Твој живот, твоја непорочност и „карта“
„ПАМЕТАН човјек опази зло и скрије се; а глупаци иду безбрижно и трпе казну“ (Приче Соломунове 27:12, СТ).
Ова мудра изрека подвлачи вредност промишљености унапред „Зло“ или несрећа коју желе да избегну Божје слуге јесте, рецимо, повреда њихове непорочности. Већ неколико година Јеховини сведоци придржавају се савесно Божје заповести — која важи за хришћане — ’да се уздржавају од крви’ (Дела апостолска 15:28, 29).
Хришћанину је сасвим јасно да се може догодити да се нађе у бесвесном стању после неког несрећног случаја и тако не може да опширно објасни лекарима зашто не жели трансфузију крви. Чак и када је повређени Јеховин сведок у стању да говори и (у складу са начелом да пацијент да пристанак након што је информисан) објасни да не жели преношење крви, можда се лекари или управа болнице плаши да ће случај бити предат суду ако не примене уобичајене методе лечења. Зато, већ неколико година имају Јеховини сведоци увек код себе карту „Медицинско упозорење“. Ту се ради о исправи потписаној својеручно и од сведока, којом се ослобађају лекари и болничко особље одговорности за било какву насталу компликацију услед одбијања крви. Сваке године се потписује нова карта и на њу се ставља нови датум, тако да је та исправа увек важећа и најновијег датума.
Да ли увек имаш код себе ту исправу ако хоћеш да поштујеш Божји закон о крви? Да ли водиш рачуна да буде увек најновијег датума и да је потпишу твоји најближи рођаци? Из следећег писма упућеног Удружењу Куле стражаре види се зашто је то важно:
„Мој муж и ја желимо срдачно да вам се захвалимо што нас снабдевате на време духовном храном и корисним поучним градивом. Хтела бих да вам испричам како нам је то градиво спасло живот.
Било је то 6. јуна 1983. Те вечери прилично је падала киша док смо се журили са посла кући. Радили смо као предузимачи у новом стамбеном насељу које је удаљено 50 километара од нашег места становања, и управо смо узели из школе наша три детета. Док је мој муж Џон возио наш мали камион у правцу севера, разговарали смо о обласном састанку који се приближавао. Тада сам одједном видела како се приколица једног теретњака, који је ишао у правцу југа, занела и поставила под углом према тегљачу, затим се теретњак окренуо и појурио пуним темпом траком која одваја два коловоза на ауто—путу, ковитлајући за собом земљу и траву. У следећем трену је пробио челични браник на ауто—путу и стао испред нас као огроман зид.
Често смо се питали шта ће се догодити ако доживимо несрећни случај. Послушали смо препоруку од Удружења и поразговарали смо са кућним лекаром и управом месне болнице о свом гледишту према трансфузији крви. Али, шта ако би нам се догодила несрећа изван града и били у бесвесном стању, те не бисмо могли да одбијемо трансфузију крви? У нашем случају се заиста исплатило оно за шта сте се ви (Удружење Куле стражаре) љубазно побринули: карта ’Медицинско упозорење’. Увек је имамо код себе. Наше су карте уредно попуњене, на њима се налазе датум и потписи.
Док сам лежала онесвешћена у згњеченом возилу, зауставила се једна медицинска сестра и понудила се да превезе до болнице наше двоје деце, која су била извађена из олупине нашег возила, јер је једном од њих јако цурила крв из ране на глави, и Џон је пристао на то. Наша друга кћер и ја могле смо да будемо извађене из нашег возила тек када су била врата силом отворена.
Служба хитне помоћи је стигла и Џон је замолио једног болничара да јави болници преко радио—справе да се деци ни у каквом случају не сме дати крв. Болничар је то одбио. Али, када му је Џон дао да прочита карту „Медицинско упозорење“, то га је убедило и он је обавестио о том болницу.
Џоново стање било је веома тешко. Поломио је зглоб леве руке, задобио тешке ране по глави и на више места био згњечен. Па ипак се молио Јехови да остане толико свестан да се може побринути за потребе и жеље своје породице.
Мени су била сломљена оба кука, а један је био још потпуно здробљен; осим тога, била ми је сломљена бутина и то је довело до унутрашњег крварења. Када смо стигли у болницу, још увек сам била у несвести. Лекар је рекао Џону да ћу за неколико часова изгубити половину моје крви и умрети ако не добијем трансфузију крви. Упркос свом слабом стању, Џон је увек понављао: Не, никако крв! Лекар га је и даље убеђивао, говорећи му да ће изгубити жену и упитао га је ко ће се онда бринути о деци. Коначно су пронашли моју карту ’Медицинско упозорење’. Лекар је направио неколико копија од тога и ставио белешку у картотеку. Будући да је била посреди законита исправа, поштовао ју је и више није инсистирао на трансфузији крви. Освестила сам се после шест часова и могла сам сама да кажем шта хоћу. Неки можда сматрају ту картицу безначајном, па ипак, управо ме је она спасла трансфузије крви док сам била у несвести.
Провела сам скоро седам недеља у болници, али мислим да сам се релативно брзо опоравила и то делимично баш зато што сам била поштеђена трансфузије крви и за њу везаних компликација. Сада смо опет као породица сви на окупу и лепо се опорављамо. Хвала Јехови што нас је снабдео таквим дивним помоћним средствима као картом ’Медицинско упозорење’. Она заиста испуњава своју сврху.“
Јеховини сведоци могу добити ту вредну исправу од старешина у својим скупштинама. Претходно искуство јасно показује зашто сваки члан породице треба да буде“паметан“ и има увек код себе потпуно испуњену карту „Медицинско упозорење“ са најновијим датумом (Приче Соломунове 22:3).
[Оквир на 30. страни]
Медицинско упозорење
Изричито захтевам да се у мом случају не изврши трансфузија крви. чак и када други сматрају да је она неопходна да би ми се спасао живот или сачувало здравље. Прихватам друге замене за крв. То је у складу са мојим правима као пацијента и мојим веровањем као Јеховиног сведока. Овим ослобађам лекаре и болничко особље сваке одговорности за штету која би се могла појавити услед мог одбијања трансфузије крви. Ова исправа важи и када се нађем у бесвесном стању и обавезује на исто моје наследнике или правне заступнике.
ПОТПИС ………………………
Петар Јовић 1. јануар 1985.
Штампаним словима име и презиме датум
Сведок ……………………… Сведок ……………………… (окрени)