63. библијска књига — 2. Јованова

Писац: апостол Јован

Место писања: Ефес или околина

Писање завршено: отприлике 98. н. е.

1. Коме је упућена Друга Јованова?

ДРУГА Јованова посланица је врло кратка — могла је да стане на један лист папируса — али има велику важност. Упућена је „изабраној госпођи и њеној деци“. Будући да се грчка реч „кириа“, која је на српском преведена са ’госпођа‘, у то време користила и као лично име, неки библичари сматрају да је Јован ову посланицу упутио некој особи која се звала „Кириа“. С друге стране, неки сматрају да је Јован ову посланицу упутио некој хришћанској скупштини, коју је назвао ’изабрана госпођа‘. Сматрају да је то учинио како би заварао прогонитеље. Ако је то тачно, онда би поздрави које су упутила „деца твоје сестре“, који се спомињу у задњем стиху, били поздрави чланова неке друге скупштине. Дакле, ова друга посланица није толико уопштеног садржаја као прва, јер је очигледно написана или за једну одређену особу или за једну одређену скупштину (2. Јов. 1).

2. (а) По чему се може закључити да је апостол Јован написао Другу Јованову? (б) Зашто се сматра да је посланица написана у Ефесу или околини отприлике 98. н. е. и шта говори у прилог њеној надахнутости?

² Нема разлога за сумњу да је ову посланицу написао Јован. Писац се представио као „старешина“ (изворна грчка реч дословно значи „старији човек; старац“). Та реч добро описује Јована, не само зато што је био у поодмаклим годинама него и зато што је, као један од ’стубова‘ (Гал. 2:9) и као последњи живи апостол, заиста био прави „старешина“ у хришћанској скупштини. Сви су га добро знали као таквог, па није морао да се додатно представља својим читаоцима. Стил писања, који је врло сличан Првој Јовановој и Јеванђељу по Јовану, такође указује на то да је ову посланицу написао апостол Јован. Изгледа да је друга посланица, као и прва, написана у Ефесу или у његовој близини отприлике 98. н. е. О Другој и Трећој Јовановој један извор каже: „На темељу њихове сличности у свим елементима, можемо претпоставити да су ове две посланице написане убрзо након Прве посланице, и то у Ефесу. Обе посланице на поступке неких појединаца примењују начела која су изнесена и разрађена у Првој посланици.“a У прилог надахнутости Друге Јованове говори то што ју је цитирао Иринеј, из другог века н. е., и што ју је прихватио Климент Александријски, такође из другог века.b Осим тога, Јованове посланице су наведене у Мураторијевом фрагменту.

3. Зашто је Јован написао ову посланицу?

³ Јован је ову посланицу, као и прву, написао због напада лажних учитеља на хришћанску веру. Хтео је да упозори своје читаоце на те лажне учитеље, како би могли да их препознају и избегавају, док и даље живе у складу са истином и воле своју браћу.

САДРЖАЈ ДРУГЕ ЈОВАНОВЕ

4. Зашто је Јован подстицао хришћане да воле једни друге и шта им је рекао о опхођењу са онима који су ишли предалеко, преко онога што је Христ научавао?

⁴ Волети једни друге; клонити се отпадника (стихови 1-13). У уводним речима Јован је написао да због истине воли ’изабрану госпођу и њену децу‘, а затим је поручио да је радостан због тога што је сазнао да нека од те ’деце‘ живе по истини, као што је заповедио Отац. Замолио их је да воле једни друге и да своју љубав покажу тако што ће живети по Божјим заповестима. Објаснио је да је то потребно јер су у свет изашли варалице и антихристи, који не признају да је Исус Христ дошао у телу. Онај ко иде предалеко, преко онога што је Христ научавао, није у јединству с Богом, а ко остаје у Христовом учењу, „тај је у јединству и са Оцем и са Сином“. Наложио им је да никога ко не доноси то учење не примају у свој дом нити поздрављају. Било је још много тога што је Јован хтео да им напише, али није то учинио јер се надао да ће доћи код њих и да ће разговарати с њима лицем у лице, како би њихова радост ’била потпуна‘ (стихови 9, 12).

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

5. (а) Какве су се околности појавиле у Јованово време, а јављају се и у савремено доба? (б) Како по узору на Јована можемо показати да ценимо јединство скупштине?

⁵ Изгледа да је у Јованово време, као и у савремено доба, било неких који нису били задовољни јасним и једноставним Христовим учењима. Хтели су нешто више, нешто што би годило њиховој таштини, нешто што би их узвисило и ставило у ранг световних филозофа, па су били спремни да затрују и поделе хришћанску скупштину како би остварили своје себичне циљеве. Јован је високо ценио склад у скупштини који се темељи на љубави и исправном учењу у јединству са Оцем и Сином. И ми треба подједнако да ценимо јединство данашње скупштине и зато не треба да се дружимо нити поздрављамо са онима који су отпали од истине и прихватили неко друго учење које иде преко онога што је записано у Божјој надахнутој Речи. Ако будемо живели у складу с Божјим заповестима и радовали се томе што можемо бити део хришћанског братства, можемо бити уверени да ће ’с нама бити незаслужена доброта, милосрђе и мир од Бога, Оца, и од Исуса Христа, Очевог Сина, заједно с истином и љубављу‘ (2. Јов. 3). Јованова друга посланица заиста истиче благослове које доноси хришћанско јединство.

[Фусноте]