Крв која заиста спашава животе
Претходне информације разјашњавају неколико тачака. Иако многи сматрају трансфузију крви спасоносном, она је препуна ризика. Сваке године хиљаде људи умиру од последица трансфузија; још их се више разболи и суочи с дуготрајним последицама. Зато и са телесног гледишта, мудро је следити библијску заповест да се ’уздржавамо крви‘ (Дела апостолска 15:28, 29).
Болесници су заштићени од многих опасности ако прихвате бескрвне медицинске поступке. Вешти лекари који су прихватили изазов да то примене на Јеховиним сведоцима, развили су сигурне и делотворне стандардне технике, што је доказано у многим медицинским извештајима. Лекари који пружају квалитетну негу без крви не компромитују цењена медицинска начела. Они пре показују поштовање према болесниковом праву познавати ризике и користи и тада информисано одабрати оно што ће се учинити с његовим телом и животом.
Ми нисмо наивни у вези овога, јер схватамо да се неће сви сложити с овим приступом. Људи се разликују обзиром на савест, етику и медицинско схватање. Зато за друге, укључујући и неке лекаре, може бити тешко прихватити пацијентову одлуку да се уздржава од крви. Један хирург из Њујорка је писао: ”Никада нећу заборавити кад сам пре 15 година, као млади стажист, стајао поред лежаја једног Јеховиног сведока који је искрварио до смрти због чира на дванаестопалачном цреву. Болесникове жеље биле су поштоване и није дана трансфузија крви, међутим, још увек се могу сетити огромне фрустрације коју сам осећао као лекар.“
Несумњиво он је веровао да би крв спасила живот. Међутим, годину дана након што је то написао, The British Journal of Surgery (октобар 1986) извештава да је пре доласка трансфузије, гастроинтестинално крварење имало ”смртност само 2,5 посто.“ Кад су трансфузије постале уобичајене, ’већина великих студија извештава 10-постотну смртност‘. Зашто је смртност четири пута већа? Истраживачи сугеришу: ”Изгледа да рана трансфузија крви мења хиперкоагулабилни одговор на крварење и зато потиче поновно крварење.“ Зато, кад Сведок с крварећим улкусом одбије крв, својим је избором вероватно до крајности увећао свој изглед да преживи.
Тај исти хирург је додао: ”Тек времена и опсервација многих пацијената имају тенденцију променити нечије перспективе, и данас налазимо да је поверење између пацијента и његовог лекара и дужност да се поштују пацијентове жеље далеко важније него нова медицинска технологија која нас окружује (...) Занимљиво је да је разочарање сада потиснуто осећајем страхопоштовања и дубоког поштовања према непоколебљивој вери тог пацијента.“ Он је закључио: ’То ме подсети да бих увек требао поштовати болесникове личне и религиозне жеље без обзира на моје осећаје или последице.‘
До сад си већ могао схватити шта су многи лекари почели да цене ’теком времена и опсервацијом многих пацијената‘. Чак и с најбољом медицинском негом у најбољим болницама, у једном часу људи умиру. Са или без трансфузије крви, људи умиру. Сви старимо и приближава се крај живота. То није фаталистично. То је реалност. Умирање је животна чињеница.
Чињенице показују да људи који не поштују Божји закон о крви често искусе тренутне или касније последице; неки и умру од крви. Они који преживе нису стекли бескрајан живот. Трансфузије крви, дакле, не спашавају животе трајно.
Већина оних који због верских и/или медицинских разлога одбију крв а прихвате алтернативну медицинску терапију прође врло добро. На тај начин могу годинама продужити свој живот. Међутим, не бескрајно.
То што су сви људи несавршени и поступно умиру доводи нас до централне истине онога што Библија каже о крви. Ако разумемо и ценимо ту истину, видећемо да крв заиста може спасити живот — наш живот — и то трајно.
ЈЕДИНА КРВ КОЈА СПАШАВА
Као што је раније истакнуто, Бог је целом човечанству рекао да не смеју јести крв. Зашто? Јер крв представља живот (1. Мојсијева 9:3-6). Он је то још више објаснио у кодексу Закона којег је дао Израелцима. Кад је кодекс Закона потврђен, крв жртвованих животиња употребљавала се на жртвенику (2. Мојсијева 24:3-8). Закони у кодексу истицали су чињеницу да су сви људи несавршени; они су грешни, као што каже Библија. Бог је рекао Израелцима да помоћу животињских жртава које су му приносили могу признати потребу да њихови греси буду покривени (3. Мојсијева 4:4-7, 13-18, 22-30). Али, оно што је Бог од њих тада тражио, није оно што данас тражи од правих обожавалаца. Међутим, то има пресудну важност за нас данас.
Сам Бог је објаснио начело које је темељ тим жртвама: ”Јер је душа [или, живот] телу у крви, и ја сам је ставио на жртвеник за вас да учиним помирење за ваше душе, јер крв чини помирење душом која је у њој. Зато сам рекао синовима Израеловим: ’Ниједна душа међу вама не сме јести крв‘“ (3. Мојсијева 17:11, 12).
