„Мејдеј! Мејдеј! Мејдеј!“ — позив који спасава животе

„Мејдеј! Мејдеј! Мејдеј!“ — позив који спасава животе

Ватра и дим су захватили рибарски брод. Сви на броду су се нашли у великој опасности. „Да није било капетана који је послао ’Мејдеј‘ позив, никада не бисмо пронашли брод ’Nautical Legacy‘“ Канадска обалска стража је брзо реаговала и успела да спасе целу посаду.a

„МЕЈДЕЈ! Мејдеј! Мејдеј!“ Ове речи које се чују преко радија значе да је неко у животној опасности и да му је хитно потребна помоћ. Да ли је овај позив ефикасан? Током 2008. године, обалска стража Сједињених Држава извела је више од 24 000 спасилачких акција. Они су спасли 4 910 људи, што је у просеку 13 сваког дана и притекли у помоћ 31 000 људи који су се нашли у невољи.

Међутим, зашто се данас користи израз „мејдеј“? И како су бродови који су се нашли у опасности слали сигнале за помоћ пре него што су људи почели да комуницирају путем радио-везе?

Некадашњи начини позивања у помоћ

Када је 1588. године брод шпанске армаде Santa Maria de la Rosa захватила жестока олуја, посада је звала у помоћ тако што је пуцала из топова. Брод је потонуо и колико се зна нико није преживео. У другим случајевима, морнари су дизали заставе које су се користиле као сигнал да је брод у невољи. Подигнута бела застава с две црвене дијагоналне линије које се укрштају и данас се користи као међународни сигнал којим се позива помоћ.

Морнари су 60-их година 18. века почели да уче визуелни систем сигнализације, познат као систем семафора. По том систему, морнар који држи у рукама заставице опонаша казаљке на сату. Свако „време“ које тај морнар покаже положајем руку представља одређено слово или број.

Међутим, заставе, топовска паљба и визуелни сигнали били су практични само у случајевима када су се други налазили довољно близу да би видели или чули позив у помоћ. Зато је посада која се нашла у животној опасности често имала мале шансе да добије помоћ. Како ће се та ситуација побољшати?

Ефикаснији позиви за помоћ

На пољу комуникационе технологије дошло је до огромног помака 40-их година 19. века. Самуел Морзе је осмислио систем који је телеграфистима омогућавао да преко проводника шаљу поруке на велику даљину, користећи један тастер као одашиљач. Док је телеграфиста притискао тастер, особа с друге стране жице могла је регистровати електрични импулс. Морзе је за свако слово и број смислио јединствену комбинацију кратких и дугих звукова, односно тачака и цртица.

Да би могли користити Морзеов систем на мору, морнари су уместо звукова које су слали телеграфисти користили светлосне сигнале. Морнар би пустио један кратак сноп светлости који би представљао тачку, док би сноп светлости који је трајао мало дуже представљао цртицу. Убрзо је почео да се користи један једноставан и јединствен позив за помоћ који се састајао од три тачке, три цртице и још три тачке, што заправо представља слова SOS.b

Срећом, то није био крај напретка на овом пољу. Гуљелмо Маркони је 1901. послао први радио-сигнал преко Атлантског океана. Сада су се SOS поруке могле слати путем радио-таласа уместо путем светлосних сигнала. Па ипак, глас још увек није могао да се преноси путем радио-таласа. Позив „Мејдеј! Мејдеј! Мејдеј!“ тек је требало да се појави.

Изговорене речи су се коначно чуле преко радио-таласа 1906. када је Реџиналд Фесенден емитовао програм у ком је било приче и музике. Морнари који су имали радио-опрему могли су слушати Фесенденов програм на удаљености од око 80 километара. Одушевљење је било још веће када је 1915. године из Арлингтона у Вирџинији у Америци људски глас уживо преношен до Ајфелове куле у Паризу у Француској, на раздаљини од преко 14 000 километара. А замислите само одушевљење морнара на броду S.S. America када је 1922. први пут вођен разговор преко радија с приобалним градићем Дилом у Њу Џерсију, иако се тај брод налазио више од 600 километара од обале.

Стандардизовање позива за помоћ

Током 20-их и 30-их година прошлог века многи су почели да комуницирају путем радија. Међутим, будући да посаде на мору говоре различитим језицима, како би капетан брода могао послати хитан позив за помоћ који би свако разумео? То је решено 1927. године Међународном радиотелеграфском конвенцијом којом је „мејдеј“ усвојен као међународни позив за помоћ.c

Можемо бити захвални што се комуникациони системи и даље усавршавају. Примера ради, топове и заставе заменили су радар и систем за глобално позиционирање. Осим тога, радио је постао део стандардне опреме, а спасилачке службе прате радио-таласе и увек су у приправности. Баш као што је било у случају брода Nautical Legacy, без обзира на то где и када запрети опасност позив „Мејдеј! Мејдеј! Мејдеј!“ вероватно ће се чути. Ако се нађете у невољи на мору, нећете имати само мале шансе да се спасете као што је некада био случај, већ са сигурношћу можете очекивати да ће помоћ стићи.

[Фусноте]

a Из књиге True Stories of Rescue and Survival—Canada’s Unknown Heroes.

b Слова SOS изабрана су зато што су могла лако да се пошаљу и приме. Нису имала никакво посебно значење.

c Реч „мејдеј“ треба поновити три пута да би се пренела јасна порука и избегло мешање с било којом другом речју.

[Слика на 27. страни]

„Nautical Legacy“ захваћен ватром и димом

[Извор]

[Слика на 28. страни]

Да би могли користити Морзеов систем на мору, морнари су уместо звукова које су слали телеграфисти користили светлосне сигнале

[Извор]