Шта се догодило са хришћанском будућношћу?
„А ШТО вама говорим, свима говорим бдите!“ Те речи Исуса Христа одзвањале су у ушима искрених хришћана кроз све векове. Али, колико чланова католичке цркве, ортодоксне или великих протестантских цркава имају још у ушима те речи које бодре? (Марко 13:37, др Чарнић).
Зашто би требало да хришћани остану будни? Исус је рекао кратко пре тога: „Бдите, дакле, стално; јер не знате кад ће доћи господар кући... да вас, кад изненада дође, не нађе где спавате“ (Марко 13:35, 36 НС). Дакле, требало је да ученици остану будни и да чекају на долазак свога господара, то јест Исуса Христа.
Који циљ је требало да има Исусов долазак? Његов позив на будност био је део његовог одговора на следеће усмерено питање својих ученика: „Који ће бити знак твоје присутности и свршетка поретка?“ („света“, БА) (Матеј 24:3, НС). Пошто је описао знак са многим карактеристикама, Христ је, по једном паралелном извештају, рекао: „Тада ће видети Сина човечијега, како долази у облаку с великом моћи и славом. Кад се ово почне збивати, усправите се и подигните главе, јер је близу ваше избављење. ... Кад видите да се ово збива, знајте да је Краљевство Божје близу“ (Лука 21:27—31, НС).
Добри разлози за будност
Исус Христ је навео својим ученицима добре разлоге за то да остану духовно будни и гледају на „знак“. Појава знака значила би да је њихов господар невидљиво ’присутан’ пошто им иначе не би требао знак ако би његова присутност била физичка. Али његова духовна присутност значила би да је зао „свет“ или зао „поредак“ достигао свој „свршетак“ или време краја. За хришћане би то значило ’да је близу њихово избављење’. Да, значило би „да је Краљевство Божје близу“.
Зар то није сама срж хришћанске наде? Зар није управо то било споменуто у молитви коју су сви хришћани научили, наиме: „Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје; да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу“ (Матеј 6:9, 10). Зар не би било логично да католици који стално понављају свој патерностер или припадници других цркава који изговарају оченаш буду будни да би доживели испуњење својих молитви? Или да нису можда науке тих цркава лишиле ту молитву, добрим делом, њеног значења, тако да је мало остало од тога на шта би требало да бдију?
Зашто многи нису више будни
Требало је да хришћани гледају на знак Христове присутности (гр. парусиа; у многим преводима Библије преведена са „долазак“). Зашто? Зато што би то значило да су близу Божје краљевство, њихово властито избављење и крај „света“ или садашњег злог ’поретка’. Разне цркве хришћанства требало је да помогну својим члановима да остану духовно будни тако да их не би нашао Господар, кад дође, где спавају. Да ли су цркве испуниле свој задатак у том погледу?
У једном приручнику пише: „Док је време пролазило, без да. је дошло до парусије, што се тиче цркве, она је све више одмицала у будућност и дошла у опасност да буде напуштена као предмет вере“ (Д Њу Интернејшенел Дикшенери ов Њу Тестемент Теолоџи).
То се и догодило. Цркве хришћанства напустиле су хришћанску будност; Исус је, међутим, наредио својим ученицима да је никада не запоставе. Оне више не пазе на Христову присутност и долазак Божјег краљевства. Оне су одбациле очекивање ’свршетка поретка’ и ’краја света’.
Француски лексикон из једног тома QUID 1984 пружа актуелан опис религиозног гледишта на крај света. У чланку „Карактеристике католичке религије“ пише: „Изгледа да црква данас дефинише крај света као личну кушњу кроз коју мора свако да прође када умре.“ Још јасније се објашњава тај проблем у The New Encyclopædia Britannica (Њу Енсајклопијдиа Бритеник); „Утврђене хришћанске цркве одбациле су есхатологију (наука о „последњим стварима“) као безначајну и као да је празан мит.“
Како гласи, дакле, изненађујући али неизбежан одговор на питање: „Шта се догодило са хришћанском будућношћу?“ Њу су угушиле „утврђене хришћанске цркве“, то јест католичка и ортодоксна црква као и велике протестантске цркве. Иако кривица не погађа чланове тих цркава, многи од њих можда се питају како и зашто су њихове цркве одбациле очекивање Христове присутности, доласка Божјег краљевства и краја садашњег злог поретка. Испитаћемо у следећем чланку историјске чињенице које су довеле до тог стања.