СТРАНИЦА ИЗ ИСТОРИЈЕ
Прогон једног народа из Шпаније
Сматра се да је у овим тужним догађањима у Шпанији свака одлука донета под утицајем цркве. Ово је прича коју вреди прочитати.
ШПАНСКА монархија је желела земљу у којој би свуда важили исти закони и у којој би сви поданици исповедали хришћанство. Зато су Морисциa сматрани неверницима и постепено се на њихово присуство почело гледати као на увреду за Бога. После много година, донета је одлука. Треба их прогнати из земље!
ПРИСИЛНО ПРЕОБРАЋЕЊЕ
Стотинама година су Маври у Шпанији — муслиманска мањина коју су звали Мудехар — живели у релативном миру на подручјима под католичком управом. Једно време су на неким подручјима били законски заштићени. Такође су имали право на сопствене законе и обичаје и слободу вероисповести.
Међутим, 1492. су католички владари Фердинанд II Арагонски и Изабела освојили Гранаду, последњи део Пиринејског полуострва који је био под муслиманском влашћу. Поробљеним Маврима у тим крајевима гарантована су слична права као и Маврима на другим подручјима Шпаније. Међутим, католички владари су се убрзо окомили на муслимане тражећи од њих да се преобрате на хришћанство. Маври су негодовали због тог кршења ранијег договора и 1499. су се побунили против власти. Војска је угушила ту побуну и након тога су муслимани били присиљавани да бирају између преобраћења и протеривања. Они који су одлучили да остану у Шпанији и прихвате хришћанство постали су познати као Морисци.
„НИ ДОБРИ ХРИШЋАНИ НИ ОДАНИ ПОДАНИЦИ“
До 1526, ислам је забрањен у целој Шпанији, али многи Морисци су наставили да у тајности исповедају своју исламску веру. У већини случајева су као народ задржали свој идентитет и културу.
У почетку се њихово формално исповедање католичанства толерисало. На крају крајева, они су обављали важне послове као уметници, занатлије и вредни радници, а такође су и плаћали порез. Па ипак, с временом је њихово одбијање да се стопе са Шпанцима изазвало предрасуде код власти и обичног народа. Можда је црква распиривала те предрасуде и стварала све већу климу неповерења у искреност њиховог преобраћења.
Убрзо је толеранција уступила место сили. Године 1567, краљ Филип II је забранио Морисцима њихов језик, начин одевања, обичаје и традицију. То је изазвало нову побуну и крвопролиће.
Процењује се да је око 300 000 преобраћених муслимана било присиљено да напусти Шпанију
Историчари кажу да су шпански владари били уверени да Морисци нису „ни добри хришћани ни одани поданици“. Због тога су их оптуживали да су се уротили са шпанским непријатељима — берберским пиратима, француским протестантима и Турцима. Такве предрасуде, као и страх да ће Морисци постати издајници довели су до тога да Филип III донесе 1609. закон о њиховом протеривању.b Наредних година је започело прогонство оних за које се сумњало да су Морисци. Шпанија је тако на заиста сраман начин постала „чисто“ католичка земља.
a Назив Морисци на шпанском значи „мали Маври“. Историчари не користе тај назив у погрдном смислу, већ да би указали на људе муслиманског порекла који су се обратили на католицизам и остали да живе на Пиринејском полуострву након што је тамо 1492. укинута муслиманска власт.
b Историчари сматрају да су се неки људи на власти веома обогатили након што су протераним преобраћеним муслиманима одузимали имовину.