Визуелни контакт

НАШЕ очи саопштавају ставове и емоције. Оне могу показати изненађење или страх. Могу пренети саосећање или љубав. Понекад одају сумњу или показују тугу. Један старији човек је о својим земљацима који су много пропатили рекао следеће: „Ми очима разговарамо.“

Други могу на основу тога где гледамо закључити нешто о нама и о ономе што говоримо. У многим културама људи су склони да верују особи која их на пријатељски начин гледа у очи. Супротно томе, они могу сумњати у искреност и оспособљеност особе која гледа у своја стопала или у неки предмет, а не у онога коме говори. У неким другим културама, када неко некога упорно гледа у очи, то делује непристојно, агресивно или чак изазивачки. То је посебно случај када неко разговара са особом супротног пола, поглаварем или неким ко има високу титулу. А у неким другим крајевима, ако млада особа гледа старију особу директно у очи док разговара с њом, то би био знак неучтивости.

Међутим, тамо где то није увредљиво, када некога гледамо у очи док говоримо нешто важно, тиме ту ствар можемо додатно нагласити. То се може сматрати доказом да је говорник уверен у оно што каже. Запази како је Исус реаговао када су се његови ученици јако изненадили и рекли: „Ко се у ствари може спасти?“ Библија извештава: „Гледајући их у очи, Исус им рече: ’Људима је то немогуће, али Богу је све могуће‘“ (Мат. 19:25, 26). Писмо такође показује да је апостол Павле добро запажао реакције оних који су га слушали. У једној прилици када је Павле говорио, међу присутнима је био и човек хром од рођења. У Делима апостолским 14:9, 10 стоји: „Тај човек слушаше Павла како говори, а он упре поглед у њега и кад виде да овај има веру да оздрави, рече из свег гласа: ’Устани, усправи се на своје ноге!‘“

Предлози за службу на терену. Када учествујеш у служби на терену, буди љубазан и срдачан док прилазиш људима. Где је то на месту, користи питања која подстичу на размишљање да би започео разговор о нечему од заједничког интереса. Док то чиниш, покушај да успоставиш визуелни контакт — да учтиво и љубазно гледаш ту особу у очи. Срдачан осмех на лицу онога у чијим се очима види унутрашња радост веома је привлачан. Такав израз лица може саговорнику открити доста тога о томе какав си ти као човек и може му помоћи да се осећа опуштеније док разговарате.

Ако посматраш израз лица друге особе, тамо где је то прикладно, можеш утврдити како треба да поступиш у некој ситуацији. Ако је та особа љута или није истински заинтересована, то ћеш можда моћи да видиш на њој. Можда ћеш схватити да те не разуме. Ако постане нестрпљива, обично ћеш и то моћи да препознаш. Ако је стварно заинтересована, и то ће се показати. Поглед у њеним очима може ти указати да треба да промениш брзину којом говориш, да уложиш додатне напоре да би је укључио у разговор, да завршиш разговор или да можда наставиш и покажеш како може да проучава Библију.

Било да си ангажован у јавном сведочењу или водиш кућни библијски студиј, настој да са особом с којом разговараш одржаваш визуелни контакт пун поштовања. Међутим, немој пиљити у човека, јер то може бити непријатно (2. Краљ. 8:11, NW). На природан, пријатељски начин често погледај саговорника у лице. У многим земљама тиме се преноси осећај искреног занимања. Наравно, када читаш из Библије или из неке друге публикације, поглед ће ти бити концентрисан на штампани материјал. Али да би нагласио неку тачку, добро је да директно, али накратко погледаш у особу. Ако је с времена на време погледаш, то ће ти такође омогућити да посматраш како реагује на оно што читаш.

Ако ти је у почетку због стидљивости тешко да успоставиш визуелни контакт, немој се предати. Уз вежбање, одговарајући визуелни контакт ће постати природан, а то може побољшати твоју ефикасност у комуницирању с другима.

Када држиш говор. Библија нам каже да је Исус, пре него што је почео Проповед на гори, ’подигао очи према својим ученицима‘ (Лука 6:20). Учи из његовог примера. Ако треба да говориш пред групом људи, погледај их и затим направи паузу од пар секунди пре него што почнеш да говориш. У многим случајевима то ће значити да погледаш у очи некога из публике. Овај кратак застој може ти помоћи да савладаш почетну нервозу. То ће такође помоћи слушаоцима да се прилагоде било ком ставу или емоцији коју открива твоје лице. Поред тога, тиме ћеш омогућити публици да се утиша и да буде спремна да ти посвети пажњу.

У току говора гледај присутне. Немој их посматрати само као групу. Настој да гледаш појединце. У скоро свим културама, од јавног говорника се очекује да у извесној мери гледа слушаоце у очи.

Гледање слушалаца не значи да једноставно ритмички помераш поглед с једне стране на другу. Учтиво погледај некога у публици и, ако је на месту, упути том појединцу целу реченицу. Затим погледај неког другог и кажи њему реченицу или две. Немој гледати у некога толико дуго да му буде непријатно и немој се концентрисати на само неколико особа у целој публици. Настави да на тај начин гледаш целу публику, али док говориш некој особи, стварно говори њој и запази њену реакцију пре него што пређеш на другу особу.

Твоје белешке треба да буду на говорничком пулту, у руци или у Библији, тако да их можеш лако погледати не померајући главу. Ако је потребно да помериш целу главу да би видео своје белешке, то ће се негативно одразити на контакт са слушаоцима. Узми у обзир не само то колико често гледаш у своје белешке већ и када гледаш у њих. Ако гледаш у своје белешке када долазиш до неког врхунца у говору, не само што нећеш видети реакцију публике већ ће и твоје излагање изгубити на снази. Исто тако, ако стално гледаш у белешке, изгубићеш контакт са слушаоцима.

Када некоме бациш лопту, ти гледаш да ли ју је он ухватио. Свака мисао у твом говору је као засебно „бацање“ присутнима. Својом реакцијом — климањем главом, осмехом, усредсређеним гледањем — они могу показати да су „ухватили“ ту мисао. Ако имаш добар визуелни контакт, то ти може помоћи да будеш сигуран да су твоје мисли „ухваћене“.

Ако си одређен да нешто читаш пред скупштином, да ли треба да се трудиш да гледаш у публику током читања? Ако присутни прате твоје читање у својим Библијама, већина њих неће ни знати да ли их ти гледаш или не. Али посматрање публике може ти помоћи да енергичније читаш зато што ћеш тада моћи добро да запазиш њихове реакције. А што се тиче присутних који не користе своју Библију и можда лутају у мислима, визуелни контакт с говорником може им помоћи да обрате пажњу на оно што се чита. Наравно, присутне ћеш моћи да погледаш само накратко, и то не тако да због тога запињеш у читању. У ту сврху најбоље је да Библију држиш у руци и да подигнеш главу, пазећи да ти брада не буде спуштена на груди.

Понекад су старешине позване да одрже конгресни говор из манускрипта. Да би се то ефикасно урадило, потребни су искуство, пажљива припрема и доста вежбања. Наравно, коришћење манускрипта ограничава визуелни контакт с публиком. Али ако се говорник добро припреми, он ће бити у стању да с времена на време погледа своје слушаоце а да не заборави где је стао у тексту. Тако ће успети да задржи пажњу присутних који ће моћи да извуку пуну корист из важне духовне поуке која се износи.