Дивимо се дизајну — упознајмо дизајнера

НЕСУМЊИВО сте чули за Микеланђела, италијанског сликара и вајара. Иако можда никада нисте видели оригинал неког његовог ремек-дела, вероватно се слажете са историчарем уметности који је тог италијанског генија назвао „величанственим и неупоредивим уметником“. Микеланђелов таленат се не може порећи. Како бисмо се могли дивити његовим уметничким делима а не признати да иза њих стоји истакнути уметник?

Сада размислите о задивљујућој сложености и разноликости живота коју видимо свуда око нас. У складу с тим, у часопису The New York Times цитиран је један професор из области биолошких наука који је изјавио: „Материјални докази у прилог дизајну видљиви су у различитим областима биологије.“ Додао је: „Живи свет обилује примерима дизајна.“ Да ли је разумно дивити се дизајну а не признати постојање дизајнера?

Апостол Павле, који је с великим занимањем посматрао свет око себе, говорио је о онима који „дадоше већу част и службу створењу него створитељу“ (Римљанима 1:25, Ба). Под утицајем веома раширене теорије еволуције, неки одбијају да признају да дизајн у ствари указује на постојање дизајнера. Међутим, да ли је теорија еволуције заиста у складу с науком, у правом смислу те речи? Запазите до ког закључка је дошао Кристоф Шенборн, католички надбискуп из Беча. Према новинама The New York Times, он је рекао: „Свака теорија која пориче или настоји да умањи значај мноштва доказа који сведоче у прилог дизајну у области биологије само је идеологија, а не и наука.“

Крај науке?

Међутим, има и оних који сматрају да би прихватање тврдње да постоји Створитељ „угушило [научна] истраживања“. У једном чланку у часопису New Scientist изражена је таква бојазан. Тамо се каже да би „наука, која има бескрајне могућности, тада дошла крају, заустављена непремостивом баријером која се може изразити речима: ’Дизајнер је тако хтео‘“. Да ли је та бојазан основана? Ни у ком случају. Штавише, управо је супротно. Због чега то можемо рећи?

Прихватити слепу случајност и еволуцију као узрок постојања нашег свемира и живота на Земљи у ствари би значило одбацити сваки покушај да се дође до смисаоног објашњења. С друге стране, прихватање да интелигентни Створитељ стоји иза онога што нас окружује може нас навести да истражујемо природу и да видимо како се његова мудрост огледа у материјалном свемиру. Размислите о следећем: То што историчари уметности знају да је Леонардо да Винчи насликао „Мона Лизу“ није их спречило да истражују које је технике и материјале користио. Слично томе, то што прихватамо постојање Дизајнера не треба да нас одврати од тога да се интересујемо за детаље и за сложеност онога што је он дизајнирао и креирао.

Не само да Библија не одвраћа од истраживања, већ нас чак и подстиче да трагамо за одговорима, како научним тако и религиозним. У древно доба, краљ Давид је размишљао о свом дивно створеном телу. Рекао је: „Пун сам страхопоштовања што сам тако дивно створен. Дивна су дела твоја, добро зна то душа моја“ (Псалам 139:14). Такође, Библија говори о томе како је Створитељ упитао Јова: „Јеси ли умом својим сагледао земљина пространства?“ (Јов 38:18). Из тога се види да нас Библија не одвраћа од истраживања. Врховни Дизајнер нас чак позива да проучавамо дело његових руку. Запазите и позив који је записао пророк Исаија, а који нас упућује да повећамо своје разумевање о Ономе који је створио све око нас: „Подигните очи и гледајте! Ко је све то створио?“ Штавише, у Исаији 40:26 се износи чињеница која се слаже с добро познатом Ајнштајновом формулом E=mc⁠². То је чињеница да је свемир производ деловања огромне енергије и силе.

Наравно, није увек лако наћи одговоре на питања која се тичу дела стварања. То је делимично због тога што наша способност разумевања има границе и што наше виђење света у ком живимо није свеобухватно. Јов је то разумео. Он је узвисивао Створитеља, под чијом контролом наша планета без потпоре виси у простору, а облаци који носе кишу лебде над земљом (Јов 26:7-9). Па ипак, Јов је схватио да су такве чудесне ствари „само обриси дела његових“ (Јов 26:14). Он је несумњиво желео да сазна више о свету који га је окруживао. И Давид је признао своје границе речима: „То је знање за мене сувише чудесно. Толико је високо да га докучити не могу“ (Псалам 139:6).

