Зашто неки прибегавају насиљу

НА ПИТАЊЕ због чега се прикључио једној милитантној групи, Хосеба из Шпаније је одговорио: „Малтретирање и неправда које смо у то време доживљавали, постали су неподношљиви. У великом граду Билбау у ком сам живео, полиција је упадала у куће, тукла и хапсила људе.

„Једног јутра сам био ухапшен јер сам отворено говорио шта мислим о таквом поступању полиције. Био сам толико љут да сам желео да предузмем нешто како бих променио ту ситуацију — макар то било и насилним путем.“

Тлачење и освета

Библија не оправдава насиље, али у њој се признаје да „тлачење може навести мудрога да поступа лудо“, то јест неразумно (Проповедник 7:7). Многи су постали дубоко огорчени јер су дуго трпели неправду због своје расе, религије или националности.

Примера ради, Хафени ког смо поменули у претходном чланку, рекао је: „Неправедно нам је одузета земља. Животиње се боре за своју територију па је деловало логично да се и ми боримо за своју земљу и своја права.“ Један бомбаш-самоубица је оставио поруку која је објављена након његове смрти. Она је гласила: „Док не престанете да бомбардујете, трујете гасом, затварате и злостављате наш народ, ни ми нећемо прекинути своју борбу.“

Религија

Премда су мотиви терориста често политичке природе, у многим случајевима имају везе с религијом. Представник једне милитантне групе је факсом послао поруку истакнутом државнику: „Ми нисмо луди нити жељни моћи. Ми служимо Богу и због тога чврсто заступамо своје ставове.“

У вези с верским мотивима, Данијел Бенџамин и Стивен Сајмон су у својој књизи The Age of Sacred Terror написали: „У свету који се окреће религији, све је више припадника великих религија и растућег броја нових култова, који научавају да је насиље део службе Богу.“ Други истраживач, Магнус Рансторп, прикупљао је податке о бројним збивањима која је назвао „запањујућим терористичким нападима широм планете“. На основу тога је закључио: „Свима је заједничко то што починиоци таквих дела верују да имају Божје одобравање, па чак и његово опуномоћење.“

Међутим, многи верски активисти гаје екстремна гледишта која не одражавају традиционална учења и вредности религије којој припадају.

Дубоко укорењена осећања

Хосеба је након хапшења био окрутно мучен. Он је рекао: „Због свирепости коју сам претрпео, био сам уверен да је моја мржња оправдана. Ако би моја смрт нешто променила, био сам спреман да умрем.“

Често су такви разлози за насиље оснажени гледиштима која владају у некој групи. „Док смо били у избегличким логорима“, рекао је Хафени, „одржавани су скупови на којима се истицало да белци стално смишљају нове начине и средства да би држали црнце у шаци.“ До чега је то довело?

„Осећао сам да у мени расте мржња према белцима“, објаснио је он. „Нисам веровао ниједном од њих. На крају више нисам имао мира и сматрао сам да моја генерација мора нешто да учини.“

Зачудо, и поред непопустљивих ставова, Хосеба и Хафени су искоренили дубоку мржњу и неповерење. Шта је толико утицало на њихов ум и срце? О томе ће бити речи у следећем чланку.

[Истакнути текст на 6. страни]

„Због свирепости коју сам претрпео, био сам уверен да је моја мржња оправдана. Ако би моја смрт нешто променила, био сам спреман да умрем“ (Хосеба)