Делотворно подстицање

ХРИШЋАНСКЕ старешине морају бити способне да ’подстакну науком која је здрава‘ (Титу 1:9). Понекад се то мора урадити упркос веома тешким ситуацијама. Важно је да савети који се дају буду у складу с библијским смерницама. Зато старешине морају да се држе савета: „Посвети се... подстицању“ (1. Тим. 4:13). Иако је ово разматрање намењено првенствено старешинама или онима који теже за том предношћу, постоје прилике када родитељи морају да подстичу своју децу или када они који воде библијске студије треба да подстичу своје студенте Библије. У свим тим ситуацијама примењују се сличне смернице.

У којим је ситуацијама потребан подстицај. Да бисмо утврдили када је потребно некога подстаћи, корисно је да испитамо ситуације записане у Библији у којима је дат подстицај. Апостол Петар је подстицао старешине да пазе на своју одговорност коју имају као пастири Божјег стада (1. Петр. 5:1, 2). Павле је саветовао Тита да подстиче млађе мушкарце да „буду здравих мисли“ (Титу 2:6). Павле је подстицао сухришћане да ’говоре сложно‘ и да избегавају оне који настоје да створе поделе међу браћом (1. Кор. 1:10; Римљ. 16:17; Фил. 4:2). Иако је Павле похвалио чланове скупштине у Солуну за добре ствари које су радили, подстакао их је да још потпуније примењују поуку коју су добили (1. Сол. 4:1, 10). Петар је усрдно молио сухришћане да се ’уздржавају од телесних жеља‘ (1. Петр. 2:11). Јуда је подстицао своју браћу да ’воде тешку борбу за веру‘ с обзиром на утицај безбожних људи који су се понашали распуштено (Јуда 3, 4). Сви хришћани су добили савет да подстичу једни друге како нико не би отврднуо због преварне моћи греха (Јевр. 3:13). Петар је подстицао Јевреје који још нису поверовали у Христа: „Спасите се од овог поквареног нараштаја“ (Дела 2:40).

Које су особине потребне да бисмо пружили снажан подстрек у оваквим ситуацијама? Како онај ко подстиче друге може учинити да његов подстрек има призвук хитности, а да при томе не звучи ни заповеднички ни грубо?

„На темељу љубави.“ Ако не подстичемо „на темељу љубави“, можемо звучати грубо (Филим. 9). Истина, када нешто треба одмах да се уради, говорниково излагање треба да одражава хитност ситуације. Благ начин говора могао би звучати као да се говорник извињава. У исто време, подстрек треба упутити озбиљно и саосећајно. Подстрек који се упути с љубављу вероватно ће мотивисати слушаоце. Када је говорио о себи и о својим пратиоцима, Павле је Солуњанима рекао: „Добро знате како смо, као отац своју децу, подстицали свакога од вас“ (1. Сол. 2:11). Ти хришћански надгледници су усрдно молили браћу зато што су их волели. Нека и твоје речи извиру из истинске бриге за твоје слушаоце.

Буди тактичан. Немој стварати отпор код оних које настојиш да подстакнеш да нешто ураде. У исто време, немој се устезати да својим слушаоцима објавиш „целу Божју намеру“ (Дела 20:27). Они који цене дате савете неће се увредити и неће те мање волети зато што си их с љубављу подстакао на оно што је исправно (Пс. 141:5).

Често је корисно да конкретно и искрено похвалиш особу пре него што је на нешто подстакнеш. Размисли о добрим стварима које твоја браћа чине — стварима с којима је Јехова сигурно веома задовољан — као што су вера која је очигледна у њиховим делима, љубав која их покреће да се напрежу, и њихова устрајност упркос тешким ситуацијама (1. Сол. 1:2-8; 2. Сол. 1:3-5). То ће твојој браћи помоћи да осећају да су цењена и да их разумеш, и такође ће лакше прихватити подстрек који следи.

„Са свом дуготрпљивошћу.“ Подстрек треба саопштити „са свом дуготрпљивошћу“ (2. Тим. 4:2). Шта то подразумева? Дуготрпљивост обухвата стрпљиво подношење неправде или провокације. Онај ко је дуготрпљив живи у нади да ће слушаоци применити то што он каже. Подстицање са оваквим духом спречиће твоје слушаоце да мисле да ти о њима имаш лоше мишљење. Твоје поверење да твоја браћа и сестре желе да дају све од себе док служе Јехови утицаће на њихову жељу да чине оно што је исправно (Јевр. 6:9).

„Науком која је здрава.“ Како старешина може ’подстицати науком која је здрава‘? Тако што се „чврсто држи верне речи у погледу своје уметности поучавања“ (Титу 1:9). Уместо да изражаваш своја лична уверења, нека Божја Реч пружи снагу твом подстицању. Нека Библија обликује твоје гледише о томе шта треба да кажеш. Наброј које су користи од примењивања онога што Библија каже о теми коју осматраш. Имај јасно у мислима које су последице — и садашње и будуће — када се неко не повинује Божјој Речи, и укажи на те последице да би своје слушаоце уверио да треба нешто конкретно да предузму.

Води рачуна о томе да својим слушаоцима добро објасниш шта треба да раде и како то треба да раде. Нека свима буде јасно да се твоје резоновање чврсто заснива на Писму. Ако Писмо дозвољава извесну слободу у било којој одлуци коју треба донети, покажи докле иде та слобода. Затим у свом закључку дај коначан подстрек који ће ојачати одлучност твојих слушалаца да тако и поступе.

Са „слободом говора“. Да би неко друге делотворно подстицао, он мора имати „слободу говора у вери“ (1. Тим. 3:13). Шта му омогућује да говори слободно? Сама чињеница да је његов „пример врсних дела“ у складу са оним на шта подстиче своју браћу (Титу 2:6, 7; 1. Петр. 5:3). Када је то тако, они којима је упућен подстрек да нешто ураде схватиће да онај ко их подстиче не очекује од њих да раде оно што он сам не ради. Видеће да се могу угледати на његову веру баш као што он настоји да се угледа на Христа (1. Кор. 11:1; Фил. 3:17).

Подстицање које се темељи на Божјој Речи и које је пружено у духу љубави, може имати многе позитивне резултате. Они који имају ту одговорност да подстичу друге треба да се труде да то добро раде (Римљ. 12:8).