Показуј лично занимање — добрим визуелним контактом
1 Када сведочимо на јавним местима, као и од куће до куће, обично успоставимо визуелни контакт с људима пре него што им се обратимо. У том тренутку, можда ћемо на основу њиховог израза лица моћи да наслутимо шта мисле о томе што смо им се обратили, чак и како су расположени. Наравно, и они могу пуно тога сазнати о нама. Говорећи о прилици када ју је посетила извесна Сведокиња, једна жена је рекла: „Њено насмејано лице остало ми је у сећању по смирености. То ме је заинтересовало.“ Због тога је ова жена слушала добру вест.
2 Када учествујемо у уличном сведочењу или смо у служби на другим јавним местима, успостављање визуелног контакта с људима је делотворан начин да почнемо да им сведочимо. Један брат гледа у очи особе које му се приближавају. Када успостави визуелни контакт, осмехне се и потом понуди часописе. Користећи овај приступ, он води многе пријатне разговоре и уручује доста литературе.
3 Разабери туђа осећања. Ако одржавамо визуелни контакт, моћи ћемо да разаберемо туђа осећања. На пример, када је некоме тешко да нас разуме или се не слаже с нечим што смо рекли, то ће се обично видети на његовом лицу. Ако је заузет или постаје нестрпљив, приметићемо то ако посматрамо његов израз лица. У зависности од тога можемо да прилагодимо или скратимо своју презентацију. Одличан начин да покажемо лично занимање за друге јесте да будемо обзирни према њиховим осећањима.
4 Искреност и уверење. У многим срединама, гледање особе у очи сматра се знаком искрености. Запази како је Исус поступио када су га ученици запитали: „Ко се у ствари може спасти?“ У Библији стоји: „Гледајући их у очи, Исус им рече: ’Људима је то немогуће, али Богу је све могуће‘“ (Мат. 19:25, 26). Уверење које се огледало у Исусовом погледу без сумње је додало тежину његовим речима. На сличан начин, одржавање доброг визуелног контакта помоћи ће и нама да поруку о Краљевству преносимо са искреношћу и уверењем (2. Кор. 2:17; 1. Сол. 1:5).