Живот након смрти — у шта људи верују?

„Кад умре човјек хоће ли оживјети?“ (ЈОВ 14:14, ДК).

1, 2. Како многи траже утеху када изгубе неког вољеног?

У ЈЕДНОЈ капели у Њујорку, пријатељи и породица ћутке у поворци иду једно за другим поред отвореног мртвачког сандука у ком је један 17-годишњак, чији је млади живот појео рак. Скрхана мајка кроз сузе увек понавља једно те исто: „Томи је сада срећнији. Бог је желео да Томи буде с њим на небу.“ Она је поучена да верује у тако нешто.

² Око 11 000 километара даље, у Џамнагару, у Индији, најстарији од тројице синова пали дрва на ломачи да би кремирали свог покојног оца. Изнад ватре која пуцкета, браман изговара мантру на санкритском: „Нека душа која никада не умире и даље настоји да се сједини с коначном реалношћу.“

3. О којим су питањима људи кроз многе епохе дубоко размишљали?

³ Реалност смрти је свуда око нас (Римљанима 5:12). Сасвим је нормално да се питамо да ли је смрт крај свега. Размишљајући о природном циклусу биљака, Јов, један древни верни слуга Јехове Бога, приметио је: „Јер за дрво има надања, ако се посијече, да ће се још омладити и да неће бити без изданака.“ Како је онда с људима? „Кад умре човјек, хоће ли оживјети?“, питао је Јов (Јов 14:7, 14, ДК). У многим епохама, и у свим друштвима, људи су дубоко размишљали о овим питањима: постоји ли живот након смрти? ако постоји, какав је то живот? Сходно томе, у шта људи верују? и зашто?

Многобројни одговори, а иста тема

4. Шта људи из различитих религија верују у погледу загробног живота?

⁴ Многи назовихришћани верују да људи након смрти иду или на небо или у пакао. С друге стране, Хиндуси верују у реинкарнацију. Према исламском веровању, доћи ће дан суђења након смрти, када ће Алах проценити животни пут сваког човека и сваку особу послати или у рај или у ужарени пакао. У неким земљама, веровања о мртвима јесу чудновата мешавина локалног предања и назовихришћанства. На пример, када на Шри Ланки умре неко из куће, и будисти и католици остављају широм отворена врата и прозоре, а ковчег с покојником ставе тако да је окренут ногама према улазним вратима. Они верују да ове мере олакшавају одлазак духа, то јест душе покојне особе. У западној Африци је код многих католика и протестаната обичај да се покрију огледала кад неко умре, тако да нико не би могао погледати и у њима угледати духа мртве особе. Затим, након 40 дана, породица и пријатељи прослављају одлазак душе на небо.

5. Које је једно средишње веровање у којем се већина религија слаже?

⁵ Упркос овој разноликости, изгледа да се већина религија слаже барем у једној ствари. Оне верују да је нешто унутар особе бесмртно — било да се то зове дух или душа — и да наставља да живи након смрти тела. Скоро све религије и секте хришћанског света, којих има на стотине, заступају веровање у бесмртност душе. Ово веровање је званична доктрина и у јудаизму. Оно је сами темељ хиндуистичког веровања о реинкарнацији. Муслимани верују да душа и даље живи након што тело умире. Аустралијски Абориџин, афрички анимиста, шинтоиста, па чак и будиста, сви они уче варијације на ову исту тему.

6. Како неки изучаваоци гледају на идеју да је душа бесмртна?

⁶ С друге стране, постоје и они који имају гледиште да се свестан живот окончава са смрћу. Замисао да се емоционални и интелектуални живот наставља у једној безличној, сеновитој души одвојеној од тела, њима изгледа посве неразумна. Шпански изучавалац из 20. века, Мигел Унамуно пише: „Веровати у бесмртност душе значи желети да душа буде бесмртна, али желети то с толиком силином да та снага воље погази и надјача здрав разум.“ Слично верују и други, укључујући и веома различите људе као што су познати антички филозофи Аристотел и Епикур, лекар Хипократ, шкотски филозоф Дејвид Хјум, арапски изучавалац Авероес и први председник Индије након њене независности, Џавахарлал Нехру.

