тече кроз десет различитих земаља или дуж њихових граница. То су Немачка, Аустрија, Словачка, Мађарска, Хрватска, Југославија, Бугарска, Румунија, Молдавија и Украјина — тако да је и сам искусио нешто од њихове велике разноликости култура, идеја и сукоба. Не изненађује што су многе заједнице дуж Дунава одиграле главне улоге у европској, чак и светској, историји.

Узмите на пример, Беч, главни град Аустрије. Овај град с мноштвом опера, позоришта, музеја, историјских домова и библиотека, дуго је већ један од признатих културних центара света. Вековима је чувен по својим кафе-баровима и гостионицама. Бечки симфонијски оркестар сматра се једним од најбољих на свету. Бечки универзитет, основан 1365. најстарији је на немачком говорном подручју.

Што се тиче идеја, The New Encyclopædia Britannica назива Беч с почетка овог века „уносним расадником идеја које ће — на добро или лоше — обликовати савремени свет“. Међу особама на које су до неког степена утицале године проведене у њему, налазе се Теодор Херцл, оснивач ционизма; Сигмунд Фројд, отац психоанализе; и Адолф Хитлер, за кога није потребно додатно објашњење.

Раздвајање „цивилизације од варварства“

Дунав је „у древна времена, представљао једну значајну линију која је делила европско полуострво“, каже Норман Дејвис. Он објашњава: „Утврђен као граница Римског царства у првом веку A. D., латински Данувиус раздвајао је цивилизацију од варварства.“

Неколико градова што леже на Дунаву одиграло је главне улоге у историји Римског царства и касније, такозваног Светог римског царства. На пример, Братислава, културни центар у Словачкој и данас њен главни град, служила је као главни град Мађарске од 1526. до 1784. године. А величанствени замак који се уздизао неких 100 метара изнад Дунава, једно време је служио као резиденција аустријске краљевске породице. Када су француске и баварске трупе запретиле Бечу 1741, Марија Терезија, која је касније постала царица, побегла је тамо да би се заштитила.

Марија Терезија потицала је из династије Хабсбурговаца. Ова суверена династија — једна од највећих у Европи — добро је представљена бистама у Валхали.b Ова знаменита породица која се може пратити уназад до 10. века, достигла је врхунац своје моћи у 13. веку и на крају завладала великим делом Средње Европе — често помоћу стратешких бракова. Франц Фердинанд, наследник хабсбуршког престола убијен је у Сарајеву 1914, што је била искра која је запалила читав свет.

Крваве воде

Царства су долазила и одлазила, излажући Дунав сталним политичким променама. У 11. и 12. веку био је граница Византијског царства. Касније је већим делом свог тока, протицао кроз Отоманску империју пошто су градове на Дунаву, попут Београда и Будимпеште, окупирали Турци. Чак је и Беч безуспешно био опседан 1529. и поново 1683. године.

Није зато чудо што немачки аутор Вернер Хајдер каже: „Ниједна друга река у Европи не може се по свом историјском значају упоредити с Дунавом.“ Други аутор запажа да је он у прошлости служио као „главна маршрута упада с истока према Европи од стране Хуна, Татара, Монгола и Турака.“

И у недавним временима Дунав такође није имао мира од ратова. Аутор Вилијам Л. Шајрер пише: „У ноћи 28. фебруара [1941] немачка војска је прешла преко Дунава из Румуније и заузела стратешке позиције у Бугарској.“ Четири године касније, 1945. „Руси су, пошто су заузели Беч 13. априла, пошли уз Дунав, док је америчка трећа армија ишла низ реку њима у сусрет.“

Прича Дунава о културама и идејама често је била прича о борбама и његове воде су пречесто бивале замућене крвљу проливеном у ратовима. Али, његове воде су помућене и на један други начин.

Није више плав

Када је Јохан Штраус, мл. 1867. године компоновао валцер „На лепом плавом Дунаву“ воде су очигледно верно рефлектовале плаво, сунцем обасјано небо. А како је данас?

Од свог извора у Шварцвалду у Немачкој, Дунав вијуга југоисточно према Црном мору отприлике 2 850 километара. После Волге, он је по дужини друга река у Европи. Његов дренажни систем обухвата 817 000 квадратних километара. Међутим, изградња бране Габчиково која је део једног хидроелектричног пројекта смештеног на Дунаву између Беча и Будимпеште утицала је на околину. Према једном извору, брана је „проузроковала озбиљан пад нивоа подземних вода дуж Дунава, те је исушено хиљаде хектара шума и мочвара, а улов рибе смањен и до 80% у доњем току Дунава.“

Кад би могао да прича, данашњи Дунав би се вероватно устручавао да исприча како га је људско незнање и похлепа преокренуло и у злочинца и у жртву. Према руском листу Российская Газета, Дунав заједно с још три значајне реке које се уливају у Црно море, доприноси да Црно море буде „најзагађеније море на свету“. Исти лист говори за Црно море да је „подвргнуто суморној смрти“, запажајући да је у протеклих 30 година „постало одводни канал за пола Европе — депонија за велике количине фосфорних једињења, живе, инсектицида, нафте и других отровних отпадака“.

