Исправно наглашавање смисла

КАДА говориш или читаш наглас, важно је не само да исправно изговориш појединачне речи већ и да кључне речи и целовите изразе истакнеш на такав начин да информације буду јасно саопштене.

Исправно наглашавање смисла подразумева више од тога да се неколико речи, или чак многе речи, додатно истичу. Морају се истаћи праве речи. Ако се нагласе погрешне речи, присутни можда неће јасно разумети смисао онога што говориш, и зато ће им мисли одлутати на друге ствари. Чак и ако је материјал добар, излагање у коме се слабо наглашава смисао неће бити толико ефикасно у мотивисању публике.

Додатно наглашавање се може постићи на разне начине, и оно се често користи у комбинацији са: јачим гласом, снажнијим осећањима, спорим и промишљеним говором, паузирањем пре или после неке изјаве (или и пре и после), и гестовима и изразима лица. У неким језицима, наглашавање се може постићи и снижавањем или повисивањем тона гласа. Да би утврдио шта би било најбоље, узми у обзир материјал и околности.

Кад одлучујеш шта ћеш нагласити, размисли о следећим стварима. (1) Које речи у оквиру реченице треба додатно нагласити не одређује само остатак реченице већ и контекст. (2) Наглашавањем смисла може да се истакне почетак нове мисли, било да се ради о главној тачки или једноставно о промени у следу резоновања. Тиме се такође може скренути пажња на закључак следа резоновања. (3) Говорник може наглашавањем смисла показати шта он мисли о некој ствари. (4) Исправно наглашавање смисла такође може да се употреби да би се истакле главне тачке говора.

Да би се на ове начине користило наглашавање смисла, говорник или јавни читач мора јасно разумети свој материјал и мора имати искрену жељу да његови слушаоци усвоје тај материјал. У погледу поуке која се давала у време Јездре, у Немији 8:8 стоји: „Они читаху разне делове књиге закона Божјега, и разлагаху смисао њихов да би се разумело оно што беху читали.“ Очигледно је да су они који су том приликом читали и објашњавали Божји Закон схватили колико је важно да својим слушаоцима помогну да разумеју смисао онога што се читало, да то упамте и затим примене.

Због чега то може бити проблем. Већина људи у обичном, свакодневном говору успева да јасно саопшти оно што мисли. Међутим, када читају штиво које је написао неко други, понекад им је тешко да утврде које речи или изразе треба нагласити. Кључ је у томе да се јасно разуме то штиво. То изискује брижљиво проучавање онога што је написано. Ако си замољен да прочиташ нешто на скупштинском састанку, треба марљиво да се припремиш.

Неки људи уместо наглашавања смисла користе оно што би се могло назвати „периодично наглашавање“. Они наглашавају речи у прилично одређеним интервалима било да је такво наглашавање смисаоно или није. Други наглашавају функционалне речи, тако што можда стављају превелики нагласак на предлоге или везнике. Када наглашавање не доприноси томе да мисао буде јасна, оно лако може постати обичај који одвраћа пажњу.

У настојању да нагласе смисао, неки говорници говоре гласније и то тако да присутни имају осећај као да их он грди. Наравно, тиме се ретко када могу постићи добри резултати. Ако наглашавање смисла није природно, може се стећи утисак да се говорник обраћа слушаоцима некако с висине. Далеко је боље једноставно код њих апеловати на љубав и помоћи им да виде да је оно што се говори и библијски тачно и разумно!

Како се побољшати. Особа која има проблем с наглашавањем смисла често није ни свесна тога. Можда неко други треба да јој скрене пажњу на то. Ако треба да се побољшаш у том погледу, твој надгледник школе ће ти помоћи. Исто тако, слободно замоли за помоћ неког доброг говорника. Нека пажљиво слуша како читаш и говориш, и нека ти затим пружи предлоге како би се побољшао.

На почетку, твој саветник ће ти препоручити да као материјал за вежбање користиш неки чланак из Куле стражаре. Он ће ти без сумње рећи да анализираш појединачне реченице како би утврдио које речи или фразе треба нагласити да би се јасно разумео смисао текста. Подсетиће те на то да посебну пажњу обратиш на извесне речи које су штампане косим словима. Упамти да речи унутар реченице делују као целина. Често треба истаћи групу речи, а не само неку засебну реч. У неким језицима ученици се подстичу да обрате већу пажњу правописним знацима као средству за исправно наглашавање смисла.

Док учиш шта треба нагласити, твој саветник ће те подстаћи да као следећи корак узмеш у обзир контекст који је шири у односу на саму реченицу. Која се главна мисао обрађује у целом том одломку? Како то треба да утиче на наглашавање у појединачним реченицама? Погледај наслов чланка и поднаслове исписане масним словима испод којих се налази твој материјал. Како то утиче на избор израза које ћеш нагласити? Све су то фактори које треба да узмеш у обзир. Али пази да не стављаш велики нагласак на превише речи.

Било да треба да говориш импровизовано или да читаш, твој саветник ће те такође охрабрити да дозволиш да след резоновања утиче на наглашавање смисла. Треба да знаш на којим се местима завршава след резоновања или где осматрање прелази с једне важне мисли на другу. Присутни ће ценити ако у твом излагању могу препознати таква места. То може да се уради наглашавањем речи као што су пре свега, надаље, и на крају, према томе и све у свему.

Твој саветник ће ти такође усмерити пажњу на мисли које можеш изнети с посебним осећањима. Да би то урадио можеш нагласити фразе као што су веома, апсолутно, у сваком случају, веома важно, свакако и ама баш увек. Тако можеш утицати на то шта ће твоја публика мислити о ономе што говориш. Више о овоме биће речено у Студији 11, „Срдачност и осећајност“.

Да би се поправио што се тиче наглашавања смисла, такође ћеш бити охрабрен да се потрудиш да главне тачке које желиш да присутни упамте буду јасне у твојим мислима. То ће са становишта јавног читања бити додатно обрађено у Студији 7, „Истаћи главне мисли“, и са становишта говорништва у Студији 37, „Истаћи главне тачке“.

Ако настојиш да се побољшаш у служби на терену, посебну пажњу обрати на то како читаш стихове из Библије. Нека ти буде обичај да се питаш: ’Зашто читам овај стих?‘ За једног учитеља није увек довољно да само исправно изговори речи. Можда није довољно ни да прочита стих с уверењем. Ако одговараш на нечије питање или поучаваш некога о некој основној библијској истини, добро је да у стиху нагласиш речи или изразе који подупиру оно о чему разговарате. Иначе особа којој читаш може пропустити да схвати суштину.

Пошто наглашавање смисла обухвата додатно наглашавање извесних речи и фраза, неискусан говорник лако може претерано наглашавати такве речи и фразе. Резултат ће бити као када неко ко тек почиње да учи да свира неки музички инструмент одсвира неке ноте. Међутим, уз вежбање појединачне „ноте“ ће једноставно постати део предивне мелодије.

Када научиш основе, имаћеш више користи док посматраш искусне говорнике. Ускоро ћеш разумети шта се све може постићи различитим степенима наглашавања. И увидећеш колико је корисно на разне начине наглашавати да би се јасно разумело оно што се каже. Развијање исправног наглашавања смисла у великој мери ће побољшати ефикасност твог читања и говорења.

Немој о наглашавању смисла научити тек толико да би се провукао. Да би говорио делотворно, настави да радиш на наглашавању смисла све док не овладаш тиме и док не будеш у стању да то изведеш на такав начин да другима звучи природно.