7. Која важна питања о бесмртности душе морају да се размотре?

⁷ Пошто смо суочени са овим опречним гледиштима и веровањима, морамо се упитати: да ли стварно имамо бесмртну душу? Ако душа у ствари није бесмртна, како је онда једно такво лажно учење постало саставни део толико много различитих религија данас? Одакле је потекло такво гледиште? Неопходно је да пронађемо истините и задовољавајуће одговоре на ова питања зато што наша будућност зависи од њих (1. Коринћанима 15:19). Али, истражимо најпре како је настала доктрина о бесмртности душе.

Настанак доктрине

8. Коју су улогу имали Сократ и Платон у унапређивању гледишта да је душа бесмртна?

⁸ Грчким филозофима из петог века пре н. е., Сократу и Платону, приписује се да су међу првима изложили веровање о бесмртности душе. Међутим, ово гледиште није потекло од њих. Заправо, они су га дотерали и претворили у филозофско учење, учинивши га тако прихватљивијим за образоване сталеже њиховог времена, а и касније. Чињеница је да су и зороастрејци из древне Персије и Египта пре њих такође веровали у бесмртност душе. Отуда питање, одакле потиче ово учење?

9. Који је био заједнички извор утицаја на културе Египта, Персије и Грчке?

⁹ „У древном свету“, каже књига The Religion of Babylonia and Assyria, „у Египту, Персији и Грчкој осећао се утицај вавилонске религије.“ Што се тиче египатских религиозних веровања, ова књига наставља: „С обзиром на рани контакт Египта и Вавилоније, који се открива на плочицама Ел-Амарне, сигурно су постојале бројне прилике за уплив вавилонских гледишта и обичаја у египатске култове.“a Скоро исто се може рећи и за древну персијску и грчку културу.

10. Какво је било вавилонско гледиште о животу након смрти?

¹⁰ Али, да ли су древни Вавилонци веровали у бесмртност душе? Професор Морис Џастроу, мл., са Универзитета у Пенсилванији, у САД, написао је следеће о овој теми: „Ни народ ни вође религиозне мисли [Вавилона] никада нису узели у обзир могућност тоталног уништења онога што је једном настало. Смрт је [по њиховом мишљењу] била прелазак у један други облик живота, а порицање бесмртности [садашњег живота] само је наглашавало да је немогуће избећи ту промену у постојању коју доноси смрт.“ Да, Вавилонци су веровали да некакав живот, у неком облику, и даље постоји након смрти. То су показивали тиме што су с мртвима сахрањивали и неке предмете за употребу на оном свету.

11, 12. Које је родно место учења о бесмртности душе, настало након Потопа?

¹¹ Учење о бесмртности душе очигледно потиче из древног Вавилона. Да ли је то нешто значајно? Заиста јесте, јер је Вавел, то јест Вавилон, према Библији основао Неврод, Нојев праунук. Након свеопштег потопа Нојевих дана, сви људи су говорили једним језиком и имали су једну религију. Не само да се Неврод ’противио Јехови‘ већ су он и његови следбеници желели да ’стекну себи име‘. Тако је основавши град и градивши у њему једну кулу, Неврод започео с једном другачијом религијом (Постање 10:1, 6, 8-10; 11:1-4, NW).

¹² Неврод је по предању умро окрутном смрћу. Након његове смрти, Вавилонци би, разумљиво, били склони да га поштују као оснивача, градитеља и првог краља њиховог града. Будући да је бог Мардук (Меродах) сматран оснивачем Вавилона и да су чак многи вавилонски краљеви добијали имена по њему, неки изучаваоци наводе да Мардук представља обоготвореног Неврода (2. Краљевима 25:27; Исаија 39:1; Јеремија 50:2). Ако је то тако, онда је гледиште да човек има душу која преживљава смрт сигурно било актуелно барем у време Невродове смрти. У сваком случају, странице историје откривају да је после Потопа, родно место овог учења о бесмртности душе било Вавел, то јест Вавилон.

13. Како се учење о бесмртности душе проширило по лицу целе земље, и шта је била последица тога?