На древни благдан, зван Дан помирења, Израелов првосвећеник понео је крв жртвованих животиња у најсветији део храма, у средиште Божјег обожавања. Тај поступак је био симболичан начин да се замоли Бога да покрије грехе народа (3. Мојсијева 16:3-6, 11-16). Те жртве нису стварно уклониле сав грех и зато су се сваке године требале понављати. Ипак, та употреба крви је поставила значајан образац.
Главно библијско учење је да ће Бог коначно пружити једну савршену жртву која ће моћи потпуно помирити грехе свих верника. То се назива откупнином и усредсређује се на жртву прореченог Месије или Христа.
Библија упоређује Месијину улогу с оним што се догађало на Дан помирења: ”Кад је Христ дошао као првосвештеник добрих ствари које се требају догодити, у већи и савршенији шатор [храм] који није начињен рукама (...) ушао је, не, не с крвљу јараца и младих бикова, него својом крвљу, једном за сва времена на свето место [небо] и прибавио нам вечно избављење. Да, према Закону готово све се чисти крвљу, и ако није проливена крв нема опроштења“ (Јеврејима 9:11, 12, 22).
Сада постаје јасно зашто требамо поседовати Божје гледиште о крви. У складу са својим правом као Створитеља, он је одредио њену искључиву употребљивост. Стари Израелци могли су пожњети здравствене користи тиме што нису узимали животињску или људску крв, међутим то није била најважнија тачка (Исаија 48:17). Они су морали избећи да подржавају свој живот крвљу, не првенствено зато што би то било нездраво, него јер би било несвето Богу. Они су морали одустати од крви, не зато што је била загађена, него што је била драгоцена у добијању опроштења.
Апостол Павле је објаснио у вези откупнине: ”По њему [Христу] имамо избављење откупнином кроз крв његову, да, опроштење наших преступа, према богатству његове незаслужене доброте“ (Ефесцима 1:7). Изворна грчка реч која се овде налази правилно је преведена са ”крв“, међутим, многи преводи Библије греше стављајући реч ”смрт“ уместо речи ”крв“. Тиме читаоци могу превидети истакнути Створитељев став о крви и о жртвеној вредности коју је он с тим повезао.
Библијска тема окреће се око чињенице да је Христ умро као савршена откупна жртва али није остао мртав. Пратећи узор који је Бог поставио на Дан помирења, Исус је подигнут на небо да се ”појави пред особом Бога за нас“. Тамо је представио вредност своје жртвене крви (Јеврејима 9:24). Библија наглашава да морамо избегавати сваки поступак који би уствари значио ’гажење Сина Божјег и цењење његове крви као обичне вредности‘. Само тако можемо задржати добар однос и мир с Богом (Јеврејима 10:29; Колошанима 1:20).
УЖИВАЈ У ЖИВОТУ КОЈИ ЈЕ СПАШЕН КРВЉУ
Кад разумемо шта Бог каже о крви, стичемо веће цењење њене вредности у спашавању живота. Библија описује Христа као оног ”који нас воли и који нас је крвљу својом ослободио наших греха“ (Откривење 1:5; Јован 3:16). Да, помоћу Исусове крви можемо постићи потпуно и трајно опроштење греха. ”Колико ће нас сигурније спасити од срџбе сада кад смо већ оправдани његовом крви.“ На тај начин трајни живот може бити спашен крвљу (Римљанима 5:9, Ст; Јеврејима 9:14).
Јехова Бог је давно засигурао ’да ће се све породице земаљске моћи благословити‘ преко Христа (1. Мојсијева 22:18). Тај благослов укључује обнављање Земље у рај. Тада човечанство које верује неће више оптерећивати болест, старост и смрт; они ће уживати у благословима који далеко надмашују привремену помоћ коју нам може понудити медицинско особље. Имамо ово величанствено обећање: ”И он ће отрти сваку сузу с њихових очију и смрти више неће бити, ни жалости ни вике ни боли више неће бити. Што је пре било прошло је“ (Откривење 21:4).
Како је зато мудро да узмемо к срцу све Божје захтеве! То укључује слушање његових заповести о крви, не употребљавајући је погрешно ни у здравственим потешкоћама. На тај начин нећемо живети само за један тренутак. Уместо тога, показаћемо високо поштовање према животу, укључујући будући изглед вечног живота у људском савршенству.
[Оквир на 25. страни]
Божји народ одбијао је подржавати живот помоћу крви, не зато што то није било здраво, него зато што је то било несвето, не зато што је крв била загађена, него зато што је била драгоцена.
[Слика на 24. страни]
”По њему [Исусу] имамо избављење откупнином кроз крв његову, да, опроштење наших преступа“ (Ефесцима 1:7).
[Слика на 26. страни]
Спашавање живота помоћу Исусове крви отвара пут бескрајном, здравом животу у земаљском рају.