Вољени панорама точак у Бечу

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРИЈЕ

ЖИВОПИСНИ град Беч простире се у првом плану, а у даљини се уздижу брда бечких шума. Сцена је тако савршено постављена да у ваздуху скоро можете чути веселе мелодије Штраусових валцера. Младић је намерно изабрао овај амбијент, али сада се бори да смири своје срце које снажно бије, јер жели да запроси своју драгу. Они се налазе 60 метара изнад земље. Откуд то? Он није прва, а сигурно неће бити ни задња особа која је због тако посебне прилике посетила вољени Рајсенрад у Бечу, то јест панорама точак.

Панорама точак који је смештен у једном великом парку у Бечу званом Пратер, већ више од 100 година је омиљено обележје града. ’Беч познајете једино ако сте га видели из панорама точка‘, наводи позивница која се налази на улазу у ову атракцију. Али његов животни век — дужи од било ког огромног панорама точка у свету — није био без потешкоћа. Како је настао овај челични колос? Како је преживео зуб времена?

Први панорама точак

Да бисмо ушли у траг историји овог панорама точка, морамо се вратити у 19. век, у доба индустријске револуције. Током тог времена, челик је постао омиљени индустријски материјал за градњу. Челичне конструкције смелих облика градиле су се у разним престоницама света — у Лондону је од челика и стакла изграђен Кристал Палас, у Бечу Палменхаус, а у Паризу Ајфелова кула. Међутим, град који је био најпознатији по овој врсти архитектуре био је Чикаго, и тамо је, поводом Светског сајма 1893, амерички инжењер Џорџ Ферис изградио први панорама точак.

Ферисов сензационални точак имао је пречник од 76 метара и носио је 36 кабина, а свака је увис могла да понесе по 40 путника да би 20 величанствених минута разгледали Чикаго и његову околину. За многе посетиоце сајма, то је била атракција која је најдуже остала у сећању. Али панорама точак из Чикага на крају је изгубио своју необичност и након што је два пута био премештен, 1906. је претворен у старо гвожђе. Међутим, идеја о панорама точку већ је почела да потпаљује машту на другим местима.

Панорама точак долази у Беч

Нема сумње да је ентузијазам за панорама точак из Чикага у мислима инжењера и пензионисаног британског морнаричког официра Волтера Басета био јако велики. Године 1894. он је започео с пројектовањем великог точка који је подигнут у Ерлс Корту у Лондону, а касније је направио и друге точкове у Блекпулу у Енглеској и у Паризу. У међувремену, менаџер из Беча, Габор Штајнер, био је у потрази за новим атракцијама за Беч. Једног дана је представник Волтера Басета предложио Штајнеру да се уортаче и да у Бечу подигну панорама точак. Брзо су утаначили договор и било је пронађено земљиште за нову сензацију из Енглеске. Али како је било с добијањем грађевинске дозволе?

Када је Штајнер однео своје планове за изградњу на увид у општину, један службеник их је погледао, па онда погледао Штајнера и онда опет планове. Затим је махнуо главом и упитао га: „Је л’ ви господине директоре стварно мислите да ћете наћи некога ко ће вам дозволити да саградите ово чудовиште и ко ће прихватити одговорност за то?“ Штајнер се бранио: „Али точкови попут овога постоје у Лондону и Блекпулу, и раде без икаквих проблема!“ Службеник се није дао убедити. „Енглези могу да раде шта хоће“, одговорио је, „али ја своју главу нећу да стављам у торбу.“ Одважан, Штајнер је истрајао и на крају је добио дозволу за градњу.

Подизање те џиновске челичне конструкције само по себи било је сензационално. Знатижељни посматрачи сваки дан су се окупљали на градилишту како би размењивали мишљење о напретку изградње. Изградња је завршена после само осам месеци. Дана 21. јуна 1897, жена енглеског амбасадора на бечком двору, лејди Хорас Рамболд, извела је последње ударце чекићем. Неколико дана касније, панорама точак је пуштен у рад. Како се Штајнер касније присећао: „Сви су били одушевљени, а благајне су биле преплављене.“

Успони и падови панорама точка

Надвојвода Франц Фердинанд, несуђени наследник Аустро-Угарске круне, уживао је да с врха панорама точка посматра престоницу царства. Његово убиство јуна 1914 — што је било увод у Први светски рат — утицало је и на панорама точак. Не само што је остао без славног госта, већ је био и затворен за јавност када је постао војна осматрачница. Маја 1915, панорама точак је поново наставио с радом. Међутим, земља је у то време трпела несташицу челика, а панорама точак је тамо стајао упадљив, као да је само чекао да буде растављен! Точак је 1919. године био продат једном трговцу из Прага који је хтео да га растави у року од три месеца. Али, трошкови растављања компликоване конструкције надмашили би вредност гвожђа. Тако је већ славно обележје замало избегло ’смртну пресуду‘ и наставило је да забавља одушевљени народ.

Рат и колапс Аустро-Угарске монархије донели су Бечу велике промене. Економија се у 1930-им погоршала, а политичка ситуација је постала нестабилна. Штајнер, некада слављени човек, морао је да побегне да би спасао живот, јер је пореклом био Јеврејин. Па ипак, 1939. и 1940, панорама точак је провозао највише људи. Други светски рат, који је избио у међувремену, као да је код људи изазвао помаму за задовољством. Али септембра 1944, градом се проширила узнемиравајућа вест — панорама точак је у пламену! На оближњој висећој железници дошло је до кратког споја и избила је ватра која се проширила на панорама точак, уништивши шест кабина. Али најгоре је тек требало да дође.

Априла 1945, током последњих дана Другог светског рата, точак је опет захватила ватра. Овога пута изгорело је свих 30 кабина заједно са инсталацијама за управљање. Једина ствар која је остала била је нагорела челична конструкција точка. Али чак ни то није значило да је точку дошао крај. Док су после рата куће лежале порушене, панорама точак, иако само челични скелет, пркосно је стајао. Још једном је утврђено да би растављање било јако скупо. Да ли је постојало неко друго решење?

Да! Још једном је обновљен, премда је из безбедносних разлога замењена свака друга кабина. Од маја 1947. па све до данас он наставља да се окреће, лагано носећи горе-доле своје одушевљене путнике. И филмови су, као што је Трећи човек са својом незаборавном музичком темом одсвираном на цитри, учинили да панорама точак постане чувен далеко изван Беча.

Бечки панорама точак је преживео, док су они који су првобитно подигнути у Чикагу, Лондону, Блекпулу и Паризу сви отишли у старо гвожђе. Он остаје сведок снажне жеље послератне генерације за обновом и постао је симбол Беча. Ако икада посетите Беч, обавезно се провозајте на панорама точку. И док сте тамо, можда ћете угледати неког декицу како својим унучићима објашњава да је горе високо на врху панорама точка покушавао да смири своје срце које је снажно ударало када је њихова бака пристала да се уда за њега.

[Оквир⁄Слика на 19. страни]

РАЈСЕНРАД (ПАНОРАМА ТОЧАК)

Изграђен: 1897.

Висина: 64,75 метара

Пречник точка: 60,96 метара

Тежина точка: 245 тона

Тежина читаве челичне конструкције:

430 тона Брзина: 2,7 километара на час

[Извор]

Извор: The Vienna Giant Ferris Wheel, by Helmut Jahn and Peter Petritsch, 1989, page 39

[Слика на 21. страни]

Поглед с панорама точка на североисточни део Беча