Да ли је могуће искоренити тероризам?

„МОРАМО водити тешку борбу... за срце и ум.“ До тог закључка се дошло након 20-годишњег анализирања личности такозваних терориста.

Али, шта може променити срце и ум особа чији је живот прожет насиљем и жељом за осветом?

Књига која мења срце

Хафени је током 1990-их почео да преиспитује своја верска убеђења и одлучио да набави Библију. Рекао је: „Најпре сам читао јеванђеља [по Матеју, Марку, Луки и Јовану] у којима је описан Исусов живот. Веома ми се свидела Исусова личност, то што је био непристран и добар према свим људима. Био сам одушевљен.“

Хафени је испричао да је током читања Библије наишао на „одломак који му је помогао да разуме Божје гледиште — Дела апостолска 10:34, 35“. Тамо стоји: „Бог није пристран, него из сваког народа прихвата оног ко га се боји и чини што је праведно.“

„Закључио сам“, наставио је он, „да су за племенске, националне и расне предрасуде одговорни људи. Схватио сам да библијска порука може променити укорењена гледишта и да је у животу најважније имати Божје признање. То је много битније од борбе у корист неког племена, народа или расе.“

Хосеба, ког смо цитирали у претходном чланку, био је на челу мале специјалне јединице која је планирала да дигне у ваздух полицијску станицу. „Међутим, пре него што смо извршили напад“, испричао је он, „био сам ухапшен и провео сам у затвору две године.“ Касније је његова супруга Луси почела да проучава Библију с Јеховиним сведоцима. С временом јој се и Хосеба придружио.

„Што сам боље упознавао Исуса, више сам желео да будем попут њега“, додао је. „Посебно ме је дирнуло оно што је рекао: ’Сви који се мача хватају од мача ће и погинути.‘ Знао сам да је то истина“ (Матеј 26:52). Хосеба је закључио: „Убиство само изазива мржњу чланова породице убијеног и буди у њима жељу за осветом. Насиље доноси једино патњу, а не бољи свет.“ Зато је почео да мења свој начин размишљања.

Хафени и Хосеба су се на основу личног искуства уверили да библијска учења снажно утичу на живот. Библија каже да је Божја реч „жива и делотворна“ и да може просудити „намере срца“ (Јеврејима 4:12). Она је многима помогла да промене своје ставове и поступке. Али, постоје ли докази да међу онима који заиста примењују библијска учења влада међународно јединство?

Братство које спаја љубав

Када је Хафени почео да долази на састанке Јеховиних сведока, видео је да међу њима нема расних подела и то га је веома дирнуло. „Било ми је просто невероватно што сам седео поред белаца“, рекао је он. „Нисам ни помишљао да ћу икада назвати белог човека својим братом. Чврсто сам се уверио да Сведоци припадају правој религији јер код њих влада јединство за којим сам чезнуо, као и љубав која превазилази расне разлике.“

Исус је рекао да ће се његови прави следбеници препознавати по томе што ’воле један другога‘ (Јован 13:34, 35). Такође није желео да учествује у политичким сукобима и својим ученицима је рекао: „Нисте део света“ (Јован 6:15; 15:19; Матеј 22:15-22). Љубав и неутралност су биле обележја правих хришћана у то време, а тако је и данас. Али, како љубав може опстати у свету пуном подела које потхрањују тероризам?

Примењивање Исусових учења

Када политичка неслагања распире мржњу, често се деси да због оданости својој раси, држави или нацији људи устају једни против других.

Примера ради, давне 1914. године, национални понос је покренуо Гаврила Принципа да изврши атентат на надвојводу Франца Фердинанда, аустроугарског престолонаследника. Принцип је био члан организације Црна рука, у чијем уставу је речено да ће се у остваривању циљева ’револуционарна борба претпостављати културној‘. То убиство је било повод за сукоб који је прерастао у Први светски рат. Земље које су се називале хришћанским ратовале су једна против друге, а живот су изгубили милиони војника који су тврдили да поштују Исуса, „Кнеза Мира“ (Исаија 9:6).