¹³ Библија надаље показује да је Бог осујетио настојања градитеља те куле у Вавелу помешавши им језике. Пошто више нису могли да се споразумеју, напустили су свој пројекат и ’расули се оданде по свој земљи‘ (Постање 11:5-9). Морамо задржати на уму да иако су се језици ових наводних градитеља куле променили, њихова размишљања и општа схватања нису. Последица тога је била да, где год да су отишли, са собом су понели и своја религиозна гледишта. На овај начин су се вавилонска религиозна учења — укључујући и бесмртност душе — проширила по лицу целе земље и постала темељ свих значајнијих религија света. Тако је настало светско царство криве религије, које је у Библији прикладно описано као „Вавилон велики, мати блудника и мрзости земаљских“ (Откривење 17:5).

Светско царство криве религије шири се на исток

14. Како су се вавилонска религиозна веровања проширила и на индијски потконтинент?

¹⁴ Неки историчари кажу да је један миграцијски талас пре више од 3 500 година, довео људе светле пути, Аријевце, са северозапада у долину Инда, који се сада налази углавном у Пакистану и Индији. Одатле су се они проширили по равницама долине реке Ганг и по Индији. Неки стручњаци изјављују да су религиозна гледишта ових миграната била заснована на древним иранским и вавилонским учењима. Тако су та религиозна гледишта постала корен хиндуизма.

15. Како је гледиште о бесмртности душе утицало на данашњи хиндуизам?

¹⁵ У Индији је доктрина о бесмртности душе узела облик доктрине о реинкарнацији. Борећи се са свеопштим проблемом зла и патње међу људима, хиндуски мудраци су дошли до онога што је познато као закон карме, закон узрока и последице. Комбинујући овај закон с веровањем о бесмртности душе, дошли су до учења о реинкарнацији, по коме се заслуге или грешке у животу неке особе награђују односно кажњавају у наредном животу. Циљ једног верника је мокша, то јест ослобођење од циклуса поновних рађања и сједињење са оним што се зове коначна реалност то јест нирвана. Како се кроз векове хиндуизам ширио, тако се ширило и учење о реинкарнацији. Та је доктрина постала главно упориште садашњег хиндуизма.

16. Које је веровање о животу на оном свету почело да доминира религиозном мишљу и обичајима огромног становништва источне Азије?

¹⁶ Из хиндуизма су се развиле вере, као што су будизам, ђаинизам и сикизам. И оне заступају веровање у реинкарнацију. Штавише, како је будизам продирао у највећи део источне Азије — у Кину, Кореју, Јапан и другде — дубоко је утицао на културу и религију целе те области. То је дало повода за настанак религија које су одражавале спој веровања, узимајући елементе будизма, спиритизма и обожавања предака. Најутицајнији међу њима су таоизам, конфуцијанизам и шинтоизам. На овај начин, веровање да се живот наставља након смрти тела преовладавало је религиозном мишљу и обичајима огромног дела човечанства у овом крају света.

Како је у јудаизму, хришћанском свету и исламу?

17. Шта су древни Јевреји веровали у погледу живота након смрти?

¹⁷ Шта људи у религијама јудаизма, хришћанског света и ислама верују у погледу живота након смрти? Од њих је далеко најстарији јудаизам. Његови корени сежу далеко уназад, око 4 000 година, до Аврама — много пре него што су Сократ и Платон осмислили теорију о бесмртности душе. Древни Јевреји су веровали у ускрсење мртвих а не у урођену људску бесмртност (Матеј 22:31, 32; Јеврејима 11:19). Како је онда доктрина о бесмртности душе ушла у јудаизам? Историја пружа одговор.

18, 19. Како је доктрина о бесмртности душе ушла у јудаизам?

¹⁸ Године 332. пре н. е., Александар Велики је освојио Средњи исток, укључујући и Јерусалим. Док су Александрови наследници настављали с његовим програмом хеленизације, настајала је мешавина две културе — грчке и јеврејске. Јевреји су с временом постали упућени у грчку мисао, а неки су чак постали и филозофи.