Каква је тужна прича задесила делту Дунава! Око Измаила у Украјини, тамо где се река улива у Црно море, еколошка штета је ужасна. Пеликани, некада типични за ову област, сада су ретки. Немачки часопис Geo каже да трајно очување те области и њене „богате разноликости биљног и животињског света... јесте испит за међународну контролу околине“.

Лепша прича на помолу

Године 1902. један нови становник стигао је у Тајлфинген, у градић смештен око 60 километара североисточно од горњег тока Дунава, на једној од његових притока. Тај становник била је Маргарета Демут. „Демут“ на немачком значи „понизност“. Због тога што је причала о блиском „златном веку“, локални становници су је ускоро назвали Златна Гретл. Кратко након тога, Тајлфинген је имао једну од првих скупштина Јеховиних сведока у Немачкој.

Године 1997, 21 687 Јеховиних сведока служило је у 258 скупштина у насељима око Дунава, који су у десет земаља уједињено проповедали ову исту поруку о Божјем успостављеном Краљевству.

Пошто је Бог одредио да Земља буде настањена и да траје заувек, и Дунав би слободно могао вечно да тече (Псалам 104:5; Исаија 45:18). Ако је тако, како је задовољавајуће што ће, након вековима дуге приче о несавршеним културама, промашајима у људским идејама и крвавим сукобима, ова река коначно моћи да исприча много пријатнију причу. Срећни и здрави људи који више неће бити разједињени границама или језиком, живеће на његовим обалама. Сви ће подићи своје гласове у хвали Великом Створитељу. И више неће бити потребе за Валхалом која одаје част мртвим људима, пошто ће сви достојни бити ускрснути (Јован 5:28, 29).

Помисао о таквој радости Дунава можда нас подсећа на Псалам 98:8, 9, који каже: „Нек пљескају реке... јер иде [Јехова] да земљи суди. Судиће он васељеној по правди а народима по правици.“ Замислите ту узбудљиву причу коју ће тада изнова прелепи плави Дунав, моћи да исприча!

[Фусноте]

[Оквир⁄Слике на странама 16, 17]

ДУЖ ДУНАВА

УЛМ, НЕМАЧКА

Алберт Ајнштајн, чија су научна открића обликовала недавну светску историју, рођен је 1879. у Улму. Каже се да је био „у своје време цењен као један од најкреативнијих умова у људској историји“

[Слика]

ВЕЛТЕНБУРГ, НЕМАЧКА

РЕГЕНСБУРГ, НЕМАЧКА

Астроном Кеплер умро је тамо 1630. дуго након што је преко Дунава у 12. веку направљен мост Штајнер брик (Камени мост) који је у то време сматран величанственом конструкцијом

МАУТХАУЗЕН, АУСТРИЈА

Ова мала заједница на Дунаву била је седиште нацистичког концентрационог логора. Међу десетинама хиљада људи затворених овде, били су и неки Јеховини сведоци, укључујући и Мартина Пецингера који је касније постао члан њиховог Водећег тела

[Слика]

БЕЧ, АУСТРИЈА

[Слика]

БРАТИСЛАВА, СЛОВАЧКА

[Извор]

Geopress/H. Armstrong Roberts

БЕОГРАД, ЈУГОСЛАВИЈА

The World Book Encyclopedia каже да је Београд искусио „политичке и војне сукобе“ који су трајали „стотине година“. Нападачке војске су „освајале и разарале Београд више од 30 пута“

НИКОПОЉ, БУГАРСКА

Овај град је био важно упориште након што га је византијски цар Ираклије основао 629. н. е. Ту је 1396. године, отомански султан Бајазит I поразио мађарског краља Сигисмунда чиме је започела петовековна владавина Турака

ЂУРЂУ, РУМУНИЈА

Румунска прва железничка пруга повезала је 1869. Ђурђу с њеним боље познатим суседом Букурештом, око 65 километара северно. Године 1954. мост на два нивоа са аутопутем и железничком пругом прешао је преко Дунава повезујући Румунију с Бугарском и са оптимизмом био назван Пријатељски мост

[Мапа]

(За комплетан текст, види публикацију)

НЕМАЧКА

Шварцвалд

Тајлфинген

Улм

Валтенбург

Регенсбург

Валхала

АУСТРИЈА

Маутхаузен

Беч

СЛОВАЧКА

Братислава

брана Габчиково

МАЂАРСКА

Будимпешта

ХРВАТСКА

ЈУГОСЛАВИЈА

Београд

БУГАРСКА

Никопољ

РУМУНИЈА

Ђурђу

Букурешт

МОЛДАВИЈА

УКРАЈИНА

Измаил

делта Дунава

ЦРНО МОРЕ

[Оквир⁄Слика на 18. страни]

БУДИМПЕШТА, МАЂАРСКА

Некада позната као краљица Дунава, Будимпешта се највећим делом састоји од Будима, на западној страни Дунава, и Пеште на источној. До 1900. Јевреји су чинили скоро четвртину становништва. Сачињавали су заједницу која је скоро тотално уништена током Другог светског рата.