Након завршетка тог рата, угледни свештеник Хари Емерсон Фоздик осудио је свештенство хришћанских цркава јер није подстицало вернике да опонашају Исусов пример. „Одгајали смо мушкарце за рат“, написао је он. „Од ратника смо стварали хероје и чак смо у своје цркве стављали ратне заставе.“ Фоздик је закључио: „Једним углом усана хвалили смо Кнеза Мира, а другим величали рат.“

Супротно томе, у једној социолошкој студији објављеној 1975. године, стајало је следеће: „Јеховини сведоци су се доследно држали свог става ненасилне ’хришћанске неутралности‘ у два велика светска рата и у каснијим сукобима у периоду ’хладног рата‘.“ Иако су доживљавали прогонство и били затварани, Сведоци „никада нису узвратили насиљем“. У закључку те студије речено је: „Учења Јеховиних сведока темеље се на њиховом уверењу да је Библија надахнута реч Божја.“

Вредност библијских учења

Када је бивши премијер Белгије добио од свог комшије књигу о Исусовом животу, Највећи човек који је икада живео,a био је одушевљен оним што је прочитао. „Очигледно, када би људи били више заинтересовани за поруку из јеванђеља и поступали у складу с начелима Исуса Христа“, написао је он свом комшији, „свет би данас изгледао потпуно другачије.“

„Не би нам био потребан Савет безбедности“, додао је он, „не би било терористичких напада и насиље би било искорењено.“ Па ипак, закључио је: „Све је то и сувише лепо да би било истинито.“ Али, да ли је тако? Чак и данас, у свету препуном насиља, Библија помаже многим људима различитог порекла да одбаце насиље и победе дубоку озлојеђеност која настаје када су људи деценијама изложени бездушном крвопролићу.

Као што је описано у уводном чланку, Андре је умало настрадао у експлозији бомбе која је усмртила неколико његових пријатеља. Њу су поставили припадници једне милитантне групе. Након што се то десило, Андре је проучавао Библију и применио њен савет: „Спремно опраштајте“ (Колошанима 3:13). Хафени, који је годинама после тог догађаја постао припадник те групе, такође је почео да примењује библијска начела и престао да учествује у насиљу (Псалам 11:5). Данас су обојица Јеховини сведоци и заједно раде у преводилачком тиму Јеховиних сведока у Намибији.

Поуздање у сигурну будућност

Милиони људи из целог света су проучавали Библију и уверили се да предстоји боља будућност. На пример, Андре је једном приликом разговарао с комшијом и читао му из Библије обећања о праведном новом свету (Исаија 2:4; 11:6-9; 65:17, 21-25; 2. Петрова 3:13). Изненада су војници с аутоматским пушкама опколили кућу и наредили Андреу да изађе. Тражили су од њега да им одговори на питања у вези с делатношћу којом се бави. Након што су чули да Андре поучава друге библијским учењима и да га комшија веома цени, војници су отишли.

Непосредно пре тога, Андре је причао свом комшији да ће се Бог умешати у збивања у свету, као што је то учинио у Нојево време када се земља ’напунила насиљем‘ (Постанак 6:11). Бог је уништио тадашњи свет у Потопу, али је сачувао мирољубивог Ноја и његову породицу. „Као што је било у Нојевим данима“, рекао је Исус, „таква ће бити присутност Сина човечјег“ (Матеј 24:37-39).

Бог је изабрао Исуса, „Сина човечјег“, за владара Божјег Краљевства. Исус ће ускоро предводити Божје небеске војске и уклониће насиље са земље (Лука 4:43). За време његове владавине, „процветаће праведник... и биће мира у изобиљу“. Он ће избавити своје поданике од „тлачења и насиља“ (Псалам 72:7, 14).

Сви који воле правду и подложе се том небеском Краљу видеће како се земља претвара у рај у ком влада мир (Лука 23:42, 43). Тада ће се испунити речи забележене у Библији: „Нека горе и брегови правдом народу мир донесу“ (Псалам 72:1-3).

Да ли бисте волели да живите у свету над којим влада такав краљ? У њему сасвим сигурно неће бити тероризма.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 7. страни]

Хафени и Хосеба су се на основу личног искуства уверили да библијска учења снажно утичу на живот

[Истакнути текст на 9. страни]

’Када би људи поступали у складу с начелима Исуса Христа, свет би данас изгледао потпуно другачије. Не би нам био потребан Савет безбедности, не би било терористичких напада и насиље би било искорењено‘ (бивши премијер Белгије)

[Слика на 8. страни]

Библијска начела су помогла Хафенију и Андреу да искрено воле један другог