Како припремати предавања за јавност

ВЕЋИНА скупштина Јеховиних сведока сваке седмице организује јавно предавање о некој библијској теми. Ако си старешина или слуга помоћник, да ли се показујеш као ефикасан јавни говорник и учитељ? Ако је тако, можеш бити позван да одржиш говор за јавност. Теократска школа службе помогла је десетинама хиљада браће да испуне услове за ову предност службе. Одакле треба да почнеш кад добијеш задатак да одржиш говор за јавност?

Проучи предложак

Пре него што ишта истражиш, прочитај предложак и медитирај о њему док не разумеш његов смисао. Добро упамти тему, која је уједно и наслов предавања. Чему желиш поучити своје слушаоце? Који је твој циљ?

Погледај који су главни поднаслови. Анализирај главне тачке. Како се свака од њих уклапа у тему? Испод сваке главне тачке наведено је неколико споредних тачака. Мисли које подупиру те споредне тачке наведене су испод њих. Погледај како се сваки део предлошка надовезује на претходни, како води до следећег и како помаже да се постигне циљ говора. Кад разумеш тему, циљ говора и то како главне тачке постижу сврху говора, тада си спреман да почнеш са обрадом тог материјала.

Добро је да у почетку о свом предавању размишљаш као о четири или пет кратких говора, од којих сваки има једну главну тачку. Припреми те говоре један по један.

Готов предложак служи као средство за припрему. Он није намењен да послужи као скуп белешки из којих можеш држати свој говор. То је попут костура. Треба да му даш месо, да тако кажемо, да му усадиш срце и удахнеш живот.

Користи Писмо

Исус Христ и његови ученици су своје поучавање заснивали на Писму (Лука 4:16-21; 24:27; Дела 17:2, 3). Ти можеш радити исто то. Писмо треба да буде темељ твог говора. Уместо да једноставно објашњаваш и примењујеш изјаве из припремљеног предлошка, запази како Писмо подупире те изјаве и затим поучавај из Писма.

Док припремаш свој говор, истражи све стихове наведене у предлошку. Запази контекст. Неки стихови можда пружају само корисна додатна објашњења. У свом излагању не мораш читати и коментарисати све те стихове. Изабери оне који ће твојим слушаоцима бити најкориснији. Ако се концентришеш на стихове који су наведени у штампаном предлошку, вероватно неће бити потребе да користиш додатне цитате из Писма.

Успех твог говора не зависи од тога колико ћеш стихова употребити већ од квалитета поучавања. Кад уводиш стихове образложи зашто их користиш. Одвој време да их објасниш. Када прочиташ неки стих, нека ти Библија остане отворена док га осматраш. Присутни ће вероватно урадити то исто. Како можеш пробудити занимање код присутних и помоћи им да имају још више користи од Божје Речи? (Нем. 8:8, 12). То можеш учинити помоћу објашњења, поређења и примене.

Објашњење. Кад припремаш објашњење неког кључног цитата, питај се: ’Шта ово значи? Зашто овај цитат користим у свом говору? Шта би присутни могли да се питају у вези с овим стихом?‘ Можда треба да анализираш контекст, позадину, оквир, снагу речи, намеру надахнутог писца. За то је потребно истраживање. Мноштво корисних информација наћи ћеш у публикацијама које обезбеђује „верни и разборити роб“ (Мат. 24:45-47). Немој покушавати да објасниш ама баш све у вези с тим стихом, већ објасни зашто си желео да се прочита у повезаности с тачком која се осматра.

Поређење. Сврха поређења је да присутнима пружиш дубље разумевање или да им помогнеш да упамте неку тачку или неко начело које си осмотрио. Поређења помажу људима да схвате шта си им рекао и да то повежу с нечим што већ знају. Исус је радио управо то кад је држао своју чувену Проповед на гори. „Птице небеске“, ’љиљани у пољу‘, „уска врата“, „кућа саграђена на стени“ и многи такви изрази, учинили су да његово поучавање буде снажно, јасно и незаборавно (Мат., поглавља 5-7).

Примена. Објашњавањем неког стиха и поређењем пружићеш знање, али резултате доноси примена тог знања. Истина, они који те слушају имају одговорност да поступају по библијској поруци, али ти им можеш помоћи да разаберу шта треба да ураде. Кад си сигуран да присутни разумеју стих који осматраш и виде како је повезан с тачком о којој говориш, одвој време да им покажеш како тај стих утиче на веру и на понашање. Истакни које користи имамо кад одбацујемо погрешне идеје и избегавамо погрешно понашање које није у складу са истином о којој се тренутно говори.

Док размишљаш о томе како да примениш стихове, упамти да су људи у твојој публици различитог порекла и да се суочавају са свакојаким околностима. Можда има новозаинтересованих, младих, старијих и оних који се боре с разним личним проблемима. Нека твој говор буде практичан и реалан. Избегавај да пружаш савете који звуче тако као да имаш у мислима само пар појединаца.

Говорникове одлуке

Неке одлуке везане за твоје предавање већ су унапред донете. Главне тачке су јасно истакнуте и лепо је назначено колико времена треба да посветиш осматрању сваког поднаслова. Друге одлуке су на теби. Можеш изабрати да неким споредним тачкама посветиш више времена а другим мање. Немој мислити да у једнакој мери мораш обрадити сваку споредну тачку. Због тога ћеш можда прелетети преко материјала и своје слушаоце затрпати информацијама. Како можеш утврдити шта треба потпуније да обрадиш а шта можеш споменути само кратко или успут? Питај се: ’Које ће ми тачке помоћи да пренесем централну мисао говора? Из којих тачака присутни могу извући највише користи? Да ли ћу ако изоставим неки наведени стих и повезану тачку, ослабити ток доказа који се износе?‘

Пажљиво избегавај нагађања или лична мишљења. Чак је и Божји Син, Исус Христ, избегавао да говори „сам од себе“ (Јов. 14:10). Задржи на уму да људи долазе на састанке Јеховиних сведока да би чули осматрање Библије. Ако те други сматрају за доброг говорника, то је вероватно због тога што имаш праксу да пажњу не скрећеш на себе већ на Божју Реч. Због тога се твоји говори много цене (Фил. 1:10, 11).

Кад си једноставан предложак претворио у садржајно објашњење Писма, тада треба да вежбаш свој говор. Корисно је да то радиш наглас. Важно је да будеш сигуран да си добро упознат са свим тачкама. Мораш бити у стању да се срцем заложиш за своје излагање, да удахнеш живот у тај материјал и да одушевљено презентујеш истину. Пре него што одржиш свој говор, питај се: ’Шта желим да постигнем? Да ли су главне тачке истакнуте? Да ли сам стварно учинио да Писмо буде темељ мог говора? Да ли се свака главна тачка логично надовезује на следећу? Да ли овај говор изграђује цењење према Јехови и његовим припремама? Да ли је закључак директно повезан с темом, да ли присутнима показује шта треба да раде и да ли их мотивише на то?‘ Ако на ова питања можеш одговорити са да, тада си у положају да ’учиниш знање пријатним‘, на корист скупштини и на хвалу Јехови! (Посл. 15:2).