Признање да постоји Створитељ не кочи научни напредак. Потрага за обухватнијим сазнањима, како о физичким тако и о духовним стварима, нема краја. Један древни краљ познат по свом великом знању понизно је написао: „Чак је и вечност ставио људима у срце, али они не могу у потпуности докучити дела која истинити Бог чини“ (Проповедник 3:11).

„Бог који попуњава празнине“?

Неки могу приговорити да је Бог убачен као објашњење свуда где нема научног објашњења које се може доказати. Другим речима, они тврде да је Дизајнер у ствари „Бог који попуњава празнине“, то јест да је Бог магична реч која се користи кад год човек не може логично да објасни неку појаву. Али о каквим се празнинама ту ради? Да ли су то само мале и безначајне празнине у нашем сазнању? Не, то су прави понори у веродостојности Дарвинове теорије еволуције. У областима биологије, то су огромне празнине које теорија еволуције није успела да премости. Јасно је да еволуционисти који се ослањају на недоказане тврдње у ствари Дарвинову теорију чине својим „богом који попуњава празнине“.

Створитељ о ком се говори у Библији није „Бог који попуњава празнине“. Напротив, његова стваралачка активност обухвата све етапе и појединости стварања. Псалмиста је нагласио колико је Јеховина стваралачка активност свеобухватна: „Јер је у теби извор живота, твојом светлошћу ми видимо светлост“ (Псалам 36:9). Он је добро описан као Онај „који је створио небо и земљу и море и све што је у њима“ (Дела апостолска 4:24; 14:15; 17:24). С добрим разлогом, један учитељ из првог века је написао да је Бог „све створио“ (Ефешанима 3:9).

Осим тога, Бог је утврдио „законе небеске“, физичке законе који управљају материјом и енергијом, а које научници и дан-данас изучавају (Јов 38:33). Његов дизајн је потпун и сврсисходан и у складу је с његовом намером да обликује земљу тако да буде настањена невероватно разноликим живим светом.

Дизајн и здрав разум

И на крају, размотримо питање здравог разума. Говорећи уопштено о тачности разних научних теорија, научник Џон Хорган је запазио: „Када докази нису потврђени, не треба да нас буде срамота да се водимо здравим разумом.“

Да ли је заиста разумно тврдити да је живот резултат обичне случајности или деловања неких слепих сила? Упркос распрострањеној теорији еволуције, многи разборити људи, укључујући и неке научнике, уверени су да постоји интелигентни Створитељ. Један професор и научник запазио је да јавност уопште „великом већином, што је сасвим разумно, сматра да је живот резултат дизајна“. Зашто? Сви би се сложили са следећом изјавом апостола Павла: „Сваки дом је неко саградио“ (Јеврејима 3:4). Павле затим наставља с логичним закључком: „А онај ко је све саградио јесте Бог.“ Са становишта Библије, једноставно нема смисла признати да свака кућа има пројектанта и градитеља а истовремено тврдити да је веома сложена ћелија настала сасвим случајно.

О онима који не признају да постоји Створитељ Библија каже: „Безумник говори у срцу своме: ’Нема Јехове‘“ (Псалам 14:1). Овде псалмиста укорава оне који се још нису уверили у то. Неке људе води лично мишљење а не оно што се објективно може сагледати. С друге стране, особа која је мудра и разборита понизно признаје постојање Створитеља (Исаија 45:18).

Многи разумни људи увиђају да постоје необориви докази да постоји Врховни Дизајнер.

Можете упознати Дизајнера

Ако на себе гледамо као на резултат дизајна, за шта смо ми у ствари дизајнирани? Шта је смисао нашег живота? Наука не може да пружи задовољавајуће одговоре на ова питања. Ипак, тако важна питања изискују да на њих пронађемо уверљиве и прихватљиве одговоре. Библија нам може много помоћи у томе. Она указује на Јехову не само као на Створитеља, већ и као на Бога намере, који за све што ради има добар разлог. Библија открива Божју намеру за човечанство, дајући нам будућност и наду.

Међутим, ко је Јехова? Какав је он Бог? Јеховини сведоци вас позивају да упознате Величанственог Дизајнера као особу. Можете сазнати више о његовом имену, као и о његовим особинама и поступању с човечанством. Читајући његову Реч, Библију, видећете зашто не треба само да се дивимо његовом величанственом дизајну већ и да величамо њега као Дизајнера (Псалам 86:12; Откривење 4:11).

[Слика на 4. страни]

Микеланђело

[Слике на 5. страни]

Вера у Дизајнера је у складу с научним чињеницама

[Слика на 6. страни]

Разноврсност и прилагодљивост у природи показују да је разноликост део добро осмишљеног дизајна

[Слике на 7. страни]

Иза дизајна стоји дизајнер