Има ли живота после смрти?
’За дрво има надања ако се посече, да ће се још омладити. Кад умре човек, хоће ли оживети?‘ — МОЈСИЈЕ, ДРЕВНИ ПРОРОК.
1-3. Како многи траже утеху кад им смрт однесе вољену особу?
У ЈЕДНОЈ капели у Њујорку, пријатељи и породица ћутке стоје поред отвореног сандука. Они зуре у тело 17-годишњег младића. Његови другови из школе једва да га препознају. Због хемотерапије је изгубио косу; због рака је страшно пропао. Да ли је то стварно њихов друг? Пре само неколико месеци, био је тако пун идеја, питања, енергије — пун живота! Младићева скрхана мајка покушава да нађе наду и утеху у идеји да њен син ипак некако и даље живи. У сузама стално понавља оно чему је поучена: „Томи је сада срећнији. Бог је хтео да Томи буде с њим на небу.“
2 На око 11 000 километара одатле, у Џамнагару у Индији, три сина 58-годишњег пословног човека помажу да се тело њиховог оца положи на погребну ломачу. На блиставом јутарњем сунцу, најстарији син почиње процедуру кремирања тако што бакљом пали кладе и излива мирисну мешавину од мирођија и тамјана преко беживотног тела свог оца. Пуцкетање ватре надјачавају мантре које браман понавља на санскритском језику са значењем: „Нека душа која никада не умире настави са својим напорима да постане једно с коначном реалношћу.“
3 Док три брата посматрају кремирање, сваки се у себи пита: ’Верујем ли ја у живот после смрти?‘ Пошто су се школовали у разним деловима света, они дају разне одговоре. Најмлађи је уверен да ће њихов вољени отац реинкарнирати у живот на вишем нивоу. Средњи брат верује да мртви у одређеном смислу спавају, да нису свесни баш ничега. Најстарији једноставно покушава да прихвати реалност смрти, јер мисли да нико са сигурношћу не може знати шта се догађа с нама кад умремо.
Једно питање, много одговора
4. Које питање вековима мучи човечанство?
4 Има ли живота после смрти? То је питање које хиљадама година збуњује човечанство. „Чак су и теолози у недоумици кад се суоче [с њим]“, каже Ханс Кинг, католички изучавалац. Кроз векове, људи из свих друштава размишљали су о тој теми, и понуђен је не мали број одговора.
5-8. Шта разне религије научавају у вези са животом после смрти?
5 Многи номинални хришћани верују у небо и пакао. Хиндуси, с друге стране, верују у реинкарнацију. Коментаришући о муслиманском гледишту, Амир Муавија, помоћник у једном исламском верском центру, каже: „Ми верујемо да ће доћи дан суђења после смрти, кад одете пред Бога, Алаха, што ће изгледати као кад станете пред суд.“ Према исламском веровању, Алах ће тада проценити свачији животни пут и предати особу или рају или паклу.
6 На Шри Ланки, и будисти и католици остављају широм отворена врата и прозоре кад у њиховој кући неко умре. Пали се уљана лампа, а сандук се поставља тако да ноге покојника буду окренуте према улазним вратима. Они верују да ове мере олакшавају духу, то јест души, покојника да изађе из куће.
7 Аустралијски Абориџини, каже Роналд М. Бернт, са Универзитета Западне Аустралије, верују да су „људска бића духовно неуништива“. Извесна афричка племена верују да после смрти обични људи постају утваре, док истакнуте особе постају духови предака, којима ће се исказивати част и којима ће се људи молити као невидљивим вођама те заједнице.
8 У неким земљама, веровања с обзиром на наводне душе мртвих представљају мешавину локалне традиције и номиналног хришћанства. На пример, међу многим католицима и протестантима у западној Африци, обичај је покрити огледала кад неко умре како нико не би могао да погледа у огледало и види дух мртваца. Затим, 40 дана након смрти вољене особе, породица и пријатељи славе узлазак душе на небо.
Општа тема
9, 10. У ком се темељном веровању већина религија слаже?
9 Одговори на питање о томе шта се догађа кад умремо исто су тако различити колико и обичаји и веровања народа који пружа те одговоре. Па ипак, већина религија се слаже с једном темељном идејом: нешто у човеку — душа, дух, утвара — бесмртно је и наставља да живи после смрти.
10 Веровање у бесмртност душе скоро је универзално код хиљада религија и секти хришћанског света. То је службена доктрина и у јудаизму. У хиндуизму је то веровање сами темељ учења о реинкарнацији. Муслимани верују да душа настаје заједно с телом али да живи и након смрти тела. Друге вере — афрички анимизам, шинтоизам, па чак и будизам — научавају варијације на ову исту тему.
11. Како неки изучаваоци гледају на идеју да је душа бесмртна?
11 Неки имају супротно гледиште, да приликом смрти свестан живот престаје. Идеја да се емоционални и интелектуални живот наставља у некој безличној, неодређеној души одвојеној од тела, њима изгледа неразумно. Шпански писац и изучавалац из 20. века Мигел де Унамуно пише: „Веровати у бесмртност душе значи желети да душа буде бесмртна, али желети то с таквом силином да та снага воље погази и надиђе здрав разум.“ Међу онима који нису желели да верују у личну бесмртност налазе се и познати антички филозофи Аристотел и Епикур, лекар Хипократ, шкотски филозоф Дејвид Хјум, арапски изучавалац Авероес, и први премијер независне Индије, Џавахарлал Нехру.
12, 13. Која се важна питања јављају у вези с учењем о бесмртности душе?
12 Питање гласи: да ли стварно имамо бесмртну душу? Ако душа у ствари није бесмртна, како онда такво лажно учење може да буде саставни део већине данашњих религија? Где је настала та идеја? И ако душа заиста престаје да постоји приликом смрти, која нада постоји за мртве?
13 Да ли можемо пронаћи истините и задовољавајуће одговоре на ова питања? Да! На та и друга питања биће одговорено на наредним странама. Као прво, испитајмо како је настала доктрина о бесмртности душе.