¹⁹ Фило из Александрије, у првом веку н. е., био је један такав јеврејски филозоф. Он је дубоко поштовао Платона и настојао је да јудаизам објасни изразима грчке филозофије, утирући пут каснијим јеврејским мислиоцима. Талмуд — писани коментар о усменим законима рабина — такође је био под утицајем грчке мисли. „Талмудски рабини су“, наводи Encyclopaedia Judaica, „веровали у даљње постојање душе након смрти.“ Касније је јеврејска литература о мистици, као што је кабала, отишла чак толико далеко да је научавала реинкарнацију. Тако је на мала врата грчке филозофије, гледиште о бесмртности душе нашло свој пут до јудаизма. Шта може да се каже о уласку овог учења у хришћански свет?

20, 21. (а) Какав је био став раних хришћана у погледу платонске, односно грчке филозофије? (б) Шта је довело до стапања Платонових гледишта и хришћанских учења?

²⁰ Право хришћанство је започело са Исусом Христом. Раније цитирани Мигел де Унамуно, написао је о Исусу: „Он је веровао у ускрсење тела, у складу с јеврејским обичајем, а не у бесмртност душе, према [грчком] платонском обичају.“ Он је закључио: „Бесмртност душе... је паганска филозофска догма.“ У светлу овога, можемо видети зашто је апостол Павле снажно упозорио хришћане првог века против ’филозофије и таште преваре, наслањајући се на предања људи, на основе света, а не на Христа‘ (Колошанима 2:8).

²¹ Али, када је и како ова „паганска филозофска догма“ продрла у хришћански свет? The New Encyclopædia Britannica објашњава: „Од средине 2. века А. Д., хришћани који су донекле били упућени у грчку филозофију почели су да осећају потребу да своју веру изразе филозофским терминима, и то због своје интелектуалне сатисфакције као и ради преобраћења образованих пагана. Филозофија која им је највише одговарала била је платонизам.“ Двојица раних филозофа који су имали велики утицај на доктрине хришћанског света били су Ориген из Александрије и Августин из Хипоса. На обојицу су дубоко утицала Платонова гледишта и били су посредници у спајању ових гледишта с хришћанским учењима.

22. Како је веровање у бесмртност душе и даље истакнуто у исламу?

²² Док је гледиште о бесмртности душе ушло у јудаизам и хришћанство захваљујући платонском утицају, у исламу је тај појам уткан од његовог почетка. Куран, света књига ислама, научава да човек има душу која наставља да живи након смрти. За крајњу судбину душе он говори да је то или живот у небеском рајском врту или казна у огњеном паклу. Ово не значи да арапски изучаваоци нису покушавали да споје исламска учења и грчку филозофију. У ствари, арапски свет је донекле био под утицајем Аристотеловог рада. Међутим, бесмртност душе и даље је веровање муслимана.

23. Која ће занимљива питања у вези са животом након смрти, бити размотрена у наредном чланку?

²³ Религије по читавом свету очигледно су развиле збуњујући низ веровања у живот на оном свету, који је заснован на учењу да је душа бесмртна. Таква веровања су онда утицала, да, чак и завладала и поробила милијарде људи. Суочени са свим овим, приморани смо да се питамо: да ли је могуће сазнати истину о томе шта се дешава кад умремо? постоји ли живот након смрти? шта Библија има да каже о томе? То ћемо размотрити у наредном чланку.

[Фусноте]

Можеш ли објаснити?

◻ Која је заједничка тема која се провлачи кроз већину религиозних веровања о животу након смрти?

◻ Како историја и Библија указују на древни Вавилон као на родно место доктрине о бесмртности душе?

◻ На који су начин источњачке религије биле под утицајем вавилонског веровања о бесмртности душе?

◻ Како је учење о бесмртности душе ушло у јудаизам, хришћанство и ислам?

[Слике на странама 12, 13]

Освајања Александра Великог довела су до мешања грчке и јеврејске културе

Августин је настојао да споји платонску филозофију и хришћанство

[Извори]

Александар: Musei Capitolini, Roma; Августин: Из књиге Great Men and Famous Women