Читати стихове са исправним наглашавањем

КАДА другима говориш о Божјим намерама, било приватно или с подијума, предмет твог разматрања треба да буде оно што стоји у Божјој Речи. То обично обухвата читање библијских стихова и то треба добро урадити.

Исправно наглашавање укључује осећања. Писмо треба читати са осећањима. Осмотримо неке примере. Када наглас читаш Псалам 37:11, у твом гласу треба да се осети да си срећан док ишчекујеш мир који је у том стиху обећан. Када читаш Откривење 21:4 где се указује на крај патње и смрти, твој глас треба да одражава срдачно цењење према дивном ослобођењу које је у том стиху проречено. Откривење 18:2, 4, 5, где се налази позив да изађемо из грешног ’Вавилона Великог‘, треба прочитати тоном у коме се осећа хитност. Наравно, осећање које изражавамо треба да буде срдачно али не треба претеривати. Колико ћемо емоција унети одређује сам цитат и то на шта је примењен.

Нагласи праве речи. Ако се твоји коментари о извесном стиху темеље само на једном делу тог стиха, истакни тај део. На пример, када читаш Матеја 6:33, ако имаш намеру да анализираш значење израза „тражите најпре краљевство“, тада нагласак нећеш ставити на „Божју праведност“ нити на ’све ово друго‘.

У говору на Састанку службе можда планираш да прочиташ Матеја 28:19. Које речи треба да истакнеш? Ако желиш да охрабриш браћу да се труде да започињу кућне библијске студије, нагласи „стварајте ученике“. С друге стране, ако планираш да говориш о одговорности хришћана да о библијској истини говоре некој групи досељеника или желиш да охрабриш неке објавитеље да служе тамо где постоји већа потреба, могао би нагласити израз ’људи из свих нација‘.

Често указујемо на неки стих да бисмо одговорили на неко питање или да бисмо потврдили неки аргумент који је за друге људе споран. Твоји слушаоци можда неће уочити ту везу ако сваку мисао у цитату једнако истакнеш. То је можда очигледно теби али није и њима.

На пример, када из Библије која садржи Божје име читаш Псалам 83:18, ако нагласиш само израз „Свевишњи“, станар можда неће запазити очигледну чињеницу да Бог има име. Треба да нагласиш име „Јехова“. Међутим, када тај исти стих користиш у разговору о Јеховином суверенитету, главни нагласак треба да ставиш на израз „Свевишњи“. Слично томе, када користиш Јакова 2:24 да би показао да је важно да вера буде пропраћена делима, ако основни нагласак ставиш на „проглашен праведним“ уместо на „делима“, неко ко те чује могао би пропустити поенту.

Још један користан пример налази се у Римљанима 15:7-13. То је део писма које је апостол Павле написао скупштини састављеној и од незнабожаца и од природних Јевреја. Ту овај апостол доказује да Христова служба користи не само обрезаним Јеврејима већ и људима из нација тако да би „нације славиле Бога због његовог милосрђа“. Павле затим цитира четири стиха из Писма којима скреће пажњу на ту прилику која је пружена нацијама. Како би прочитао те цитате да би истакао оно што је Павле имао на уму? Ако би желео да означиш изразе које треба нагласити, могао би у 9. стиху подвући „нацијама“, у 10. стиху „нације“, у 11. стиху „све нације“ и „сви народи“, и у 12. стиху „нације“. Пробај да прочиташ Римљанима 15:7-13 с таквим наглашавањем. Док то радиш, биће ти јаснији Павлов ток доказивања и лакше ћеш га схватити.

Методе наглашавања. Важне речи које желиш да истакнеш могу се нагласити на више начина. Начин на који их истичеш треба да је у складу са стихом и оквиром говора. Следи неколико предлога.

Наглашавање гласом. То укључује било коју промену у гласу која доприноси да се важне речи истакну у односу на остатак реченице. Нагласак се може постићи променом јачине гласа — јачим или слабијим гласом. У многим језицима промена висине гласа доприноси наглашавању. Међутим, у неким језицима тиме се може потпуно променити значење. Када се кључни изрази изговоре спорије, тиме се истиче њихова важност. У језицима где неке речи није могуће истаћи променом гласа, биће потребно да урадиш све што је уобичајено у том језику да би постигао жељене резултате.

Паузирање. То се може учинити пре или после читања кључног дела неког стиха — или и пре и после. Пауза непосредно пре читања главне мисли ствара ишчекивање; пауза након читања појачава утисак о прочитаном. Међутим, ако има превише пауза ништа се неће истаћи.

Понављање. Одређену тачку можеш нагласити тако што ћеш застати и поново прочитати ту реч или фразу. Често је боље да завршиш цитат и онда поновиш кључни израз.

Гестови. Покрети тела и изрази лица често могу унети емоције у неку реч или фразу.

Тон гласа. У неким језицима, речи се понекад могу прочитати тоном који утиче на њихово значење и издваја их. Овде треба бити обазрив, посебно када се користе речи које могу бити саркастичне.

Када други читају цитате. Када станар чита неки стих, он можда нагласи погрешну реч или ништа не нагласи. Шта тада можеш учинити? У принципу, најбоље је да применом цитата разјасниш смисао. Након што примениш цитат, посебну пажњу можеш усмерити на важне речи у самој Библији.